У ФОКУСУ ЈУЛ 2015

МАРКО ЧЕЛЕБОНОВИЋ, ЕНТЕРИЈЕР СА ФИГУРОМ, 1934. УЉЕ НА ПЛАТНУ, 81 X 66 CM

„У фокусу“ за месец јул 2015. године је слика Ентеријер са фигуром Марка Челебоновића, истакнутог представника лирског колоризма и интимизма у српском сликарству. Сликом Ентеријер са фигурoмЧелебоновић показује способност да дочара посебно меланхолично расположење и атмосферу ушушканог грађанског живота.

О слици:
У периоду након 1929. године у уметности Марка Челебоновића као тематика јављају се искључиво портрет и ентеријер, нарочито ентеријер са фигуром. Попут француских интимиста он своје сликарство затвара у интиму собе у којој представља њему блиско окружење. За место збивања бира савремене грађанске ентеријере који му дају могућност да однос између представљених ликова и предмета оствари на посебан начин. Изабрани предмети приказани на слици Ентеријер са фигуром, комода, афричка скулптура, свећњак, говоре о људима који ту живе. Они су оличење припадности друштву које чува сегменте прошлости и које на тај начин посредно негује континуитет, традицију и порекло. Уметниково присуство потцртавају слике на зиду – његови дублерски аутопортрети.

Женска фигура окренута полупрофилом ка посматрачу је приказана тек у доњој половини слике. Портрет не заузима централно место, већ делује као да је срастао за други план композиције и ни на који начин није истакнут нити му је дат већи значај у односу на предмете око њега. Психолошка страна овог портрета највише је сугерисана општом атмосфером слике. Свет непомичних предмета мртве природе окружује фигуру тако да она делује меланхолично, замишљено и удаљено са наглашеним осећајем непокретности. Сагледавање атмосфоре је веома важно за Челебоновићево сликарство а ,,мирујућиˮ свет без геста и покрета је осново средство његове поетике. Између предмета се проналазе успомене и човек се враћа сањалачком животу, а ствари попримају посебну патину која настаје из туге и носталгије. Челебоновић је велики значај давао проблему простора. Он се концентрише на истраживање простора који раздваја објекте, настојећи да ухвати живот у једном кадру, као на заустављеној филмској траци. Важније постаје оно што је између предмета него они сами, због чега се стиче утисак да предмети и фигуре на Челебоновићевим делима делују изгубљено и неповезано.

За Челебоновића је окретање ентеријеру значило везивање за атмосферу собе у којој се свакодневно живи и хватање вибрација које чине да у простору пулсира живот. Овако схваћен Челебоновићев интимни свет је близак француским интимистима Пјеру Бонару и Едуарду Вијару, али сам сликарски поступак је знатно савременији. Његов рукопис је робустан, наноси пасте неравномерни, предмети су лако деформисани баш као и људска фигура, а закон перспективе није стриктно поштован.

Слику Марка Челебоновића Ентеријер са фигуром, као и дела других представника српске модерне, можете погледати у Галерији Матице српске у оквиру сталне поставке прве половине ХХ века.
Марко Челебоновић (Београд, 22. новембар 1902. – Сен Тропе, 23. јул 1986) је након завршене основне школе уписао Прву мушку гимназију у Београду. По избијању Првог светског рата 1914. године са породицом је кренуо у избеглиштво у Солун, а затим у Атину, Напуљ и Цирих где је завршио гимназијско школовање и почео да се интересује за скулптуру. Студије економије започиње 1919. године на Оксфорду, али се већ после годину дана настанио у Паризу где је између 1921. и 1923. године похађао курс вајања код Антоана Бурдела. У Паризу је 1922. године стекао диплому правног факултета, али се тим позивом никада није бавио. Након што је исте године у Падови видео Ђотове фреске у капели Скровењи, Челебоновић одлучује да се посвети сликарству. Иако самоуко школован сликар, веома брзо је прихватао поуке од уметника који су у то време живели у Паризу и са којима се дружио, као што су Алберто Ђакомети, Антоан Бурдел, Сретен Стојановић, Мило Милуновић. Први пут своје радове излаже на изложби у Салону Тиљерија 1925. године а исте године изненада напушта Париз и сели се у Сен Тропе где почиње његов прави сликарски живот.

У периоду пред Други светски рат повремено је посећивао Југославију – Београд, црногорско приморје и средњовековне манастире. Године 1937. је имао прву самосталну изложбу у Београду, 1938. године је излагао са групом „Дванаесторица“, а 1939. са групом ,,Обликˮ. За време Другог светског рата припадао је француском покрету отпора и приступио Комунистичкој партији Француске. Неколико година по завршетку рата се због ангажмана на различитим функцијама, међу којима је најважнија била дужност саветника при југословенској амбасади у Паризу, веома мало бавио сликарством. У периоду од 1948. до 1959. године, боравио је у Београду радећи као професор на Академији уметности. Одмах по пензионисању 1959. године, враћа се у Сен Тропе где остаје до краја живота. Године 1958. изабран је за дописног а 1968. за редовног члана САНУ. Често је излагао у Паризу, Београду, Цириху, Женеви, Сарајеву, Скопљу и Нишу, као и на колективним изложбама југословенске уметности у Француској, Енглеској, Белгији, Италији, Холандији и Бразилу.

Иако је током периода уметничког формирања између 1923. и 1925. године израдио низ надреалистички интонираних призора, Челебоновић се убрзо окреће сликању по природи. Пре него што ће се посветити фигури у ентеријеру радо је сликао фигуре у пленеру, нарочито када су током 1928. године у Сен Тропеу боравили Мило Милуновић, Марин Тартаља и Стојан Аралица. У овом периоду се у изразу највише приближава фовистичком начину сликања. Од 1929. године централна тема његовог сликарства премешта се на ентеријер, најчешће са фигуром а у колориту преовладавају тамније и смиреније боје. Почев од 1966. године, развијала се Челебоновићева ,,бела фазаˮ у којој се опредељује за мртву природу, радећи упоредо у пастелу и у уљу.


У фокусу

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно