ИЗЛОЖБА Српска црквена уметност у Мађарској - Српски црквени музеј Сентандреја (Мађарска)
28. јун – 31. август 2012. године

У четвртак, 28. јуна 2012. године у 18.00 сати у Српском црквеном музеју – у згради некадашње Препарандије (Главни трг 6) у Сентандреји (Мађарска)  отворена је изложба Српска црквена уметност у Мађарској. Изложбу су приредили Музеј Српске православне епархије будимске из Сентандреје и Галерија Матице српске из Новог Сада у склопу обележавања 200-годишњице Прве српске учитељске школе отворене у Сентандреји. Покровитељи изложбе су Министарство културе, информисања и информационог друштва Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу АП Војводине.

        

Изложба Српска црквена уметност у Мађарској је резултат пројекта сарадње Музеја Српске православне епархије будимске из Сентандреје и Галерије Матице српске на заштити српског културног наслеђа у Мађарској које сведочи о вишевековном присуству српског народа на том простору и развоју уметничког израза као дела богате ризнице средњоевропске уметности. Изложбаобухвата 39 икона и богослужбених предмета из српских цркава у Мађарској, у одабиру Косте Вуковића, кустоса сентандрејског музеја, који су конзервирани и рестаурирани у Галерији Матице српске током 2010. и 2011. године. Свако дело или заступљена серија надовезује се на различити сегмент српског уметничког наслеђа, указујући на још недовољно проучена питања, као и на рад појединих мало познатих сликара или сликарских радионица. Изложба пружа слојевиту и разгранату слику српске црквене уметности у Мађарској и бројне полазне тачке за будућа истраживања. Посебан сегмент чини представљање конзерваторско-рестаураторских радова као доприноса Галерије Матице српске заштити културне баштине Срба у Мађарској.
Изложбу прати публикација на енглеском језику са текстовима о историјском и уметничком значају предмета и збирки из којих потичу, конзерваторским истраживањима и резултатима, каталогом изложених дела и резимеом на мађарском језику, као и флајер изложбе на мађарском језику.

Уметничко наслеђе Будимске епархије сведочи о вишевековном присуству српског народа у Мађарској и развоју уметничког израза као дела богате ризнице средњоевропске уметности. Идеја о формирању Музеја Српске православне епархије будимске родила се још између два светска рата, али је до њене реализације дошло тек 1964. године, када је отворена прва стална поставка и изложени предмети који су пренети у седиште Епархије да би се на тај начин физички заштитили. Наредна опсежна теренска истраживања, под руководством академика Динка Давидова и у окриљу Галерије Матице српске, крунисана су 1973. године изложбом и књигом под насловом „Иконе српских цркава у Мађарској“, које су по први пут на светло дана изнеле најзначајнија дела и црквеноуметничке целине са подручја Будимске епархије. Следеће велико представљање српској јавности уследило је 1989. године, изложбом „Благо Срба у Мађарској“ у Народном музеју у Београду, организованом у време трајања доградње и реконструкције зграде сентандрејског музеја. Нова, и данас актуелна поставка, свечано је отворена поводом 300-годишњице Велике сеобе Срба, у октобру 1990. године. 
Нове могућности приказивања богатог наслеђа Срба у Мађарској отвориле су се враћањем Епархији будимској зграде некадашње „Препарандије“, која се налази у самом центру Сентандреје. Имајући у виду будућу сталну поставку која треба да репрезентује токове у развоју српске уметности XVIII и XIX века и поново сагледа црквену уметност на подручју Будимске епархије, али и лоше стање предмета и потребу за конзерваторско-рестаураторским радовима, сачињен је избор од 20 експоната из Основног фонда Музеја. Њима је придружено 19 икона из XVIII и XIX века из Регионалне збирке у Печују које ће бити окосница приказа развоја српске црквене уметности на подручју Барање. Упоређујући предмете из барањских цркава, које се налазе у сеоској средини, са уметничким наслеђем градских центара у окриљу Будимског протопрезвитерата, показује се да разлике у развоју црквене уметности у руралној и урбаној средини у XVIII веку нису биле толико видне, али се оне јасно уочавају током XIX века. 
Међу 39 изложених предмета, свако дело или заступљена серија надовезује се на различити сегмент српског уметничког наслеђа у Мађарској, указујући на још недовољно проучена питања, као и на рад појединих мало познатих сликара или сликарских радионица. Значајан део припреме изложбе били су и конзерваторско-рестаураторски радови, изведени  2010. и 2011. године у Галерији Матице српске, који су омогућили нове атрибуције, сигурнију оцену уметничке и симболичке вредности дела, као и свестраније сагледавање поновно успостављених ликовних вредности. Изложба која је пред нама пружа слојевиту и разгранату слику српске црквене уметности у Мађарској и бројне полазне тачке за будућа истраживања. 
          

Мр Коста Вуковић,
историчар уметности

 

Признање Задужбине Jaковa Игњатовића Галерији Матице српске

Вишегодишњи рад и залагање Галерије Матице српске на очувању и заштиту српског културног наслеђа у Мађарској награђено је Повељом признања Задужбине Јакова Игњатовића.

Задужбина Јакова Игњатовића у Будимпешти, коју су основали српски интелектуалци у Мађарској у циљу неговaњa српске књижев­ности, очувања српске књижевне и уметничке баштине у Мађарској, као и унапређења српско-мађарских књижевних, уметничких, култур­них и духовних веза и сарадње, поводом дана рођења (8. децембар) књижевника Jaковa Игњатовића (1822–1889), родом из Сентандреjе, и ове године је доделила Повеље признања и медаље са ликом Јакова Игњатовића – дело вајара Небоjше Митрића.

Повеља признања је додељена Галерији Матице српске за реализацију више пројеката из области заштите, проучавања и презентације српског уметничког наслеђа у Мађарској, а посебно за реализацију изложбе Српска црквена уметност у Мађарској која је приређена у Новом Саду (2011), Сентандреји (2012), Бриселу (2013) и у Москви (2014). 

Повеља са медаљом ће, према претходном договору, бити уручена Галерији Матице српске у Сентандреји, родном граду Јакова Игњатовића.

Отварање изложбе

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно