У ФОКУСУ ФЕБРУАР 2013

Урош Предић „Девојка на студенцу“ уље на платну, 105,5 х 130 cm

„Слика у фокусу“ за фебруар месец је Девојка на студенцу, ремек-дело сликара Уроша Предића. Ове године, 11. фебрура навршава се 60 година од смрти Уроша Предића, једног од највећих српских уметника новијег доба. Том приликом, представљамо Вам слику Девојка на студенцу из сталне поставке Галерије Матице српске, и уједно упућујемо позив свим заинтересованим посетиоцима да посете Галерију и њену сталну поставку, и уживају у оригиналним делима српске уметности од 16. до 20. века.

О слици
ДЕВОЈКА НА СТУДЕНЦУ, 1918–1936. 
уље на платну, 105,5 х 130 cm 
 „Момче црна ока на коњицу лака скока“
потписано и датирано доле лево ћир. писано у два реда: УП./1918
„Кад би данас опет дош`о“
потписано и датирано доле десно ћир. писано у два реда: УП./1936
Слика је изложена у сталној поставци српске уметности 19. века (II спрат, сала 7)

Диптих Девојка на студенцу настао је према истоименој песми Бранка Радичевића, и представља идиличну љубавну сцену из народног живота − илуструје стихове о сусрету момка и девојке на извору. Слика се састоји из два дела уоквирена заједничким рамом, у чијем горњем делу је исписан назив слике. На првом делу слике приказан је младић на коњу како пружа руку према девојци, која је, збуњена његовим погледом испустила крчаг који се разбио. У делу рама испод ове сцене исписани су стихови песме: „Рука клону крчаг доле − оде на две на три поле“. На другом делу слике са стиховима „Кад би данас опет дошо − ма и овај други прошо“, приказана је девојка како седи крај извора са крчагом поред ногу, држећи ружин цвет у руци, очигледно размишљајући о момку. Слика је испуњена фолклористичким елементима, пре свега, народним костимима момка и девојке, као и сеоским пејзажем који се назире у позадини. 
Слика има занимљив историјат. Настајала је у различитим временским интервалима. Прва верзија на којој су приказани момак, девојка и разбијени крчаг, настала је, како се види из сликаревог потписа у доњем левом углу, 1918. године. Из сликареве Аутобиографије сазнајемо да му је као модел за девојку послужио лик виолинисткиње Јелице Ломић и да је током 1917. године урадио чак три њена портрета од којих су му два била студије за Девојку на студенцу. Њен, како је записао, изразито шумадијски тип, послужио му је за лик девојке у србијанској ношњи. Десетак година касније, Предић је насликао други део слике са девојком у ишчекивању. Ова слика девојке се толико допала барону Швеглу из Бледа, да ју је одмах откупио. Тако је замишљени диптих остао недовршен. Међутим, 1936. године, како се види из потписа у доњем десном углу, Предић је одлучио да заврши слику и поново је насликао сцену са девојком која ишчекује момка. Фасцинира прецизност са којом је Предић, после 19 година, извео другу половину слике уједначавајући колорит и геометријски прецизно уклапајући досликано крило са оригиналним. Четири године касније, осмислио је да две слике повеже заједничким рамом, који је сам дизајнирао што је и потврђено његовим потписом и годином настанка рама. Тако је диптих Девојка на студенцу 1940. године, након двадесет и две године, добио свој коначни облик. 
Не одступајући од академских правила приликом стварања дела, Урош Предић је током свог дугог стваралачког живота оставио богат и вредан уметнички опус, са знатним бројем ремек дела. Истичући се квалитетом студиозног и прецизног цртежа, као и колоритом изузетно живих боја, Девојка на студенцу се са пуним правом убраја у једна од њих.

О сликару
УРОШ ПРЕДИЋ (Орловат, 7.12.1857. – Београд, 11.2.1953) 
Студирао је сликарство на Академији ликовних уметности у Бечу од 1876. до 1880. године, у класи професора Кристијана Грипенкерла, истакнутог бечког сликара. Био је стипендиста Матице српске од 1877. до 1883. године, а 1879. добио награду барона Гундла за најбољи студентски рад у уљу за слику „Надурена девојчица“. Након дипломирања, две године је провeo као сарадник у приватном атељеу Кристијана Грипенкерла, а од 1883. до 1885. године радио је као његов асистент на Академији. У родни Орловат се вратио 1885. године, а у Београду се стално настанио 1909. године. Прву самосталну изложбу имао је 1888. године у Београду. Један је од оснивача уметничких удружења: „Лада” (1904) чији је био дугогодишњи председник, и Удружења ликовних уметника у Београду (1919) и његов први председник. Такође, од 1909/1910. био је члан Српске краљевске академије (данашња САНУ). Предић се убраја у водеће представнике „академског реализма” у српској историји уметности. У његовом изузетно богатом сликарском опусу налазе се портрети, жанр сцене, историјске композиције, иконостаси. Посебан квалитет представља цртеж, што се уочава у Предићевим сачуваним блоковима за скицирање. Током свог дугог стваралачког живота остао је веран академским правилима, и истицању цртежа и јасноће композиције, одолевајући тежњама савременог сликарства.


У фокусу

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно