У ФОКУСУ ЈУН 2014

РАДМИЛА ГРАОВАЦ ЖЕНСКИ АКТ, 1952. ГИПСАНА ФИГУРА, ВИСИНА 165 CM

,,У фокусу“ за месец јун 2014. године је скулптура Радмиле Граовац Женски акт. Радмила Граовац, вајар и ликовни педагог, је у војвођанску и српску скулптуру донела идеје савремених збивања. Стварала је током друге половине XX века и то првенствено фигуративну скулптуру везану за реализам и традиционализам, а потом и дела асоцијативних апстрактних облика.
       
О скулптури Женски акт:
Скулптура Радмиле Граовац Женски акт из 1952. године рађена је у гипсу и приказује фигуру наге младе жене, у величини нешто мањој од природне, која стоји у контрапосту са рукама спојеним изнад главе. Женски акт настаје у првој фази рада ове уметнице током које се она опредељује за традиционализам и антропоморфну скулптуру. У шестој деценији XX века су утицаји савремених токова и размишљања о обликовању као суштини вајарске делатности озбиљније присутни у српској уметности. Иако се формира у време када је, услед жеље за стицањем слободе израза, предметна скулптура постала непопуларна, Радмила Граовац користи управо такав начин ликовног изражавања. Она својим вајарским радом није учествовала у проширивању репертоара пластичне форме, већ је користила уобичајне скулпторске теме и служила се најбоље познатим скулпторским језиком. То је чинила у тежњи да помери интересовање са изражајних средстава на проблем унутрашње садржине уметничког дела. Скулптура Женски акт је настала директним преношењем облика из природе, али је сагледана кроз индивидуализовану поетику. Из такве концепције проистекла је унутрашња ведрина, благост израза и интимна лиричност дела. Ова скулптура осликава уверење уметнице да је људска фигура и уопште реалан облик из природе, прави извор инспирација и исходиште вајарске уметности. Показује на који начин је без снажних потеза, спољне драматике облика и сложенијих пластичких експеримената, Радмила Граовац свом делу успела да удахне убедљивост, јасност и логичност. Вредност њених актова садржана је у простудираној композицији основних маса и уздржаном свођењу облика на општа описивања. 
Године 1954. су Бошко Петровић, сликар, Јован Солдатовић, вајар и Миливој Николајевић, тадашњи управник Галерије Матице српске предложили да се од Радмиле Граовац откупи скулптура Женски акт у циљу попуњавања збирке модерне уметности. Данас је скулптура постављена у улазном холу Галерије.

Радмила Граовац (Вучитрн, 6. јун 1920 – Београд, 15. август 2011)
Рођена је у Вучитрну као Радмила Рис, а у Новом Саду је живела од 1932. године. У Призрену је са супругом, сликарем Николом Граовцем, провела 1948. годину. Студирала је вајарство на Академији ликовних уметности у Београду 1949−1953. године код професора Сретена Стојановића, Томе Росандића и Илије Коларовића. На усавршавању у Прагу боравила је 1956. године. По завршетку основних студија вратила се у Нови Сад и радила као професор вајарства и керамике на Вишој педагошкој школи (1953−1976). У Новом Саду је осавременила и обогатила традицију ове, у то време код нас, доста запостављене ликовне дисциплине. Од 1976. године ради као слободан уметник у Београду. Излагала је на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству (Либан, Ирак, Сирија, Либија и Румунија), а самостално у Новом Саду (1954, 1958, 1961, 1976), Београду (1959, 1962, 1985, 1997), Сомбору (1962), Лазаревцу (1991) и Тополи (1995). Ретроспективну изложбу имала је 1985. године у Дому ЈНА у Београду. Од 1949. године је члан УЛУС-а. Добитник је награде Уметничке колоније у Ечки (1962) и Зладног длета УЛУС-а (1965).
Радмила Граовац у својим радовима претежно остаје у домену реалног и своје дело развија на антропаморфним облицима. Аутор је двадесетак споменика, углавном биста. У њеном стваралаштву доминирају портрети и актови, а као материјал користила је гипс, бронзу и теракоту. Интересовање за вајарску форму везује за традицију, а начин моделације прилагођава теми, од сасвим реалистичке до експресионистичке. Од 1964. године најчешће ради портрете, фигурине и рељефе у теракоти коју боји полихромно. Седамдесетих година прошлог века окреће се апстракцији и скулптури слободног облика и произвољног асоцијативног значења.


У фокусу

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно