У ФОКУСУ СЕПТЕМБАР 2013

Богдан Шупут КАФАНА У ПАРИЗУ (Boule blanche-bal nеgre), 1938. уље на платну, 129,7 х 97 cm

„Слика у фокусу“ за месец септембар је Кафана у Паризу, Богдана Шупута. Ове године 6. септембра навршава се 99 година од рођења овог истакнутог уметника, чија су дела досегла сам врх ликовног стваралаштва српске уметности у првој половини ХХ века.

Приликом свог трећег боравка у Паризу и наставка сликарског усавршавања, Богдан Шупут је наставио да слика пређашњим интензитетом, али су теме постале разноврсније – ентеријери, мртве природе, фигуре, грађевине, пејзажи, циркус и др. Дружење са колегама уметницима значило му је много. Повезани заједничким интересовањем за уметност, често су излазили заједно, а забаве, нарочито оне везане за музику и позориште, пружале су могућност учествовања и уживања у колективном стваралаштву. Инспирисан ноћним животом „града светлости“ насликао је Кафану у Паризу, на којој је приказао кабаре Boule Blanche.
У читавом Шупутовом опусу Кафану у Паризу има посебно место. На слици кабареа атмосфера је загушена, простор затворен, са збијеним људским фигурама, колорит је тамнији и звучнији него на претходним Шупутовим радовима. У позадини је представљен џез оркестар који свира, а испред њих су распоређени парови који плешу у ритму музике. Први план слике остао је резервисан за госте који седе за столовима. Драматика ноћног локала постигнута је тонском диференцијацијом, колористичким контрастима и експресивним цртежом. 
Готово сви чланови оркестра су црнци. Током двадесетих и тридесетих година прошлог века Париз је био преплављен џез музиком. Постојала је снажна фасцинација „црним“ музичарима и америчком културом. Већина Парижана инсистирала је на афро-америчким музичарима који су, наступајући заједно са домаћим џез музичарима, представљали водеће фигуре у ноћном животу Париза. Овај феномен назива се још и „Харлем на Монмартру“. 
У једном од писама свом старијем брату Жарку Шупуту, Богдан открива да су чак седморо учесника на слици заправо особе које му често долазе на позирање у атеље. Такође, на другом месту наводи: „Џез послат с неба. Свирају црнци. Нешто равно концерту. Сјајно ... савршено. Тај ритам, темпо да полудиш“. 
Ова писма, неколико десетина њих, данас представљају једнако важна документа, попут слика и цртежа, о формирању и напредовању једног од најталентованијих младих сликара свога времена, те и сведочанство о времену и срединама у којима је живео и стварао.
Живот и уметност Париза знатно су утицали на Богдана Шупута. Кафана у Паризу представља слику града, грађанског ентеријера и људи који у том простору бораве. Шупут је насликао интимни доживљај густе, мемљиве, загушљиве, али истовремно и бучно-веселе атмосфере ноћног локала. Себи никад није постављао питање стила – за њега је стварни уметнички доживљај слике зависио од мотива, од емотивног стања, од расположења.

 

Богдан Шупут (Сисак, 6. септембар 1914. – Нови Сад, 23. јануар 1942) 
Богдан Шупут рођен је 1914. године у Сиску. Са породицом се 1923. године доселио у Нови Сад, где је похађао Државну мушку гимназију. Школовање је наставио 1932. године на наставничком одсеку Уметничке школе у Београду. Био је близак пријатељ са Миливојем Николајевићем, Љубицом Цуцом Сокић и Пеђом Милосављевићем. Захваљујући одлуци Матице српске да награди талентованог сликара, отпутовао је 1937. године у Париз на Међународну уметничку изложбу. Сликарско школовање наставио је 1936. године на академском течају Уметничке школе у Београду, код проф. Ивана Радовића, али га је напустио 1938. године да би усавршавање наставио у Паризу. Током својих боравка у Паризу обилазио је музеје и галерије, посећивао изложбе, и на тај начин студирао сликарство како старих мајстора, тако и оних из новије историје уметности. Из Париза се вратио 1939. године у Нови Сад. Војни рок служио је у Сарајеву 1940. године. По избијању Другог светског рата доспео је у немачко заробљеништво у логор у Олбердофу, у Саксонији. Када је пуштен из логора, после 11 дана путовања вратио се у Нови Сад. Наставио је да слика. Стрељан је у рацији у Новом Саду 23. јануара 1942. године.
Од 1935. године објављивао је графике и карикатуре у новосадским и београдским листовима. Прву самосталну изложбу имао је у Новом Саду 1938. године. Био је редован учесник Пролећних и Јесењих изложби у Београду, изложби „Десеторице“ у Београду и Загребу и изложбама југословенских уметника који живе у Паризу. Био је члан уметничке групе „Десеторица“ и добитиник награде Политике на ХI јесењој изложби 1938. године. 
Преминувши у двадесет осмој години живота, за собом је оставио малобројан опус, а највећи део чине цртежи цртани угљеном, кредом или тушем, од којих већина представља актове, портрете и пејзаже. Шупутово уметничко дело, настало за свега неколико година, поседује уједначене стилске и естетске вредности. Поједини радови спадају у врхунска остварења поетског реализма у српском сликарству четврте деценије ХХ века. Иако по вокацији сликар, успешно се бавио и графичком делатношћу у техници дрвореза и линореза. 
У Галерији Матице српске чува се знатан број дела Богдана Шупута. Нека од њих, као и Кафана у Паризу изложена су у сталној поставци српске уметности ХХ века.


У фокусу

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно