У ФОКУСУ ФЕБРУАР 2014

АКСЕНТИЈЕ МАРОДИЋ, ПОРТРЕТ ТЕОДОРА ПАВЛОВИЋА,1871. УЉЕ НА ПЛАТНУ, 73 X 58,5 CM

,,У фокусу“ за месец фебруар 2014. године је портрет Теодора Павловића, књижевника, новинара и секретара Матице српске. Портрет је настао између 1880–1890. године и дело је Аксентија Мародића, сликара и члана Књижевног одељења Матице српске. У фебруару се навршава 210 година од рођења Теодора Павловића, истакнутог члана Матице српске, уредника Матичиног Летописа иСербског Народног листа. У историји Галерије Матице српске Теодор Павловић заузима истакнуто место као један од покретача идеје о оснивању Српске народне збирке (Музеума) – данашње Галерије Матице српске.

 

Теодор Павловићје рођен у банатском селу Карлову (данас Ново Милошево) 14. фебруара 1804. године. Након завршене основне школе уписао је гимназију, коју је похађао у Темишвару, Великој Кикинди, Сегедину и Сремским Карловцима. Завршне разреде положио је у Сегедину, а потом је на позив пријатеља Константина Пејичића дошао у Пожун (данас Братислава), где је уписао студије права. Дипломирао је са одличним успехом 1825. године, и прешао у Пешту где је као адвокатски приправник радио у канцеларији познатог књижевника Михаила Витковића.        
За време свог боравка у Пешти дошао је у контакт са многим интелектуалцима тога времена који су се окупљали око Матице српске и Србског летописа. Веома активан, амбициозан, комуникативан и угледан у друштву, Павловић је 1832. године постао Матичин члан, а одмах затим и уредникЛетописа Матице српске (1832–1841). За време када су Матица српска и њен Летопис били суспендовани од стране аустријских власти (1835–1836), Павловић је основао Сербски народни листкоји је прављен по узору на лајпцишки Pfennig Magazin, aчији је први број изашао 13. јула 1835. године у Пешти. Верујући да квалитетном штампом може допринети просвећивању српског народа, Павловић је 6. јула 1838. године покренуо у Пешти и упоредо издавао и Сербске народне новине, све до 1848–1849. године.
За секретара Матице српске Теодор Павловић је изабран 12. фебруара 1837. године, и тим путем постао први секретар у историји Матице, јер је до тада постојала само функција деловође. Желећи да од Матице српске начини стабилну и угледну институцију, успео је да својим залагањем придобије нове чланове и добротворе, пре свих Саву Текелију, што је гарантовало не само Матичин опстанак, него и њен свестрани напредак. Павловићевим настојањем Текелија је своју задужбину Текелијанум, којој је завештао сво своје имање, ставио под управу Матице српске. У исто време када је основана Текелијина задужбина (1838), отворена је за јавност и Матичина књижница (Библиотека).     
Теодор Павловић сматра се покретачем идеје о оснивању Музеја Матице српске из којег ће се 1947. године развити Војвођански музеј (данас Музеј Војводине) и Галерија Матице српске. На Матичиној седници 14. октобра 1847. године на Павловићев предлог је усвојена одлука о оснивању Музеја. Оснивање Музеја је одмах обнародовано у Сербским народним новинама, што је уједно био и позив свим „родољубивим грађанима” да новооснованом Музеју „поклањају или поверавају на чување све оне предмете који доприносе обогаћивању народног духа и служе његовом културном напретку”. 
Након револуционарних збивања 1848–1849. године Теодор Павловић више није био у стању да обавља секретарске дужности. Са нарушеним здрављем вратио се у кућу свога брата у Карлову где је и преминуо у 50. години живота 12. августа 1854. године.
Пригодном комеморацијом Матица српска се опростила од свог знаменитог секретара. 
Његов портрет, рад Аксентија Мародића данас се налази у кабинету секретара Матице српске. 
Теодор Павловић је представљен као млађи човек у тридесетим годинама, густе косе, однегованих бркова и браде у трочетвртинском профилу, загледан са стране у даљину. Одевен је у свечано одело са лептир машном према грађанској моди четрдесетих година XIX века. Мародићев рад настао је доста касније, с обзиром да је поручен око 1880. године за потребегалерије портерета знаменитих добротвора и часника – Пантеона Матице српске. Претпоставља се да је Мародић извео овај портрет према делу Јована Поповића који је насликао Павловићев портрет по узору на литографију Јозефа Крихубера из 1843. године. Дело Јована Поповића није сачувано, а литографија која се налази у колекцији Галерије Матице српске, настала је још за живота Теодора Павловића.

 

Аксентије Мародић 
сликар (Суботица, 20. фебруар 1838. –  Нови Сад, 20. март 1909)
Сликарство је најпре учио приватно у Сенти, у радионици сликара-занатлије Петра Пилића. Провевши четири године код Пилића, највише се упознао са техником иконописа. Затим је 1855. године прешао код сликара Николе Алексића са којим је радио годину дана (1855–1856). Академију ликовних уметности у Бечу уписао је 1862, а дипломирао је 1866. године. Склон копирању дела великих светских мајстора, стекао је углед врсног кописте. Током боравка у Бечу, употпуњавао је и своје образовање из музике, књижевности и филозофије, а био је и активан члан Милетићеве омладине. По завршетку студија боравио је у Венецији 1867. године, где се упознао са делима старих мајстора италијанског сликарства. Повратком кући примао је наруџбине за портрете и иконостасе. За члана Књижевног одељења Матице српске изабран је 1883. године. Радио је портрете, иконе, копије по страним уметницима ренесансе, осликао је иконостас манастирске цркве у Ковиљу и довршио иконостас за цркву у Иланџи, који је започео Новак Радонић.


У фокусу

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно