У ФОКУСУ СЕПТЕМБАР 2014

ДАНИЦА ЈОВАНОВИЋ, СЕЉАНКА, 1913. УЉЕ НА КАРТОНУ, 18.4 X 13 CM

,,У фокусу“ за месец септембар је слика Сељанка Данице Јовановић, која је припадала генерацији српских модерниста с почетка XX века и чији креативни успон је нагло прекинут трагичном погибијом 1914. године. Ове године 12. септембра навршава се 100 година од смрти ове уметнице. 
О слици:
Слика Сељанка спада у групу слика малих димензија, уља на картону, на којима Даница Јовановић приказује жене у ношњама из западне Србије, углавном из Мачве и Јадра, заузете неким послом. Сељанка са ове слике се налази у природном окружењу, у руци носи плетену корпу и штрика. Делови ношње у коју је одевена говоре о њеној националној припадности ‒ дугачка бела кошуља без икаквог веза или украса преко које има дугачки прслук, такозвани садак или корет, и опасану прегачу, а на глави јој је марама коју су носиле углавном удате жене. Даница Јовановић на овим сликама не инсистира на дословној интерпретацији живописних мотива на прслуцима, кецељама, шареницама, већ на одећи као визуелном коду, и на препознатљивости послова који жене обављају. Сликарка жели да укаже на архетипске вредности интегрисане у руралну свакодневицу.
Приказивање народа и народних типова из различитих делова Србије у нашој  уметности започиње средином XIX века. Овакви мотиви се јаваљају као битно обележје етничког идентитета и као резултат спознаје народа у идеологији српског национализма. И у делима прве генерације српских модерниста, међу којима је и Даница Јовановић, видно је, за модерну уметност необично снажно, везивање за афирмацију идеје националног. Ауторски допринос ове уметнице у исказивању националних идеала добија свој израз кроз лик жене у руралном окружењу, као заступник ванвреманског, хранитељског принципа природе. Да би открила аутентичност и дух народа, Даница Јовановић је бележила минијатуре из сеоске свакодневице. Ове слике представљају израз заустављеног тренутка, мале исечке из сеоског живота које треба посматрати као њен покушај за поновним успостављањем везе уметности и живота и обнављањем контакта са природом. Оне су, између осталог, биле погодно сретство за остваривање Даничиних просветитељских идеја и националну еманципацију.
Слика Сељанка носи у себи снажну минхенску ноту – сликана у духу великих минхенских мајстора импресионизма. Уочава се светао колорит са акцентима беле, нарочито у партијама неба, наглашен потез и акцентовање детаља интензивним бојама. Боје на одећи за уметницу представљају центар пажње, а природно сунчево осветљење им даје нову изражајну снагу. 
Слика Сељанка је изложена у сталној поставци XX века Галерије Матице српске.
Даница Јовановић (Бешка, 4. јануар 1886 –  Петроварадин, 12. септембар 1914) 
После завршене више девојачке школе у Новом Саду 1907. године уписала се у женско декоративно одељење Уметничко-занатске школе у Београду, где су јој предавали Бета и Риста Вукановић, Марко Мурат и Ђорђе Јовановић. Захваљујући помоћи и стипендијама својих добротвора, 1909. године се уписала на Женску уметничку академију и у Женско уметничко удружење у Минхену, где је стекла прве утиске о дометима минхенске сликарске школе и оновременој сликарској продукцији. Академију је завршила 1914. године, а исте године је постала члан патриотског удружења „Србадија“, које је окупљало српске студенте у Минхену, као и припаднике других југословенских народа. Из Минхена је редовно пратила шта се дешава у Новом Саду и Београду као и на фронтовима у току Балканских ратова. Нарочито је добро била обавештена о дешавањима у Новом Саду и пружала значајну подршку током ратних операција. Почетком августа 1914. године напустила је Минхен и отпутовала у родну Бешку. У том периоду је посетила Нови Сад и Београд када је настала скица срушеног железничког моста који је спајао Београд и Земун (Порушени мост, 1914), која се данас налази у колекцији Галерије Матице српске. Мост је после неколико дана борби миниран у ноћи 28. јула, док је Даница још била у Минхену, тако да га је она по повратку у домовину већ затекла срушеног. 
Само месец дана након повратка из Минхена због патриотских осећања и родољубивих активности нашла се међу таоцима које је аустроугарска војска ухапсила у Бешки. Преким судом је осуђена на смрт и стрељана у подножју Петроварадинске тврђаве. У Бешки је 1997. године утемељен Меморијал Данице Јовановић. 
Усмерена на класично уметничко образовање, преузела је визуелни идентитет закаснелог немачког импресионизма али и тенденцију ка експресионистичком третману геста, боје и осветљења, уз повремени искорак у симболизам. У њеном раду је наглашено присуство национално-просветитељске црте. Резултат је симболистички, колористички експресиван и национално обојен опус од седамдесетак радова.


У фокусу

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно