Изложба
ОД ПРИВАТНОГ КА ЈАВНОМ
Уметничка колекција компаније Tarkett
Галерија Матице српске, 13. мај – 15. октобар 2016.

У петак, 13. маја 2016. године у 20.00 сати ће у Галерији Матице српске бити отворена изложба Од приватног ка јавном. Уметничка колекција компаније Tarkett. На отварању ће након поздравне речи мр Тијане Палковљевић Бугарски, управнице Галерије Матице српске, говорити Мирослав Окука, генерални директор Tarkett d.o.o., док ће изложбу свечано отворити Иван Тасовац, министар културе и информисања у Влади Републике Србије.

Изложба Од приватног ка јавном. Уметничка колекција компаније Tarkett резултат је деценијске сарадње Галерије Матице српске и компаније Tarkett. Након пописа, обраде и конзерваторско-рестаураторских поступака, професионалним приступом Галерије и добром вољом Tarkett-а, у складу са принципима друштвене одговорности компаније, ова изузетна колекција се по први пут представља широј јавности. Заједнички рад Tarkett-а и Галеријe Матице српске представља пример успешног јавно-приватног партнерства на заштити и презентацији националног културног наслеђа, уз намеру компаније да стицањем свих услова ову вредну уметничку колекцију донира Галерији Матице српске.

Уметничка колекција компаније Tarkett, која је 1991. године откупљена од колекционара Блажа Кусовца, обухвата 85 уметничких дела: иконе руских, бококоторских и српских иконописаца и вредна дела ликовне уметности XX века – слике, скулптуре и цртеже. Иако су због разноврсности техника, тема и хронолошког оквира на први поглед неспојива, дела из колекције Tarkett илуструју доминантне уметничке идеје и естетику српског сликарства у периоду од XVII до XX века.

Изложба обухвата многа до сада неизлагана дела Петра Лубарде, Мила Милуновића, Ристе Стијовића, Надежде Петровић, Зоре Петровић, Јована Бијелића, Петра Омчикуса, Михаила Вукотића и Лазара Вујаклије, као и иконе из XVII, XVIII и XIX века, која су сва публикована у пратећем каталогу изложбе. 

Ауторке изложбе и пратећег каталога су мр Тијана Палковљевић Бугарски и Мирослава Жарков.

Реализацију изложбе омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Медијски покровитељи изложбе су: Радио телевизија Војводине, Радио Беседа, Радио 021, Радио Планета, Maxim&Co, Soho Advertising Solutions и Color Press Group.

Радно време Галерије Матице српске: од 13. до 21. маја у оквиру манифестације Музеји Србије, десет дана од 10 до 10 сваки дан од 10.00 до 22.00 сата; од 22. маја до 13. јуна од уторка до суботе од 10.00 до 18.00 сати и петком од 12.00 до 20.00 сати.

Циклус предавања
УМЕТНИК У ФОКУСУ
 у оквиру изложбе о уметничкој колекцији компаније Tarkett
Петком у 18.00 сати

 

19. август 2016.
ОД ПРИВАТНОГ КА ЈАВНОМ. УМЕТНИЧКА КОЛЕКЦИЈА КОМАПНИЈЕ TARKETT
мр Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске

Као што је Галерија Матице српске у своју колекцију увр­стила бројне колекције приватних колекционара и наставила да води бригу о њима, тако је и предузеће Синтелон од 1991. када је купило део приватне колекције Блажа Кусовца односно компанија Tarkett од 2006. године, преузела бригу о овој значајној колекцији. Пореклом из Црне Горе, заљубљен у завичајни предео, историју и традицију, Кусовац се определио за ауторе са црногорског поднебља: Петра Лубарду, Мила Милуновића, Риста Стијовића, Михајла Вукотића. Поред њих у Колекцији су заступљени: Надежда Петровић, Зора Петровић, Јован Бијелић, Петар Омчикус и Лазар Вујаклија, док посебну целину чини збирка икона руских, бококоторских и српских иконопи­саца, које су настале током XVII, XVIII и XIX века. Иако су због разноврсности техника, тема и хронолошког оквира на први поглед неспојива, дела из колекције Tarkett илуструју доминантне уметничке идеје и естетику српског сликарства у периоду од XVII до XX века.

 

26. август 2016.
НЕЖНОСТ И ПОЕЗИЈА СТВОРЕНЕ СТИЈОВИЋЕВИМ ДЛЕТОМ
Мирослава Жарков, кустоскиња изложбе

Као посебан естетски феномен и непрекидна инспирација у вајарству Риста Стијовића истиче се фигура жене. Настојећи да у материјал пренесе само елементарне карактеристике физиономије и инсистирајући на волумену уместо на детаљима, овај уметник је обликовао актове максимално сведених заобљених форми при чему се као важне карактеристике истичу сензуалност и мирноћа жене. С друге стране, Стијовић негује и анималистичку скулптуру откривајући колико има поезије, снаге и нежности у животињама. Било да оживљава суптилност жене или грациозност птице његове скулптуре се одликују упрошћеношћу облика и свођењем на основне пластичне вредности а своју виталност и унутарњу енергију чувају у напетим затвореним формама, што се може поредити са монументалношћу и чистотом споменика класичног раздобља.

 

2. септембар 2016.
ЕПСКО СВЕТЛО НА ДЕЛИМА ПЕТРА ЛУБАРДЕ
мр Данило Вуксановић, конзерватор Галерије Матице српске

Петар Лубарда је на изворима српске епске традиције тражио и проналазио мотиве који су представљали упоришта његовог сликарског ангажмана. У тренутку када је декомпоновао црногорски кршевити пејзаж и претпостављене асоцијације/фантазмагорије у њему, Лубарда је начинио и оквир за слепог гуслара, народног певача у епском заносу. Десетерачки низови српске епске поезије могу се рефлектовати у визуелном дејству његовог потеза, акцента, линије и боје. Звучност Лубардиног сликарства и начин грађења слике, у сталном понављању мотива, као да су засновани на монотоном и продорном звуку струна гусала. Епско светло у/на делима Петра Лубарде присутно је у свом најсјајнијем зениту. Сликарске метафоре гаврана, гуслара, као и прикази десетерачки опеваних битака из славне прошлости упечатљиви су симболи трагичног косовског завета.

 

9. септембар 2016.
СИМБОЛИЧКА СНАГА ЗАВИЧАЈНИХ МОТИВА НАДЕЖДЕ ПЕТРОВИЋ
Станислава Јовановић, историчарка уметности

Независна, самосвесна и одлучна, Надежда Петровић након повратка са школовања у Минхену предузима путовања по Србији и Македонији, током којих слика пејзаже и портрете људи тих крајева. Платна са мотивима преузетим из завичаја обележена су присуством снажног националног осећања. Карактеристичним модернистичким језиком она слика српске пејзаже и сељаке, који постају доминантни мотиви њеног опуса. Каква је то била Србија коју Надежда Петровић слика? Историчар уметности Лазар Трифуновић истиче да „Србија није имала сликара који је с више полета, одушевљења и страсти лутао њеним пределом и сликао њен лик”.

 

16. септембар 2016.
ЕКСПРЕСИВНИ СИМБОЛИ У СЛИКАРСТВУ ЛАЗАРА ВУЈАКЛИЈЕ
Мирослава Жарков, кутоскиња изложбе

Аутентичан стил Лазара Вујаклије најснажније је наглашен у његовим радовима симболичне садржине. Инспирисан народном уметношћу, нарочито споменицима богумилских стећака, Вујаклија формира читав репертоар симбола који представљају основно идејно опредељење његовог сликарства. У његовом ликовном изразу нема истраживања у области форме, ни компликоване технологије. Пошто сликом доминирају мисаони и магијски проблеми, средства ликовног израза су једноставна и груба. Дошавши једном до сопственог визуелног решења Вујаклија га није много мењао како би у средиште интересовања своје уметности поставио снагу и деловање симбола уместо формалних истраживања. Због тога он користи основне боје, сведене композиције и једноставне геометријске облике дефинисане снажном црном контуром. Ликовни критичари овај стил Лазара Вујаклије дефинишу као „наивни експресионизамˮ или „експресионизам наивног симболаˮ.

 

23. септембар 2016.
ПЕТАР ОМЧИКУС ИЗМЕЂУ ФИГУРЕ И АПСТРАКЦИЈЕ
Ксенија Плећаш, историчарка уметности

Будући силовит пред препрекама које су искрсавале на његовом стваралачком путу, Петар Омчикус је успео да остане упамћен као један од најискренијих уметника у изражавању свог брижљиво изграђеног идејног простора. Поменути стваралачки пут заправо никада није текао паралелно или на неки други начин одвојено од његовог животног пута. Рано откривен сликарски таленат, који је уз подршку породице добио и правовремену негу, дозвољавао је да буде искушаван поукама других сликара и ликовним тенденцијама времена у којем је стварао. Мада је фигура увек левитирала његовим фокусним пољем, апстракција је била неизбежан борбени терен. Сазнања и вештине које је на тај начин стекао нису биле драгоцене само на пољу личног грађења сликарског језика, већ су били и плодна критика српској уметничкој сцени, неретко оптерећеној догматичним обрасцима.

 

30. септембар 2016.
МИТСКО И МЕДИТЕРАНСКО У ДЕЛИМА МИЛА МИЛУНОВИЋА
мр Данило Вуксановић, конзерватор Галерије Матице српске

Мило Милуновић, следбеник великог Сезана на извору Пусеновог класицизма, сабрао је елементе сопственог сликарског стила цитирајући Сезанову изјаву „да Пусена треба преправити по природи”. У природи, на обали покрај мора по/сложио је Милуновић својеврсни мотивски еспап који се састоји од нарова, врша, врана, рибарских мрежa и шкољки, унутар сложених тумачења симбола својствених митолошкој апотеози животу и креацији. Док је сликао уз морски ветар Јадрана, Милуновић је сликајући техником казеинске темпере алудирао на фреске Помпеја и средњовековне Србије у Посејдоновској медитеранској аури, и тако, еклектичким путем, модернизовао класику. Копија Пусенове слике Инспирација песникa, коју је Милуновић насликао, садржи изразити митски карактер којег наслућујемо и на његовим каснијим, најчувенијим платнима (Песник Орфеј, најславнији живи песник коме је Аполон поклонио лиру а Музе (Манајде) га научиле да свира на њој, очарао је својом музиком дивље звери и њоме покретао стење и храстово дрвеће).

 

7. октобар 2016.
ЛЕПОТА У ИСТИНИ ‒ СЛИКА ЖЕНЕ НА ПЛАТНИМА ЗОРЕ ПЕТРОВИЋ
Станислава Јовановић, историчарка уметности

У ликовном стваралаштву Зоре Петровић слика жене представља централни мотив. Од сељанки у народним ношњама, преко радница до многобројних женских актова, уметница у анонимне актере својих слика покушава да утка истину о животу и пролазности кроз јединствени експресивни сликарски израз. Говорећи о актовима које ствара, она наглашава значај „истине“, стога жене на њеним сликама нису ни лепе, ни идеализоване. Различита искуства и борбе из (сопственог) живота, Зора Петровић је описала и на фигурама које је сликала. „Истина“ за којом је трагала универзална је, проистекла из света, а уметница ју је успешно пројектовала на платна у виду јединствене слике о људском трајању и човековој судбини.

 

14. октобар 2016.
ШЕТЊА ПРЕДЕЛИМА ЈОВАНА БИЈЕЛИЋА
Ксенија Плећаш, историчарка уметности

Изузетно плодоносно сликарство Јована Бијелића, обојено истраживачким карактером, исцрпно се и експресивно предавало нарочито пејзажним призорима. За сликара је пејзаж био довољно широк простор за постављање различитих тема и питања. Она се крећу од целовитости бивствовања, губљења субјекта и његовог проналска у другости, до ликовно-језичких пропита, нарочито заокупљених колористичким могућностима. Ипак, шетња Бијелићевим пејзажима је и емотивно узбуркано похођење завичаја, који некада жели да слави, а некада носталгично обоји и лично настани у вечности самообнављајуће природе.

 

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно