У ФОКУСУ АВГУСТ 2016

Петар Ћурчић
САВОЈСКИ 5. АВГУСТА 1716
уље на платну, 80 x 100 cm

„У фокусу“ за месец август је слика Петра Ћурчића Савојски 5. августа 1716. која представља уметникову поетизовану интерпретацију Петроварадинске битке. Дана 5. августа 2016. године навршава се 300 година од ове за историју Новог Сада изузетно значајне битке.

Петар Ћурчић
САВОЈСКИ 5. АВГУСТА 1716, 1995.
уље на платну, 80 x 100 cm

Битка код Петроварадина (1716–1718) коју је предводио Еуген Савојски била је прва велика победа аустријске војске у рату између Аустрије и Отоманског царства, битка која је утицала да Турци напусте територију данашње Војводине. Еуген Савојски (Париз, 18. октобар 1663. – Беч, 21. април 1736), због племенитог порекла и изузетног образовања познат као „племенити витез“ и „ратни филозоф“, у историји Хабзбуршке монархије остао је упамћен као њен највећи ратник и државник. Победе аустријске војске под његовим вођством код Сенте 1697, код Петроварадина 1716. и код Београда 1717. године, значиле су прекид турских освајања у Европи.

Цео опус Петра Ћурчића испуњен је цртежима и сликама које показују уметников поетизован однос према историји. Иако темама и називима својих радова формално припада жанру историјског сликарства, Ћурчић догађаје интерпретира субјективно, са много маште, уживљавајућу се у карактер историјске личности коју приказује. Детаљно проучава историјски догађај и инспирише се различитим историјским анегдотама градећи касније од тих фрагмената сопствену визију догађаја. У каталогу изложбе Ћурчићевих радова под називом Пети Август 1716. из 1998. године Чедомир Васић наводи: „Он је сликар историјског мишљења а не историјског догађаја, па се његов позив гледаоцу на историјски дијалог односи мање на конкретне чињенице, а далеко више на размишљања о цртежу као борби материјала и енергије, ума и осећајности, као трагу постојања у историји.“

Бавећи се историјском тематиком Петар Ћурчић се често враћао теми битке код Петроварадина. Иако назив слике Савојски 5. августа 1716. указује на борбу између Хабзбуршког и Отоманског царства, на њој није приказан конкретан догађај. На десној половини слике је Еуген Савојски у јуришу на белом коњу, док је остатак платна осликан упечатљивим ликовним алегоријама пролазности и узалудности страдања у борби (поломљено копље, мртав војник, кости, лобања, ноћни лептир). Приказујући фрагменте размишљања, стрепњи, очекивања и судбина актера битке, уметник уводи посматрача у „стварност“ августовског дана 1716. године. Овом сликом Ћурчић показује склоност ка сложеној и фантастичној фигуралној композицији.

Слика Савојски 5. августа 1716. део је Поклон-збирке Петра Ћурчића коју чини 174 дела (14 уља на платну и 160 цртежа) које је уметник током 2011. године даровао Галерији Матице српске.

Петар Ћурчић (Нови Сад, 30. мај 1938) је након завршене основне школе и гимназије у Новом Саду уписао Филозофски факултет, Групу за југословенску књижевност. Године 1963. је дипломирао и одслужио војни рок, након чега се запослио у културној редакцији Радио Новог Сада, где је скоро тридесет година припремао емисије Са старих разгледница о историји Војводине. Ванредно је студирао историју уметности на Филозофском факултету у Београду, стигао је до дипломског рада али га није завршио. Аутор је бројних филмских, позоришних и ликовно-критичарских приказа.

Иако није имао формално ликовно образовање, а цртање и сликање углавном учио самостално, захваљујући свом таленту и преданости Петар Ћурчић је успео да оствари изузетан ликовни опус. Годину дана је посећивао часове цртања на Ликовном одсеку новосадске Више педагошке школе и одлазио је у атеље сликарке Милице Стевановић у Београду. Од 1967. године је члан УЛУС-а и УЛУВ-а, а унутар Ликовног круга ствара од 1966. године. Први пут је излагао два цртежа на Октобарском салону у Београду 1966. године, а прву самостално изложбу је имао у Новом Саду 1969. године. Приредио је преко тридесет самосталних изложби у земљи и иностранству и добитник је великог броја награда за цртеж, графику и сликарство. Боравио је на многим студијским путовањима по Европи и учествовао на ликовним колонијама у земљи и иностранству.

Као представник нове фигурације, актуелне од шездесетих година XX века, Ћурчић је свој израз утемељио на неколико постулата: наративности, експресивној линији, анегдотској атмосфери и елементима фигуративне фантазије. Током више од четири деценије уметничког рада, на ликовној сцени се позиционирао као један од најпризнатијих новосадских уметника. Петар Ћурчић живи и ради у Новом Саду.

Поводом обележавања 300-годишњице од Петроварадинске битке, 8. августа 2016. године ће бити отворена изложба у Музеју града Новог Сада, на којој ће поред различитих историјских експоната бити изложена уметничка дела Петра Ћурчића и Данила Вуксановића инспирисана овом тематиком.

 


У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно