У ФОКУСУ АВГУСТ 2014

МОР ТАН, САВА ТЕКЕЛИЈА, 1861. УЉЕ НА ПЛАТНУ, 236 Х 160 CM

,,У фокусу“ за месец август 2014. године је портрет Саве Текелије, мађарског сликара Мор Тана (Mór Than). У колективној меморији српског народа Сава Текелија (Арад, 28. август 1761 – Пешта, 3. октобар 1842) је упамћен као један од највећих добротвора и задужбинара, као личност која је својим залагањем допринела културном и просветном унапређењу српског народа у Угарској крајем XVIII и током XIX века. Значајну улогу је имао и у историји Матице српске ‒ од самог почетка ју је материјално помагао и подстицао њен развој активним учешћем у раду, а 1838. године је постао први доживотни председник Матице српске. 
Ове године 28. августа навршава се 253 године од његовог рођења.

О портрету Саве Текелије:
Поводом обележавања стогодишњице рођења Саве Текелије 1861. године Матица српска је поручила Текелијин репрезентативни портрет код прослављеног мађарског сликара Мор Тана. Танов портрет Саве Текелије у природној величини, израђен у маниру владарских репрезентативних портрета, на најбољи начин репрезентује све оно што је Сава Текелија био: потомак чувене арадске племићке породице ПоповићТекелија, велики народни добротвор и оснивач првих српских просветних институција, један од најугледнијих, најобразованијих, најбогатијих Срба тога времена у Угарској.

Текелија је приказан у стојећем положају, фронтално, благо окренут у лево, смештен у ентеријер поплочан мермером. Одевен је у угарско племићко одело −плава атила са златним везовима и раскошним сребрним појасом и плаве панталоне са златним ширитима.Преко одела је огртач бордо боје са златно-жутом поставом оперважен крзном и раскошнаогрлица а на ногама има црне јахаће чизме са мамузама. У левој руци држи сабљу, док је десном ослоњен на сто, прекривен драперијом на којој је грб породице Текелија. Лево од њега, на фотељи се налази самуров калпак са перјаницом. Поред ових племићких статусних обележја, Текелија је окружен и другим статусним симболима. На столу су глобус и књиге од којих три имају исписане наслове а у питању су дела чији је аутор сâм Текелија: латински превод његовог говора на Темишварском сабору (1790) штампан у Пешти 1791. године, поред је Једног Арађанина начертаније штампано у Будиму 1798. године, а трећи наслов је Текелијин превод Римљани у Шпанијишто директно упућује на његово високо образовање, на његово активно ангажовање у многим сферама јавног живота. Поврх књига је иОснователно писмо његове највеће задужбине Текелијанума на којем пише: ТЮKЮЛИУЧАЩЫМСЯ. На улогу Текелије као великог задужбинара упућује и стара зграда Текелијанума која се види кроз прозор, док се изнад крова задужбине уздиже барокни црквени торањ српске цркве посвећене Светом Георгију.

Данас је овај репрезентативни портрет изложен у Свечаном салону у Галерији Матице српске.

Мор Тан (Стари Бечеј, 19. јун 1828 – Трст, 11. март 1899)
Рођен је у Старом Бечеју као потомак племићке породице досељеника из Немачке. Гимназију је похађао у Калочу, а у Пешти је завршио филозофију и права. Упоредо са школовањем био је ученик мађарског сликара Миклоша Барабаша (Barabás Miklós). Пошто због болести није могао да учествује у револуцији 1848−1849. године, постаје акварелист – хроничар Мађарске револуције, а након њеног слома одлази у Беч на студије сликарства где је учио од немачког мајстора Карла Рала (Karl Rahl). Беч напушта 1855. годинеда бидаље усавршавао своју технику на путовањима у Паризу, Риму, Фиренци и Трсту. Године 1860.вратио се у Пешту где добија послове на конкурсима и постаје један од водећих сликара.Како би се издржавао, 1890. године је постао благајник у удружењу уметника, а уједно је био и чувар Мађарског Националног музеја.
У средишту Моровог опуса су превасходно историјски и митски догађаји мађарске историје и предања, али је сликао и портрете његових савременика широм Европе и историјске личности. У пуној снази свог стваралаштва на платнима приказује историјске теме са академском темељношћу, јаким драмским набојем и уздржаним колоритом тамних тонова. Стилски је остао веран школи Карла Рала, уз приметан утицај италијанских мајстора у композицији и колориту. Опробао се у скоро свакој дисциплини оновремених техника. Његови витражи, фреске, олтарске слике и платна украшавали су јавна здања у Будимпешти а за српску историју, поред портрета Саве Текелије, важна је његова композиција Убиство Карађорђа. За уметнички домет добија признања и награде, међу њима и награду Париског салона, највредније признање тадашњег света.


У фокусу

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно