У ФОКУСУ ЈУЛ 2014

ЂУРЂЕ ТЕОДОРОВИЋ, ЦИГАНСКА СВАДБА, 1939. УЉЕ НА ПЛАТНУ, 61 X 49,7 CM

,,У фокусу“ за месец јул 2014. године је слика Циганска свадба Ђурђа Теодоровића, једног од наших најистакнутијих представника социјалистичког реализма у сликарству.

О слици:
Циганска свадба је настала 1939. године, у време када се Ђурђе Теодоровић бавио социјално ангажованим темама, сликајући сиромашне раднике, сељаке, ,,нижу“ класу. Самим приказивањем маргиналне друштвене групе Теодоровић слици даје социјални карактер, али она ипак није директно освртање на друштвене проблеме на какве наилазимо у неким његовим радовима. Уметник, осим можда у случају младића који седи на земљи са закрпом на рамену, не указује толико на сиромаштво или тежак положај Рома, већ пре нуди идиличну жанр сцену, наговештавајући обиљем цвећа и јарким бојама, раскош ромског славља и богатство традиције. На слици је приказано свадбено славље код Рома, ритуал који је био веома важан у њиховим животима. Обред је почињао у среду и трајао пет дана, до недеље, и био је пропраћен бројним обичајима од којих је сваки везан за одређени дан свадбеног весеља. Део ове атмосфере Теодоровић је желео да пренесе на своју слику. 
Ромске свадбе су углавном прављене током летњих месеци, тако да се свадбена прослава обављала напољу. Три жене седе у кочијама украшеним цвећем, а уз њих су приказана још два мушкарца. Оне су по обичајима обучене у традиционалну свечарску ношњу – шалваре, свилене кошуље и јелеке. Главе су им повезане марамама док мушкарци на главама имају црвене фесове. Девојка приказана у средини плете венац на основу чега можемо претпоставити да је на слици приказана можда управо среда, први дан ромског славља, када се плету венци од свежег цвећа, којима ће се украсити капија куће младенаца.
Циганска свадба показује да Теодоровић није попут других социјално ангажованих уметника стављао живот и свест народа у само средиште своје уметности, као једино битно. Ова слика је рађена без борбеног духа, у маниру грађанског сликарства и сликар задржава модерну естетичку свест. Користећи се уљаним бојама, неуобичајеним за социјално сликарство, показује колико је утицаја на њега имао његов најближи учитељ Милан Миловановић, мајстор боје и светлости. Теодоровић је тежио за равнотежом свих елемената слике, од тематских до композиционих и пиктуралних. Та двојност Теодоровићевог сликарства, социјална тематика – пуна ликовност, биће присутна у његовом целокупном стваралаштву.
Слика Циганска свадба је изложена у сталној поставци XX века Галерије Матице српске.

Ђурђе Теодоровић (Обровац, 18. децембар 1907 – Београд, 6. јул 1986) 
Основну школу је похађао у родном месту, нижу средњу у Бачкој Паланци, а V и VI разред гимназије у Београду. Уметничку школу, са академским течајем, завршио је 1933. године у Београду код професора Николе Бешевића, Љубе Ивановића и Милана Миловановића. Један је од оснивача левичарске, социјално оријентисане уметничке групе Живот (1934). Радио је као карикатуриста у листу НИН (1936−1937) и у хумористичком Ошишаном јежу (1938−1941), а бавио се и илустрацијом, претежно дечјих књига. Године 1938. радио је као сценограф у Скопском Народном позоришту. За време окупације живео је у Земуну, а 1944. године ступио је у војску и био на фронту при штабу Армије, радећи на пропаганди. Почетком 1945. године пребачен је у Нови Сад где је као цртач, илустратор и карикатуриста радио у Слободној Војводини (данашњи Дневник) до 1946. године. Те године је постављен за професора Више педагошке школе, а од 1948. до пензионисања 1968. године био је професор Академије ликовних уметности у Београду. Први пут је самостално излагао 1954. године у Графичком колективу, док је прву велику ретроспективну изложбу приредио у Галерији Дома ЈНА 1968. године. Године 1958. добио је прву Савезну награду за сликарство.
Дело Ђурђа Теодоровића, гледано у целини, богато је и разноврсно. Брзо је прихватио идеје о ангажованој уметности и композиције са социјалном тематиком. После Другог светског рата рата био је један од најдоследнијих следбеника социјалистичког реализма. Након дужег боравка у Паризу 1950. године осетио је да је сликарски језик много сложенији и богатији од оног што је утврђивала естетика социјалистичког релизма, и тада истражује шири репертоар мотива, ипак никад не напуштајући фигурално сликарство.


У фокусу

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно