У ФОКУСУ ЈУЛ 2013

Младен Јосић КОНЦЕРТ У ПОЉУ, 1924. уље на платну, 89,5 x 69,5 cm

„Слика у фокусу“ за јул месец је Концерт у пољу, дело сликара Младена Јосића. Ове године, 15. јула навршава се 116 година од рођења једног од најистакнутијих уметника српске уметности XX века. 

Младен Јосић
КОНЦЕРТ У ПОЉУ, 1924.
уље на платну, 89,5 x 69,5 cm

Слика Концерт у пољу је једна од новијих аквизиција коју је Галерија Матице српске откупила 2009. године. На тај начин употпуњена је збирка сликарства али и ауторски опус Младена Јосића. У колекцији Галерије Матице српске налази се шест Јосићевих радова, међу којима се по својим уметничким вредностима издваја Концерт у пољу
Слика Концерт у пољу представља једну од класичних тема пасторалних композиција. У стилизованом, наизглед приморском пејзажу, налази се група од четири одрасле особе и једним дететом. Први план слике заузима фигура нагог дечака који свира у фрулу, док је десно од њега, окренута му леђима, у клечећем положају, приказана женска особа како свира харфу. Одевена у дугу тамнозелену хаљину са шеширом на глави, она делује као да је у потпуној екстази док свира. С друге стране, дечак са благо савијеним ногама у коленима, чврсто се одупирући од тло како би произвео тон на својој свирали, подсећа на Купидона, а највероватније да је у питању сликарев син Аљоша, којег је Јосић слично представио на слици Мали Адам из 1923. године, и који му је и овде послужио као модел. У другом плану слике приказан је мушкарац који стоји, главе благо погнуте, са рукама на грудима. Он делује изузетно сконцентрисано, и са пажњом слуша мали интимни концерт који се одвија. Око главе му је обавијена бела марама која се спушта на његова рамена, а мајица кармин црвене боје у потпуном јекомплементарном односу са зеленом позадином пејзажа. Десно од њега, налази се нага жена, која подигнутим рукама придржава дугачки вео на глави који јој пада низ леђа. Њено лице делује смирено, и као да са уживањем прати цео догађај. Вероватно се сликар овде послужио слободном алегоријом, па би у овом женском лику требало препознати једну од Муза, која надахњује уметнике. Можда је у питању Ерато, заштитница лирске поезије, посебно љубавног песништва, за коју су карактеристични жичани инструменти. Или Еутерпа, заштитница музике и лирског песништва, која је обично приказивана са флаутом. 
У средини слике, иза мушкарца, представљена је млада женска особа у благом покрету са испруженим рукама испред себе, главе окренуте ка мушкарцу. Иако на овом призору ликови делују потпуно засебно, они су на известан начин повезани музиком. 
На сликама и цртежима Младена Јосића насталим приближно у исто време када и композиција Концерт у пољу (1924), појављују се библијски, историјски, митолошки и алегоријски мотиви. Слике из овог периода одликује јасна и прецизна линија, чврст цретж, наглашена тродимензионалност фигура и стилизована форма са природним облицима, што заправо представља наслеђе кубистичког концепта. Палета је редукована и као да постоји колебање између луминистичког и колористичког поступка, односно контраста светло-тамно. Временом, увођењем звучнијег колорита, нарочито на „сплитском циклусу“ (1926), Јосић се спонтано приближавао сликарима који ће преко експресионизма и фовизма вратити примат боје над формом. 

Младен Јосић(Бечеј, 15. јул 1897. – Париз, 1. октобар 1972)
Уметничко образовање започео је 1913. године уписом на Уметничко-занатску школу у Београду. Избијањем Првог светског рата наредне године, прекинуо је започето школовање. Као добровољац ступио је у српску војску 1915. године. Његова јединица убрзо је заробљена од стране аустроугарске војске, па је као заробљеник послат на принудни рад у Галицију. Успео је да пребегне руској војсци и убрзо се нашао у Одеси, у јединици српског добровољачког корпуса. Поред обављања војне службе, у Одеси је успевао да похађа наставу у локалној сликарској школи „Иља Рјепин“ код професора Павела В. Кузњецова. Због избијања Октобарске револуције 1917. године напустио је Одесу и отишао у Харбин, у Кини, где је провео око годину дана.  
По завршетку рата, 1919. године Јосић наставља школовање у Уметничко-занатској школи у Београду, у класи професора Љубомира Ивановића и Милана Миловановића. Завршивши Уметничку школу 1921. године, отишао је у Париз, где је неколико месеци провео у атељеу сликара Антоана Бурдела. Наредне године се вратио у Бечеј и приредио своју прву самосталну изложбу. Илустровао је два броја Српског књижевног гласника Матице српске 1924. године.
У Београд је прешао за стално 1927. године. При Коларчевом универзитету основао је приватну сликарску школу 1937. године, кроз коју су прошли многи сликари, међу којима: Стојан Ћелић, Вера Божичковић, Миодраг Б. Протић, Младен Србиновић и многи други. Исте године прихватио је понуђено место сценографа у Народном позоришту у Београду, где је радио до 1941. године. 
Био је члан уметничких удружења „Лада“ и „Облик“, као и један од оснивача „Коло југословенских ликовних уметника“.
Године 1955. преселио се у Париз, у којем је остао до краја живота. 
Уметнички опус Младена Јосића обухвата око хиљаду и пет стотина уљаних слика, пастела и цртежа. Стилски посматрано, кретао се од „руске школе“ и конструктивизма, да би се дуже задржао на интимизму и поетском реализму. Одликује га одличан и прецизан цртеж, а од 1930. године развијао се према колористичкој фази. 
Последњих година свога стваралаштва сликао је апстрактно, инспирисан традиционалним црквеним сликарством. 
Самостално је излагао у Новом Саду (1923, 1924, 1926), Београду (1936, 1952), Паризу (1955, 1971, 1972), Брајтону (1967), Лос Анђелесу и Њујорку (1962). 


У фокусу

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно