У ФОКУСУ АПРИЛ 2014

МИЛЕНКО ШЕРБАН, МОЈА ЖЕНА, 1930/1931. УЉЕ НА ПЛАТНУ, 130 Х 89 CM

,,У фокусу“ за месец април 2014. године је слика Моја жена Миленка Шербана, сликара, сценографа, ликовног педагога и управника Музеја Матице српске у Новом Саду. 
Миленко Шербан (1907‒1979) је један од представника српског интимизма али и експресионистичко–колористичких тенденција српског сликарства у периоду између два светска рата. У његовом раном опусу тридесетих година XX века преовладавају ведуте града, пејзажи интензивног колорита, нарочито фрушкогорски предели а од друге половине четврте деценије теме су му чешће портрети, фигуре у ентеријерима и мртве природе.

О слици:
Миленко Шербан слику Моја жена,идеализован портрет Иванке-Миле Шербан рођ. Старчевић, ради 1930–1931. године, након другог боравка у Паризу (1929) и озбиљнијег учења код Андреа Лота. Слика настаје у периоду посебног емотивног усхићења за уметника, јер се управо у то време, 1930. године, оженио Иванком. Својој супрузи је посветио још десетак портрета који приказују нежну, успавану, утишану Милу, често замишљеног погледа и меланхоличног израза. Слика Моја жена показује уметникову способност да са тек неколико педантно пробраних предмета вешто дочара амбијент. Представљена личност прожима се са околином која је окружује, а приказани украси говоре о људима који у том простору живе. Раскошна бела лепеза у руци елегантно одевене Иванке део је низа детаља који исписују хронику атмосфере. Слика на зиду коју Шербан делимично одсеца својим кадрирањем je у улози дублерског аутопортрета – указује на уметниково присуство и жељу да се баш ту налази. На другој страни се налази, такође сечен кадрирањем, сточић прекривен белим столњаком и ваза са цвећем. На слици се уочава заокупљеност ентеријером, вољеним и заштићеним простором, укратко кућом, што је чест мотив сликарства интимизма и поетског реализма карактеристичног за српску уметност четврте деценије XX века. Ово сликарство интимног, поетичног, садржаја одликује се смиреношћу, стишаним емоцијама, и најчешће приказује свет ушушканих грађанских живота, смештен у савремене ентеријере, где као да је време заустављено. Портрет Иванке Шербан, као и бројни други портрети истог периода су занимљива мапа за сумирање утисака о укусу српског међуратног грађанства, а предмети изабрани да буду насликани постају посредна студија личности и статусни елемент буржоаске стварности. Ентеријер овде подразумева и место жене у том оквиру, увучену у сигурност дома. Сликарство интимизма нуди префињену лирску ноту, која овде одговара представи нежног женског бића. Лепеза, ваза са цвећем, пажљиво конструисан ентеријер, истовремено указују на област „женског простора“ у сликарству. 
Слика Моја жена се појављује као неочекиван искорак из уметниковог дотадашњег рада. У поређењу са неким радовима из истог периода и нарочито са нешто касније насталим делима, његова визија је овде знатно смиренија. Композиција је рађена у једној равни, у танким слојевима и сувим, плошним намазима боје. Светли колорит целине, у белим и наранџастим тоновима, са наглашеним тамним потезима и јасном линеарном структуром, упућује на ведрину уметника и његово топло осећање. Међутим, тај сентимент није исказан у својој пуноћи, већ је само наговештен. Очевидно су још присутне лекције ученог сликарства и промишљено компоновање где сваки детаљ има своју улогу, без препуштања случајности. Овде се Шербан показује као изванредан сликар људског лика и нарави, користећи могућност да колористичким односима успостави контакт са личношћу и открије не само њена физиономска, већ и карактерна својства. 
Шербан је поклонио слику Моја жена Музеју Матице српске на позив Фрање Малина, тадашњег управника Музеја Матице српске, који је 13. јула 1933. године у име Управног одбора упутио писмо познатим војвођанским уметницима с молбом да уступе Музеју по један свој рад за формирање галерије савремених југословенских сликара и вајара. У одговору упућеном Управном одбору Шербан је навео да Матици српској поклања ову слику као достојно одужење за Матичину стипендију коју је уживао као гимназијалац. 
Слика Моја жена данас је део сталне поставке српске уметности ХХ века Галерије Матице српске. Позивамо Вас да посетите Галерију и њену сталну поставку.

Миленко Шербан (Черевић, 4. април 1907. – Београд, 30. јул 1979).  Уметничко образовање започео је у атељеу сликара Васе Ешкићевића у Новом Саду, између 1923. и 1926. године. Први пут самостално је излагао 1926. године у Mушкој гимназији у Новом Саду. Исте године отишао је у Париз, где је похађао часове на популарној Академији Колароси (L’Académie Colarossi) код професора Жана Пикара Ле Дуа (Jean Picart–le–Doux) и Андреа Фаворија (André Favory). Потом се 1927. године у неколико наврата усавршавао у приватном атељеу француског уметника Андреа Лота (André Lhote). Други боравак у Паризу и дуже учење код Лота 1929. године значило је дефинитивно осамостаљење уметника и остварање његовог пуног уметничког сазревања. Године 1928. Шербан је излагао на две изложбе: у Паризу, на изложби групе југословенских уметника и у Новом Саду на заједничкој изложби са сликаром Крстом Хегедушићем у просторијама некадашње Продуктне берзе (зграда у којој се данас налази Галерија Матице српске). Био је професор цртања у Занатској Школи у Новом Саду 1929–1933. године. Од 1927. године радио је спорадично као сценограф у позориштима у Новом Саду (у Српском народном позоришту, Народном позоришту Дунавске бановине и Војвођанском народном позоришту) и Београду (у Југословенском драмском позоришту и Уметничком позоришту). У Београду је 1963. године постављен за професора сценографије на Академији примењених уметности и на Академији за позориште, филм, радио и телевизију на предмету Техника сцене и сценографије. Учествовао је у реорганозацији тадашњег Музеја Матице српске у Новом Саду, чији је најпре био рестауратор (1935–1936), а избором Новог Музејског одбора 9. септембра 1945. године постављен је за кустоса и управника, и на тим позицијама остаје до 1947. године. Излагао је са уметничком групом „Облик“ (1931–1938) и био један од оснивача групе „Шесторица“ (1954). Добитник је Републичке награде за сликарство 1946. године и неколико награда за рад у позоришту.


У фокусу

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно