У ФОКУСУ ФЕБРУАР 2016

Јован Бикицки
Монако виђен у сунцу и машти, 1969.
комбинована техника на платну, 100 × 81,5 cm

„У фокусу“ за месец фебруар је слика Монако виђен у сунцу и машти Јована Бикицког. У свом активном уметничком животу Бикицки је био сликар, мајстор витража и таписерије, конзерватор средњовековних фресака, позоришни и телевизијски сценограф и наставник ликовног васпитања. Ове године 2. фебруара се навршава сто година од уметниковог рођења.

Јован Бикицки
Монако виђен у сунцу и машти, 1969.
комбинована техника на платну, 100 × 81,5 cm

Дело припада неонадреалистичким радовима Јована Бикицког у којој фигурални елементи немају композиционо већ наративно и симболистичко својство. Слика Монако виђен у сунцу и машти је, према речима самог уметника, инспирисана вешћу о слетању човека на месец, која је Бикицког затекла у Монаку када је 1969. године враћајући се са једне ликовне колоније у Прованси пролазио кроз овај медитерански град. У његовим забелелешкама, које преноси његова супруга у монографији Јован Бикицки – живот и стваралаштво, је сачувано: „Ово сазнање о човековој жељи да се вине у просторе космоса толико ме је одушевило да сам, већ путујући према својој земљи, зажелео да на ову тему насликам дело које ће на симболичан начин дочарати овај тренутак значајан за цело човечанствоˮ. Већ првих дана по доласку у Нови Сад у свом атељеу на Петроварадинској тврђави почео је да прави скице, а затим и два уља на платну која су овековечила овај догађај: Месечева игра над Монаком и Монако виђен у сунцу и машти. Оба дела су Јован Бикицки и његова супруга Милана 1990. године поклонили Галерији Матице српске.

Обе композиције су рађене у златно жуто црвеној гами, у маниру неонадреализма са мноштвом симбола који повезују различите импресије и маштања Јована Бикицког о овом догађају у јединствену причу. Док на слици Месечева игра над Монаком морски коњиц који доминира композицијом дочарава медитеранску атмосферу у којој је уметник имао прилике да ужива при сусрету са Монаком, слика Монако виђен у сунцу и машти призива сећања на уметников завичај. На слици су приказане контуре града Монака у сунцу према коме се креће лептир који, симболишући самог уметника, носи сећања на његов родни крај, оличена у обрисима ликова Богородице и средњовековних светитеља у доњем десном делу слике.

Горњом половином композиције доминира рељефно обрађен диск сунца са зрацима. Као сликар коме није било страно коришћење симбола Бикицки је симболику сунца, али и ликовне могућности које му нуди ужарена јарка сунчева светлост која се разлива по читавој површини слике, користио у свом раду. Истицање сунца и светлости на слици Монако виђен у сунцу и машти доводи се у везу са свевременим питањама о постојању и космосу која овај уметник, трагајући за сопственим могућим одговором, поставља и на другим делима као што су: Поема о космосу (1989), Освајање космоса (1964), Површина непознате планете I и Површина непознате планете II (1961) и Месечева игра над Монаком.

Композиције Монако виђен у сунцу и машти и Месечева игра над Монаком Бикицки је убрзо након њиховог настанка изложио на великој међународној изложби у Монаку Palais de Congrès: Véme Grand Prix International dʼArt Contemporain под покровитељством принца Ренијеа и његове супруге Грејс Кели.

Јован Бикицки (Србобран, 2. фебруар 1916 – Нови Сад, 23. август 1997) je одрастао у Сивцу, где је похађао основну школу. У Другом светском рату 1941. године је одведен у логор Кремс у Аустрији где је упознао Петра Лубарду и од њега добио прве подуке о сликарству. По повратку у Сивац 1942. године укључио се у Покрет отпора. После ослобођења био је командир војних станица у Риђици и Бездану и обављао разне политичке дужности у Сомбору.

Године 1946. се уписао у УЛУС-ову школу у Београду где су му професори били Иван Радовић и Јефта Перић. Диплому је стекао 1951. године у Школи за примењену уметност, на одсеку декоративног сликарства у класи Винка Грдана и Васе Поморишца, а потом је две године студирао на Академији за примењене уметности.

Радио је на откривању, конзервацији и копирању средњовековних фресака у охридским манастирима Св. Софија и Св. Климент, и у манастирима Студеница и Милешева. По доласку у Нови Сад 1951. године радио је као сценограф и сликар-извођач у Српском народном позоришту (1951–1955). Након што је једну сезону провео као сценограф у Тузли, крајем 1955. године одлази на шестомесечно студијско путовање у Париз. По повратку у Нови Сад радио је као ликовни педагог у основној школи (1959–1961). Статус слободног уметника добио је 1963. године. У УЛУВ је примљен 1951. године а 1966. постаје члан УПУДИВ-а. Стварао је у атељеу на Петроварадинској тврђави у коме су често приређиване уметничке вечери.

Међу првим уметницима у Војводини је радио таписерије и витраже. Запажене су таписерије Мочвара и Дно мора и серија са хералдичким мотивима. Његови витражи се налазе у многим јавним објектима (Библиотека Матице српске, комбинат „Дунав“ у Челареву, хотели „Варадин“ и „Војводина“у Новом Саду). Акварели у уљу везани су тематски за војвођанско поднебље. Сликао је и портрете, асоцијативне и апстрактне композиције.

Добитник је Ордена заслуга за народ III реда (1956). Учествовао је у многобројним групним изложбама у земљи и у иностранству као и у раду многих уметничких колонија.

Галерија Матице српске је 1990. године од Јована и Милане Бикицки примила на поклон шеснаест дела Јована Бикицког, а 1997. године двадесет и једно дело (међу којима је дванаест дела Јована Бикицког), од којих је формирана Поклон-збирка Јована и Милане Бикицки, а они се уписали у добротворе Галерије Матице српске.

 


У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно