У ФОКУСУ ЈАНУАР 2014

УРОШ КНЕЖЕВИЋ ВОЈВОДА СТЕФАН П. КНИЋАНИН, 1849. УЉЕ НА ПЛАТНУ, 108,5 Х 151 CM

,,У фокусу“ за месец јануар 2014. годинеЦиклус „Слика у фокусу“ у новој 2014. години започињемо репрезентативним портретом Стефана П. Книћанина, радом сликара Уроша Кнежевића. 2. јануара навршава се 203 године од рођења овог сликара.

Тридесетих година XIX века у српској средини се одиграо низ значајних политичких и друштвених промена. Коначним ослобађањем од турске власти дошло је до поновног успостављања српске државе и Београда као њеног центра. Тих година у српску средину долазе бројни сликари са намером да потпомогну културни развитак и дају свој допринос буђењу националне уметности. Један од њих био је и Урош Кнежевић који се по преласку у Србију определио за сликање портрета.

Један од његових најрепрезентативнијих портрета је портрет Војвододе Стефана П. Книћанина, настао 1849. године. Стефан Петровић Книћанин рођен је 1807. године у селу Книћу, крај Крагујевца. Био је један од гардиста кнеза Милоша Обреновића, а од 1848/49. године учесник у буни у којој се на страни Срба борио против Мађара. Због великих заслуга које је остварио у борби, панчевачки одбор је одлучио да му поклони један шестофунтовни топ с натписом. Одлука је извршена, а Книћанин је после свршеног ратовања предао тај топ српској држави. Управо тај Книћанинов тријумф и поклоњени топ, послужили су Урошу Кнежевићу као инспирација за овај портрет. 
Портрет Стефана Книћанина сликан је у природној величини до изнад колена. У левој руци држи сабљу, а десном у којој има дурбин наслонио се на топ који су му грађани Панчева поклонили новембра 1848. године одајући му признање за храбру одбрану града од Мађара. Војвода је одевен у раскошну србијанску одећу украшену срмом и златом, а прса су му окићена ордењем. У позадини је приказано бојно поље са контурама Панчева. Материјализација одеће, оружја, ордења и осталих предмета, ефектно и бидермајерски је изведена. Иако пејзаж са мотивима борбе захвата велики део сликане површине, главна пажња је усредсређена на фигуру – на склад тамних плавих и црвених боја Книћанинове одеће, и на парадност његовог става. Нож опасан око бедара са угравираним именом Стефана Книћанина иде у прилог атрибуцији приказане личности. 
Занимљиво је да су тих година настала још два портрета истог јунака. Јован Поповић је насликао портрет Стефана Книћанина по поруџбини српске православне црквене општине у Панчеву, у чијем власништву се слика и данас налази. Поповићев портрет је по форми врло сличан Кнежевићевом. Книћанин наслоњен на топ приказан је у првом плану, док се у позадини назиру обриси Панчева. У Народном музеју у Београду чува се портрет Стефана Книћанина које је истих година насликао Константин Данил. Он је другачији од наведена два јер је постављен у ентеријер и приказује војводу у допојасној фигури. Колорит слике знатно је тамнији, а декоративност одеће мања. Извесно је да су популарност војводе Стефана Книћанина и заслуге које је остварио у буни 1848/49. године довеле до великог интересовања за његов лик. 
Неколико година касније, око 1856. године Урош Кнежевић је насликао још једном великог српског војсковођу. Овај портрет, међутим, показује једну другачију композициону шему која је карактеристична за Кнежевићеве портрете настале после 1855. године. Смештен у ентеријер портрет губи парадност првог, те одише знатно опуштенијом формом.

УРОШ КНЕЖЕВИЋ (Сремски Карловци, 2. јануар 1811. – Београд, 21. октобар 1876)
Претпоставља се да је још као ђак Карловачке гимназије похађао цртачку школу коју је у Карловцима основао митрополит Стефан Стратимировић. Једно време учио је код Константина Данила у Панчеву, и помогао му приликом осликавања иконостаса за панчевачку Саборну цркву. Око 1834. године прелази у Србију, где уметнички критеријуми нису били тако високи као код клијентеле у Банату. Почев од те године, датују се његови портрети настали у Србији, који сведоче о добром угледу који је имао код клијентеле. Ипак, иако са већ великим бројем дела иза себе, Кнежевић 1844. године одлази у Беч где се школује на Ликовној академији. По повратку у Србију 1848. године поново започиње борбу за клијентелу. Настањује се у Шапцу, али не успева да добије ни стални посао, ни израду неког иконостаса. Ипак, поводом педесете годишњице од Српског устанка поверена му је израда портрета устаничких вођа. Извео их је око двадесет, али посао никад није привео крају. Плодна портретска делатност прекинута је тешком болешћу, која га је 1871. године онеспособила за даљи рад. Осим неколико појединачних икона, опус Уроша Кнежевића испуњен је портретима без којих се не може замислити културна и ликовна историја Србије средином XIX века. 
У историји српског портретног сликарства Урош Кнежевић је оставио дубок траг. На око 200 сачуваних портрета Кнежевић је забележио ликове најзнаменитијих Срба XIX века. Они представљају сведочанство о владарима, министрима, професорима, војницима, свештеницима, трговцима, занатлијама – укратко, о Србији тога времена. Портрет Стефана Книћанина из Галерији Матице српске један је од њих.     


У фокусу

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно