У ФОКУСУ НОВЕМБАР 2014

АНАСТАС ЈОВАНОВИЋ, ПАТРИЈАРХ РАЈАЧИЋ БЛАГОСЛОВИ ВОЈСКУ, 1848. ЛИТОГРАФИЈА НА ПАПИРУ, Л. : 41,1 X 59,6 CM; ПР. : 36 X 45,1 CM

,,У фокусу“ за месец новембар је литографија Патријарх Рајачић благослови војску Анастаса Јовановића, првог српског фотографа и литографа, који је својим уметничким радом оставио неизбрисив траг у културној историји Србије XIX века. Његова разноврсна уметничка активност представља сложену целину у којој се међусобно прожимају различити медији: фотографија, литографија, уље на платну, акварел, портретна минијатура, али и цртеж и дизајнерски рад.
О графици:
У складу са естетиком реализма Анастас Јовановић је истицао да ,,верност и тачност исторички образа и догађаја за праву врлину сматра“, не само при бележењу физичког изгледа славних личности, него и када је требало прикупити информације о историјским биткама вођеним током револуционарне 1848. године. Литографија Патријарх Рајачић благослови војску представља један од тих ратних призора из српске историје. Ове литографије су значајне не само због уметничких квалитета, углавном цртачких, већ и због тога што пружају занимљиве податке који имају вредност документа. Уметник је имао прилике да упозна учеснике ових догађаја, њихов карактер, фигуру и ношњу. Јовановићево знање, занатска и уметничка вештина најбоље се виде у приказима историјских сцена. Оне показују велику зрелост аутора и техничку сигурност. Тако је и на литографији Патријарх Рајачић благослови војску Јовановић развио снажно и богато осећање за композицију, за односе маса и за распоред фигура.
Литографија Патријарх Рајачић благосиља војску је настала по узору на литографију Алберт, краљ Саардиније (1842), француског сликара и литографа Виктора Адама. Централна фигура патријарха на коњу инспирисана је непосредно фигуром Карла Алберта, док је коњ једноставно копиран. Основна замисао је иста мада је Јовановићева композиција богатија фигурама и динамичнија. Он свој предложак прерађује у таквој мери да ствара једно самостално дело. Фигуре су прожете контрастима тамног и светлог и обрађене су далеко више него код Виктора Адама. 
Јосиф Рајачић је био митропилит и патријарх српски, од великог утицаја за акцију и политику Срба у Војводини током револуционарних догађаја 1848. године. У овим бурним данима се потписивао са ,,Патријарх и привремени управитељ народа“. На литографији Анастаса Јовановића је приказан како благосиља српске граничаре пред одлазак у битку. На њој се очитавају патријархове речи из једног прогласа из тог времена: ,,На ноге сад сваки, који јуначком мишицом роду помоћи може! На ноге сваки који оружје носити може!... У име Бога и народа, у име среће и славе наше заклињем ја свакога, да на одбрану народа и отечества похита!“ У средишту композиције се налази патријарх Рајачић на белом коњу. Заогрнут је плаштом, у десној руци држи сабљу, а у левој крст. Иза њега, десно, виде се постројени граничари. Са леве стране, у првом плану, један Србијанац диже фес, иза њега Војвођанин скида шешир, а поред њих стоје још две фигуре. У позадини се налази патријархова свита на коњима: официри и један Србијанац.
Галерија Матице српске поседује велики број дела Анастаса Јовановића, углавном литографија и цртежа. Неке од ових литографија литографија, као и лист Патријарх Рајачић благослови војскуналази се у сталној поставци уметности XIX века. У Галерији се поред ове, чува и колорисана верзија литографије на којој је патријарх приказан у црвеној мантији са љубичастим плаштом.
Анастас Јовановић (Враца, Бугарска, 1817 – Београд, 13. новембар 1899), дошао је у Београд да учи и ради 1826. године. Од великог значаја за његов каснији рад је био посао у новооснованој Државној штампарији од 1832. године. Радећи у словоливници са успехом је изрезао неколико ћириличних слова, на основу чега је од кнеза Милоша добио стипендију за наставак школовања у Бечу. Прво је похађао грчку школу да допуни своја знања, а затим је уписао Aкадемију (1838–1846). Као студент бечке Академије припадао је српским уметницима који су међу првима добили систематско високо образовање у Западној Европи. Мимо редовног програма Академије, подстакнут интересовањем за дагеротипије, отишао је у атеље Јохана Штадлера и током 1840. године добио прве поуке о фотографији и литографији, а од наредне године је почео и самостално да се бави фотографијом. У почетку се бавио дагеротипијом, али се убрзо упознао са калотипијом (фотографија на препарираној хартији) и стереофотографијом. Током свог боравка у Бечу повремено је пратио чланове породице Обреновић на њиховим путовањима по Чешкој и Немачкој, а након повратка Обреновића у Србију 1859. године, добио је угледну и важну позицију у јавном животу. Кнез Михаило Обреновић га је именовао за управитеља двора где је остао све до кнежеве смрти 1868. године, након чега се повукао из јавности и посветио фотографији и штампи. Године 1877. је постао члан Бечког фотографског друштва. 
Дело Анастаса Јовановића је веома обимно и разноврсно. Засновао је литографију као посебну графичку грану код Срба. У њој је формулисао одређене концепције историјских мотива и личности, и овековечио истакнуте савремене личности из политичких, књижевних, црквених и војних кругова, који су обележили друштвену и културну историју Срба. Најважнија његова замисао јесте идеја о публикацији Споменици Србски (1850–1852), монументалног дела које се може поредити са сличним појавама у историји европске уметности романтизма. На пољу фотографијe Анастас Јовановић је пионирским уметничким радом обележио највишу тачку до које је овај визуелни медиј дошао у XIX веку, иако су његове фотографије углавном настале како би биле предложак другом уметничком делу. Његова уметничка продукција обухвата и велики број цртежа, од крокија и скица до студија и цртежа који представљају аутономна дела. Бавио се и дизајнерским радом на обликовању предмета примењене уметност.


У фокусу

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно