У ФОКУСУ ЈАНУАР 2016

Захарија Орфелин Свети Лазар кнез српски, 1773. бакрорез на хартији
бакрорез на хартији, пл.: 45,7 х 33 cm; пр: 44,7 х 32,6 cm; л.: 48,2 х 33,5 cm
Стална поставка националне уметности XVIII века

„У фокусу“ за месец јануар је графика Свети Лазар кнез српски Захарије Орфелина, бакрорезаца, калиграфа, издавача и писаца. Ове године се навршава 290 година од његовог рођења.

Постављање националних светитеља у средиште верско-политичког програма Карловачке митрополије, одредило је ликовне формулације њиховог приказивања, које се развијају у чврстој спрези са западноевропском владарском иконографијом. Лаицизирањем српског владарског портрета, у последњим деценијама XVIII века, губе се светачки атрибути владара. Нова ликовна схватања донела су неке измене у приказивању кнеза Лазара.

Кнез Лазар одевен у дугачку везену хаљину и огртач приказан је у парадном ставу, у владарском ентеријеру. У десној руци држи скиптар којим се ослања на богато резбарени сто на којем су изложене инсигније његове световне власти: круна (врховна власт), земаљска кугла (владарско достојанство) и мач (правда). Левом руком, у којој се у ранијим деценијама налазила кнежева одрубљена глава, подбочио се у духу тадашњих манира високог европског друштва. Само још нимб око кнежеве главе са натписом „свети Лазар, велики Кнез Српски“ подсећа на његов светачки значај.

Композиционо-структурална, иконографска и идејна потка Орфелиновог бакрореза Св. Лазара показује модерну мисао и ново ликовно решење. Као поборник ангажоване религиозности, Захарије Орфелин је кроз лик српског владара и светитеља као оличења правног и политичког континуитета српског народа исказао многе асоцијације на легитимитет Карловачке митрополије у јужној Угарској.

Како би што језгровитије изразио амбиције својих патрона – митрополита Јована Ђорђевића и архиђакона Јосифа Јовановића Шакабенте, Орфелин је кнеза Лазара упоредио са „ликом моћног европског владара са свим знамењима власти“. Жеља и потреба да се кнез Лазар представи као западноевропски владар имала је, у тренутку када је зачета, свог оправдања: овим бакрорезом желело се одбранити српско право под аустријском влашћу и развити осећање родољубља, с једне, и помоћи величању световног достојанства оновременог поглавара Карловачке митрополије, с друге стране.

Бакрорез Захарије Орфелина Свети Лазар кнез српски је део сталне поставке националне уметности XVIII века Галерије Матице српске. У Галеријској колекцији се налази више од седамдесет бакрореза овог уметника као и две бакрорезне матрице.

Захарија Орфелин (Вуковар, 1726. – Нови Сад, 19/30. јануар 1785) се упознао са основним принципима графичке обраде плоче и отискивања вероватно током посета Будиму (1751) и Бечу (1755). Његови први графички радови се појављују 1757. године када је испевао песму Поздрав Мојсеју Путнику, посвећену бачком владики, украшену многим цртежима, композицијама и декоративним елементима. У Сремским Карловцима је основао бакрорезачку радионицу 1757. године и од тада се појављују његови први самостални бакрорезни листови на којима се већ запажа извесна мекоћа форме, истанчано сенчење и манир који више не припада барокним стилистичким концепцијама.

Бакрорезну типографију преселио је у Нови Сад 1763. године, а већ наредне године одлази у Венецију у штампарију Димитрија Теодосија као помоћник у техничко-штампарским и уредничким пословима. У Венецији је боравио око четири године. Са жељом да својим сународницима приближи достигнућа европске просвећености 1768. године објављује први и једини број Славено-сербског магазина, првог српског и јужнословенског часописа. У међувремену је примљен за члана бечке Бакрорезачке академије о чему сведочи запис на његовом бакрорезу Св. Ђорђе са изгледом манастира Сен Ђурђа (1767), где је први пут потписан као академски гравер. Следе његове најплодније године. Између 1770. и 1775. године је за карловачког митрополита Викентија Јовановића Видака, поред антиминса (1774), изрезао у бакру низ посебних листова, међу којима су: Богородица Винчанска – Бездинска (1770), Кнез Лазар (1773) и Манастир Крушедол (1775). У истом раздобљу Орфелин је илустровао своју Историју Петра Великог. Његов последњи граверски рад јесте композиција Стварање света (1783) којим је илустровао своју књигу Вечити календар.    

Као калиграф и цртач показао је сигурност, лакоћу потеза, осећање за склад и декоративност, те смисао за стилизацију. Код бакрорезних композиција често се служио предлошцима, али их није дословно копирао већ само преузимао иконографску суштину композиције. На илустрацијама и графикама примењивао је декоративне елементе барока, а потом и рококоа. Из његовог опуса се издвајају бакрорези Распеће Христово (1758), Богородица Бођанска (1758), Св. Тројица и арханђел Михаило (1758), Ваведење Богородице (1761), Св. Димитрије са изгледом манастира Велика Ремета (1764). Припремио је и отиснуо у бакру неколико синђелија и своју прву Калиграфију (1759) од 35 табли.


У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно