У ФОКУСУ АПРИЛ 2016

Сава Шумановић
Купачице (La Plage), 1929.
уље на платну, 129 х 194 cm

„У фокусу“ за месец април је слика Купачице Саве Шумановића, једног од најзначајнијих уметника српске модерне уметности XX века. Боравци у Паризу и сусрет са европским уметничким токовима, омогућили су Шумановићу да пронађе сопствени уметнички израз, крећући се од посткубизма, експресионизма форме до неокласицизма.

Сава Шумановић
Купачице (La Plage), 1929.
уље на платну, 129 х 194 cm

О слици:
У периоду од јесени 1928. до пролећа 1930. године Сава Шумановић по трећи пут борави у Паризу. У то време слика актове, пејзаже и градске призоре. До 1929. године представе акта су већ чиниле битан део Шумановићевог стваралаштва. Слика Купачице (La Plage) припада типски категорији оних актова ‒ купачица, теми којој ће се Шумановић често враћати и након париског периода.

На овом монументалном платну представљене су две женске лежеће фигуре. Она ближа посматрачу је нага, приказана са леђа како лежи на белој простирци, док је друга у модерном купаћем костиму. Беспрекорно изведену композицију чине три хоризонтално издељена плана. Први план заузима нага женска фигура, други, средишњи, купачица у купаћем костиму, док задњи план чини стеновита обала са таласима. Обе женске фигуре су стамене, сензуалне, без наглашене контуре. Облине и тонови опружених тела стопљени су са подлогом, са пешчаном плажом и усталасаном водом. Купачице карактеришу пастозни, изразито густи намази боје, која је слагана слој по слој. При наношењу боје уметник више не користи четку већ се служи шпахтлом. Бојом и ритмом цела доња, светлија површина слике је усклађена са тамнијом бојом камења и смарагднозелених таласа.

На Купачицама је приказана једна „пролазна, лепа секвенца живота”. Шумановић ствара врло промишљено компоновану и кадрирану сцену, са израженом тежњом ка миру, пуноћи и јединству са природом. Ова слика уствари приказује једну имагинарну, аранжирану сцену доколице купачица... која указује на сценску поставку и више филмско и вештачко, но природно осветљење једног морског призора. У сагласју је са премисама европског новог реализма, метафизике простора и атмосфере слике, незаобилазних Шумановићевих хтења у том правцу која ће кулминирати у Шидијанкама. (Л. Мереник, Једна француска епизода Саве Шумановића)

Сава Шумановић (Винковци, 22. јануар 1896 ‒ Сремска Митровица, 28. август 1942) је као десетогодишњак уписао Реалну гимназију у Земуну, и истовремено је похађао приватне часове цртања код професора Исидора Јунга. Уметничко школовање наставио је 1914. године у Загребу на Привременој вишој школи за умјетност и умјетни обрт. Од 1917. године редовно је учествовао на смотрама југословенских уметника. Прву самосталну изложбу је имао 1918. године у Загребу, а већ 1919. је учествовао на Изложби југословенских уметника у Паризу. Године 1920. је први пут стигао у Париз где се уметнички усавршавао у атељеу кубистичког сликара Андре Лота. Током тог боравка урадио је велики број слика, углавном са париским мотивима, али и неколико портрета и мртвих природа. По повратку у Загреб 1921. године, приредио је изложбу која је добила негативне критике. Међутим, то га није омело да настави да слика. У то време је радио као библиотекар у Музеју за умјетност и обрт у Загребу и објавио текстове Сликар о сликарству и Зашто волим Пусеново сликарство.

Шумановић 1925. године други пут одлази у Париз у којем је остао до 1928. године. Током тог периода постиже запажене успехе. Његова слика Доручак на трави (1927) репродукована је у угледном часопису L' Art Vivant, осликао је зидне слике за стубац у ресторану „La Coupole” а слику Пијани брод излагао је на Салону Независних у Паризу 1927. године. Учествовао је и уживао у уметничком и боемском животу европске престонице културе. Боравећи у кафанама на Монпарнасу, дружио се са уметницима из целог света. Ипак, због лошег здравственог стања се 1928. године вратио у Шид, где је насликао 22 слике за циклус Сремски предели. Слике из тог циклуса је изложио на самосталној изложби у Београду 1928. године. Подстакнут позитивним оценама критике вратио се по трећи и последњи пут у Париз. Међутим, није успео да пронађе своје место на актуелној уметничкој сцени. Поново је оболео и 1930. године је заувек напустио Париз. Након краће паузе вратио се сликарству 1932. године. Тада настају слике шидских сокака и предела и циклус Шидијанке. Излагао је на групним изложбама југословенских уметника у Лондону, Амстердаму и Бриселу. На Новом универзитету у Београду је 1939. године приредио изложбу са 410 радова, која је имала изузетно позитиван одјек у јавности. По избијању Другог светског рата као регрутовани војник био је кратко време у заробљеништву. Ухапшен је у усташкој рацији 28. августа 1942. године и са групом Шиђана стрељан у Сремској Митровици.

За собом је оставио обиман уметнички опус од преко 600 уљаних слика и велики број цртежа. Шумановићеву уметничку заоставштину је његова мајка Персида Шумановић поклонила граду Шиду у којем је основана Галерија слика „Сава Шумановић”.

Слика Купачице (La Plage) је у Галерију Матице српске стигла 1968. године као тестаментарно завештање сликареве мајке Персиде Шумановић.

Купачице (La Plage) посетиоци могу да виде на изложби Једна француска епизода Саве Шумановића од 25. марта до 7. маја 2016. године у Галерији Матице српске.

 


У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно