У ФОКУСУ СЕПТЕМБАР 2015

АНАСТАС ЈОВАНОВИЋ, КНЕЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ, ОКО 1848. ЛИТОГРАФИЈА НА ПАПИРУ, Л.: 62,8 X 48,8 CM; ПР.: 55 X 39,5 CM

„У фокусу“ за септембар је литографија Кнез Михаило Обреновић коју је израдио Анастас Јовановић, први српски литограф и фотограф. Кнез Михаило Обреновић се родио 4. септембра 1823. године у Крагујевцу као најмлађе дете кнеза Милоша и кнегиње Љубице. У два наврата је био кнез Србије, а током своје владавине је донео значајне промене изборивши се за независност и осамостаљивање Србије од турске владавине.

Кнез Михаило Обреновић је један од владара чији је лик често представљан у српској визуелној култури.На власт је први пут ступио 26. јуна 1839. године, али је као веома млад и неискусан свргнут 1842. године. Након тога се повукао из земље и настанио у Бечу стрпљиво чекајући повратак у Србију. По други пут је на кнежевски престо дошао после смрти свога оца кнеза Милоша 1860. године. Наредних осам година је кнез Михаило владао као просвећени апсолутиста. Живот у Европи је утицао на употпуњавање Кнежевог образовања и на обликовање његових политичких, националних и културних ставова. Неговао је пријатељства са песницима и другим културним посленицима који су оставили неизбрисив траг у српској култури и историји, као што су Вук Ст. Караџић, Ђура Даничић, Бранко Радичевић, пружајући им подршку и материјалну помоћ. Такође, иницирао је оснивање Народног позоришта у Београду (1868). Убијен је у атентату на Кошутњаку 29. маја 1868. године. Захваљујући прилозима српског народа, на данашњем Тргу Републике у Београду, подигнут је споменик кнезу Михаилу Обреновићу 1882. године по пројекту италијанског скулптора Енрика Пација.

Портретисање припадника династије Обреновић везано је за литографске почетке Анастаса Јовановића. По доласку у Беч 1838. године на даље школовање, Јовановић је остварио блиске везе са династијом Обреновић, кнежевима Миланом и Михаилом, којима је остао веран све време, без обзира на династичке промене. Био је двороуправитељ кнеза Михаила Обреновића и у више наврата је на својим литографијама и фотографијама овековечио кнежев лик. Репрезентативни портрет Кнез Михаило Обреновић штампан 1848. године у Бечу код Јозефа Рауха, настао је када се кнез Михаило понадао да ће бити враћен на власт, о чему сведочи цео аранжман графичког листа. Могуће да је Јовановићу као узор послужио портрет Франца Јосифа I (око 1848), бечког литографа Винценца Кацлера, на чега указује подударање у пози и ентеријеру. Кнез Михаило је приказан како стоји у раскошном ентеријеру са драперијом, а иза се види део грађевине и пејзаж. Одевен је у богати, златним везом украшен српски костим, док на ногама има ципеле по западној моди тога времена. Левом руком Кнез се ослања на сто украшен биљним орнаментима и грбом Србије с круном, док десном држи сабљу. Народна ношња у коју је одевен јасно говори о његовом националном идентитету представљајући га као српског владара. Свечана национална источњачка одора у комбинацији са западњачким дворским ентеријером делује необично због визуелне неусаглашености, мада је простор ,,посрбљенˮ националним грбом у првом плану.

Литографија Кнез Михаило Обреновић је у Матичину збирку стигла 1933. године, када је њен Музеј отворен за јавност, као поклон Евелине Алексић пл. Маина, унуке господар Јована Обреновића и кћери Анастазије–Стане Обреновић, удате за мајора Теодора Алексића од Маине. Припремни цртеж за овај литографисани парадни портрет Кнеза чува се такође у Галерији. На њему је уметник иза кнеза Михаила Обреновића поставио бисту Доситеја Обрадовића, свакако са жељом да истакне просвећеност и образовање младог Кнеза.

Анастас Јовановић (Враца, Бугарска, 1817. – Београд, 13. новембар 1899) је у Београд дошао да учи и ради 1826. године. Од великог значаја за његов каснији рад био је посао у новооснованој Државној штампарији од 1832. године. Радећи у словоливници са успехом је изрезао неколико ћириличних слова на основу чега је од кнеза Милоша добио стипендију за наставак школовања у Бечу. Прво је похађао грчку школу да допуни своја знања, а затим је уписао Ликовну академију (1838–1846). Као студент бечке Академије припадао је српским уметницима који су међу првима добили систематско високо образовање у Западној Европи. Мимо редовног програма Академије, подстакнут интересовањем за дагеротипије, отишао је у атеље Јохана Штадлера и током 1840. године добио прве поуке о фотографији и литографији, а од наредне године је почео и самостално да се бави фотографијом. Током свог боравка у Бечу повремено је пратио чланове породице Обреновић на њиховим путовањима по Чешкој и Немачкој, а након повратка Обреновића у Србију 1859. године, добио је угледну и важну позицију у јавном животу. Кнез Михаило Обреновић га је именовао за управитеља Двора где је остао све до кнежеве смрти 1868. године, након чега се повукао из јавности и посветио фотографији и штампи. Године 1877. постао је члан Бечког фотографског друштва.

Уметничко дело Анастаса Јовановића је веома обимно и разноврсно. Био је први српски фотограф и литограф засновавши литографију као посебну графичку грану код Срба. По обради разноврсних мотива, историјских и религиозних композиција, портрета и жанр-сцена, показује универзалност интересовања. У литографији је формулисао одређене концепције историјских мотива и личности, и овековечио истакнуте савремене личности из политичких, књижевних, црквених и војних кругова, који су обележили друштвену и културну историју Срба. Најважнија његова замисао била је идеја о публикацији Споменици Србски, монументалног дела које се може поредити са сличним појавама у историји европске уметности романтизма. На пољу фотографијe Анастас Јовановић је пионирским уметничким радом обележио највишу тачку до које је овај визуелни медиј дошао у XIX веку, иако су његове фотографије углавном настале како би биле предложак другом уметничком делу. Бавио се и дизајнерским радом на обликовању предмета примењене уметности.


У фокусу

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно