У ФОКУСУ МАРТ 2013

Новак Радонић АУТОПОРТРЕТ, 1857–1858. уље на платну, 53,2 х 42 cm

„Слика у фокусу“ за март месец је Аутопортрет Новака Радонића из 1857–1858. године. Ове године, 31. марта навршава се 187 година од рођења Новака Радонића, једног од најистакнутијих сликара епохе романтизма у српској уметности XIX века. Тим поводом представљамо Аутопортрет Новака Радонића који је изложен у сталној поставци Галерије Матице српске, и уједно упућујемо позив свима заинтересованима да посете Галерију и њену сталну поставку, и уживају у оригиналним делима српске уметности од XVI до XX века.

О слици
Новак Радонић
АУТОПОРТРЕТ, 1857–1858.
уље на платну, 53,2 х 42 cm
Слика је изложена у сталној поставци српске уметности XIX века.

Појава романтичарских идеја у српском сликарству средином XIX века пробудила је код уметника потребу за изражавањем личних осећања и доживљаја на слици. Тај лични доживљај појавног света најбоље се могао исказати у тумачењу сопственог лика, будући да је био ослобођен стега наруџбине. 
Аутопортрети Новака Радонића представљају важан сегмент српске уметности XIX века. Свој лик Радонић је уметнички тумачио више пута, у периоду између 1855. и 1859. године, углавном у техници цртежа, а сачувана су два аутопортрета изведена уљем на платну. У њима је сабрано све што је битно за Радонићеву мисао и дела, у њима је забележио податке о свом интимном Weltschmerz-u. Радонићеви аутопортрети су по начину компоновања, атмосфери, колориту и осветљењу блиски једни другима. Уметник је себе увек сликао смиреног и сталоженог, али се иза те привидне суздржаности разазнају јака осећања. Унутрашња тензија наглашена је осветљењем, контрастима светлог и тамног и пригушеним, тамним колоритом у коме је достигнута хармонична динамика боје и валера.
Доследно интимној концепцији, Радонић је себе представио са благо погнутом главом и погледом отсутним и замишљеним, у белој кошуљи и црном дубоко изрезаном прслуку, са краватом везаном у машну. Издужено лице уоквирено је густом смеђом брадом и кратком косом очешљаном на раздељак. 
Занимљиво је да је Радонић свој лик приказао и на слици Каменовање Светог Стефана из 1857. године, и то три пута, у ликовима учесника: војника и двојице извршитеља. Представљање себе у улози мучитеља покреће питање унутрашњих борби које су се водиле у њему. Сумње у властите сликарске квалитете и способности зачеле су се по повратку из Италије. У једном писму записао је: ,,Нећу никако, кад не могу онако, како је радио Рафајило, Рубенс, Михајил Анђело, Мурило и други узор-сликари.” Раздиран сумњама Радонић је постепено одустајао од сликарства и све се више окретао књижевном стваралаштву.

О сликару
НОВАК РАДОНИЋ (Мол, 31. март 1826. –  Сремска Каменица, 11. јул 1890)

Прве поуке из сликарства стекао је у сликарској радионици иконописца Петра Пилића у Сенти. После 1848. године Радонић је наставио да се усавршава код сликара Николе Алексића из Арада, који је оставио веома јак утицај на касније Радонићево сликање. Академију ликовних уметности у Бечу уписао је 1852. године и студирао до 1856. године. На Академији је упознао Ђуру Јакшића с којим је био дугогодишњи пријатељ. Већ као студент бавио се израдом портрета и сликањем икона, а посебно интересовање показивао је за аутопортрет. По повратку из Беча настанио се у Новом Саду 1857. године. Тада је започео најплоднији период његовог уметничког рада. Многе познате личности тога времена желеле су се портретисати код Радонића. Међу њима су: Светозар Милетић, Јован Јовановић Змај, Марија и Данило Медаковић, Марија и Јосиф Трандафил и патријарх Јосип Рајачић. Крајем 1858. године отпутовао је у Италију где је посећивао значајније уметничке центре и имао прилику да упозна дела уметника ренесансе. По повратку из Италије крајем 1859. године, наставио је са сликарским радом. Од 1860. године поред сликарства Радонић се бавио књижевним радом и публицистиком. Први његов наступ на књижевној сцени везује се за часопис Даница у којем је објавио чланак под насловом „О различитим стварима“. Савременици у његовим текстовима проналазе доситејевски дух што је велика похвала за сликара који се опробао као писац. Члан Матице српске постао је 1864. године, а за потпредседника Књижевног одељења Матице српске изабран је 1887. године. Био је и дописни члан Српског ученог друштва (данашње САНУ) од 1878. године. Осим великог броја портрета знаменитих личности свога доба, аутопортрета и дела црквеног сликарства, Новак Радонић је сликао историјске композиције, личности из националне историје и народне литературе, алегоријске сцене, пејзаже, а радио је и копије по страним мајсторима, што га, поред карактеристичне фактуре, смелих колористичких решења и интересовања за проблем светлости, чини изразитим представником епохе романтизма у српској историји уметности.


У фокусу

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно