У ФОКУСУ МАРТ 2014

ЂОРЂЕ АНДРЕЈЕВИЋ КУН, САХРАНА РУДАРА (ИЗ МАПЕ „КРВАВО ЗЛАТО“) 1935. ДРВОРЕЗ НА ПАПИРУ Л: 23 Х 15,2 CM; ПР: 12,2 Х 11 CM

,,У фокусу“ за месец март 2014. године је графички лист Сахрана рудара из мапе графика Крваво злато Ђорђа Андрејевића Куна. Ове године навршава се 110 година од рођења и 50 година од смрти Ђорђа Андрејевића Куна, сликара, графичара, педагога и члана Српске академије наука и уметности, једног од најистакнутијих представника социјалних тенденција у српској уметности прве половине ХХ века.

На настанак мапе графика Крваво злато пресудно су утицали, с једне стране, социокултурни односи и прилике у тадашњој Краљевини Југославији и, с друге стране, социјална и културолошка слика Бора у тридесетим годинама прошлог века. Овакву ситуацију Ђорђе Андрејевић Кун је добро разумео, и она се може сагледати у самој мапи графика Крваво злато, која нам се при том показује у двоструком светлу: као верни документ тадашњих прилика у Борском руднику и као средство да се представи програм Комунистичке партије, путем представе живота радника као носилаца друштвених промена.

Године 1934. Ђорђе Андрејевић Кун долази у Борски рудник, претходно информисан о тешком положају радника. У Бору је остао месец дана и тада се спријатељио са радником Крстом Петровићем који му је омогућио да уђе у фабрички круг. Та прилика му је омогућила да несметано сагледа реално стање ствари. Међутим, убрзо му је био забрањен приступ руднику, али не и рударском насељу. Обратио се управи рудника да му омогући несметан боравак у рударском комплексу, али је његов захтев одбијен, а забрањен му је и уметнички рад у Бору. Након тога одлази у Зајечар, али се илегално враћа у Бор.

Пошто је направио скице у Бору, прве отиске је извео у Београду, да би због цензуре целокупну мапу графика одштампао у штампарији Јована Лукса у Старом Бечеју. Део мапе је први пут приказан на VII јесењој изложби београдских уметника у Павиљону „Цвијета Зузорић“ 1935. године. Кун је касније сам урадио клишеа и десет мапа које је отиснуо на својој преси, на финој јапанској хартији. Прво издање је рађено у 250 примерака, док је друго било у 1.000 примерака.

Мапа графика Крваво злато броји 28 листова који се сукцесивно ређају и представљају јединствену целину. Кун је мапу конципирао као једну врсту „романа у сликама“ у коме је исказана нарација посвећена рударима Борског рудника, са сценама рада у руднику, колонама, сиротињским спроводима, радом, човеком окованим у руднику-кавезу. Као пролог, идејну основу и лајт-мотив ових листова, Кун је изрезао текст песника Јована Поповића: 

Плодне наше њиве отровним плином уништене,
У паклено ждрело нужда нас голе гони.
Из мрака у мрак дизалица нас враћа изломљене,
Из крви и зноја нашег ничу – за друге – милиони.

Комадић нашег живота у сваком жутом грумену,
Сваким ударцем маља по своме темену кујемо.
Крваво злато је то! Ми дајемо крв нашу румену,
Високо над нама звек злата и смех обесни чујемо,

Наше тло, наша снага, руке наше – и бедна плата
Усијана река ваља гранате, котлове, добити.
Хоћемо л' довек да гинемо зарад крвавог туђег злата?
Ми кујемо себе! Једном ћемо узроке зла нашег здробити!

На делу је приказана воловска запрега која вуче мртвачки сандук у правцу оближњег гробља. У првом плану, окренути леђима ка посматрачу, супруга и двоје деце са тугом испраћају покојника, који је страдао у руднику на раду. Наративност форме наглашена је широким потезима и светло тамним ефектима, чиме аутор указује на драматичност призора.

Галерија Матице српске је 1960. године приредила изложбу Модерна српска графика са циљем да се тадашњој јавности представе савремени уметници и модерна српска графика у најцеловитијем обиму. Ђорђе Андрејевић Кун је том приликом изложио пет својих радова од којих су по два била из мапа Крваво злато и За слободу. Комисија за процену и откуп уметничких дела Галерије Матице српске откупила је исте године по један графички лист из сваке мапе, а они се данас налазе изложени у сталној поставци српске уметности ХХ века.  

Ђорђе Андрејевић Кун (Вроцлав, Пољска, 31. март 1904. – Београд, 17. јануар 1964)

Штампарски занат завршио је 1920. године у Београду, након чега се придружио радничком покрету радећи, између осталог, првомајске плакате. Сликарство је учио на Уметничкој школи у Београду (1921–1925), а потом је наставио да се усавршава у Венецији, Фиренци, Милану, Риму и Паризу (1927–1929). Групно је излагао од 1930, а прву самосталну изложбу приредио је 1931. године. Исте године учествовао је на анонимном конкурсу за грб града Београда, где је освојио прву награду. Тај грб је и данас званични грб града Београда. Био је члан уметничке групе Облик (1931–1933) и један од оснивача уметничке групе Живот (1934). Учествовао је у Шпанском грађанском рату (1937–1939) као борац Интернационалне бригаде. По повратку објавио је ликовна сведочанства о потресној драми шпанског народа у мапи дрвореза За слободу коју су тадашње власти забраниле. За време Другог светског рата био је припадник Народноослободилачког покрета. У том периоду радио је нацрте за плакате, дипломе, ордење, поштанске марке, новчанице, државни грб са пет буктиња. Цртеже настале током рата објавио је 1946. године у мапи Партизани. После рата био је секретар УЛУС-а, један од оснивача УЛУЈ-а (1948) и његов председник (1957–1960). Између 1951. и 1953. године припадао је групи уметника Самостални. Био је професор Академије ликовних уметности у Београду (1945–1964) и ректор Уметничке академије (1959–1963). Дописни члан САНУ постао је 1950. а редовни 1958. године. Добитник је бројних награда и признања за уметничко стваралаштво.  


У фокусу

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно