У ФОКУСУ ДЕЦЕМБАР 2013

ВАСА ПОМОРИШАЦ ПАРИСОВ СУД, 1924. уље на платну, 39,8 х 52 cm

„Слика у фокусу“за децембар месец је Парисов суд, дело Васе Поморишца, сликара чије је стваралаштво обележило прву половину ХХ века у српској уметности. 15. децембра навршава се 120 година од рођења овог истакнутог уметника.

Током школовања у Лондону, најпре у Уметничкој школи Св. Мартин (1921–1922) а потом и у Централној школи за уметност и занате (1922–1924), Васа Поморишац је израдио велики број дела. У енглеској уметности тога периода биле су још присутне идеје Џона Раскина, енглеског теоретичара и историчара уметности XIX века, у којима је Поморишац нашао потврду за свој став да уметничка традиција треба да буде основ савременог стваралаштва и да уметност у животу људи заузима значајно место. Захваљујући својој радозналој природи експериментисао је у духу конструктивизма који је као савремени европски тренд пренет и на енглеско тло. За своје слике Поморишац је налазио теме и у хришћанској иконографији и у класичној митологији. Сцене из митологије радио је према класицистичко-романтичарском моделу од „прерафаелитске концепције“ до прецизног преношења сваког детаља, готово минуциозно.

Слика Парисов суд је инспирисана причом из Грчке митологије која описује почетак пропасти древног града Троје. Тројанском принцу Парису, припала је тешка одлука да буде судија у игри богова. Једном приликом на свадби, на којој су присуствовали сви богови, појавила се богиња неслоге Ерида, која је сасвим неприметно међу сакупљене госте бацила златну јабуку на којој је писало: „Најлепшој“. Три богиње – Хера, Атена и Афродита – сматрале су да им припада ова јабука, али ниједан од богова није желео да буде судија у овом спору. Зевс је наложио Хермесу да одведе богиње до Париса, на планину Иду, где је Парис чувао стада оваца, и да он одлучи која је од три богиње најлепша. Да би добиле златну јабуку, богиње су пред лепим младићем истицале своје особине и обећавале му примамљиве награде. Хера, која се хвалила својим браком са оцем богова, обећала је Парису да ће постати господар Азије и целог света. Атена је показала своје ратничке вештине и обећала му победе и ратне трофеје, а Афродита, која је настојала да покаже своју љупкост, понудила је тројанском принцу најлепшу смртницу – Зевсову кћер Хелену. Парис се није дуго колебао: Афродиту је прогласио најлепшом и предао јој златну јабуку.

На слици је Васа Поморишац приказао моменат када три богиње скидају своју одећу, како би истакле своју лепоту пред младим пастиром. Ова тема била је изузетно популарна у европском сликарству током периода ренесансе, а управо је угледање на старе класичне мајсторе и повратак фигуративном сликарству било основно начело Поморишчеве поетике током двадесетих и тридесетих година ХХ века. Истовремено, избором овакве теме уметник је могао да покаже колико је вешт када је у питању приказивање акта. 
Слика Парисов суд део је сталне поставке српске уметности ХХ века Галерије Матице српске, и овим путем позивамо све заинтересоване да посете Галерију и уживају у изложеним уметничким делима.  

ВАСА ПОМОРИШАЦ(Модош/Јаша Томић, 15. децембар 1893. – Београд, 9. септембар 1961)
Сликарство је учио код Стевана Алексића у Модошу од 1905. до 1911. године. Академију ликовних уметности у Минхену уписао је 1913. године, али због избијања Првог светког рата (1914) принуђен је да прекине студије. Након рата, наставио је уметничко усавршавање у Загребу на Академији за умјетност и умјетни обрт 1919. године. После само шест месеци прешао је у Београд и уписао се у Уметничко-занатску школу. Те године (1919/20) примао је стипендију Матице српске. У Лондон је отишао 1921. године и уписао се у приватну сликарску школу Св. Мартин, а годину дана касније у Централну уметничко-занатску школу – одсек сликања на стаклу, где је остао до 1924. године. По повратку у Београд сликао је портрете, мртве природе, копије фресака, писао теоријске чланке и уметничку критику. Био је један од водећих у уметничкој групи „Зограф” основаној 1927. године. Постављен је за професора Академије ликовних уметности у Београду 1942. године, а након Другог светског рата постављен је за професора на Академији примењених уметности у Београду 1950. године.


У фокусу

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно