У ФОКУСУ ЈУЛ 2016

Василије Романович
РОЂЕЊЕ СВЕТОГ ЈОВАНА, око 1765–1766.
уље на дрвету, 31,5 x 25 cm

„У фокусу“ за месец јул је икона Рођење Светог Јована Василија Романовича. Празник рођења Светог Јована Претече, у народу познат као Ивањдан, прославља се 7. јула по грегоријанском односно 24. јуна по јулијанском календару. Романовичева икона припада периоду раног барока у српском сликарству када је отворен пут „словенском бароку” однегованом на идејама реформисане руске и украјинске уметности доба Петра Великог. .

Василије Романович
РОЂЕЊЕ СВЕТОГ ЈОВАНА, око 1765–1766.
уље на дрвету, 31,5 x 25 cm
Стална поставка националне уметности XVIII века

Рођење Светог Јована Претече описано је у Јеванђељу по Луки. Захарија и Јелисавета, упркос томе што су били у годинама, силно су желели дете. Једном приликом док је Захарија, који је био свештеник, обављао службу у храму јавио му се арханђел Гаврило објавивши да ће Јелисавета родити сина коме ће дати име Јован. Како одмах није поверовао овим речима остао је нем. По рођењу детета Захарија је на дашчици написао име Јован и истог тренутка проговорио. На икони Василија Романовича сцена Јовановог рођења приказана је у ентеријеру. У првом плану је Захарија који на развијеном свитку записује име детета и једна жена која припрема колевку. Испод набране драперије црвене боје, на постељи лежи Јелисавета којој прилазе две жене, једна јој доноси храну а друга у рукама држи малог Светог Јована.   

Василије Романович је за Саборну цркву Светог Николе у Сремским Карловцима насликао неколико икона са сценама из Христовог и Богородичиног живота, међу којима је и икона Рођење Светог Јована. Ова икона припада српском сликарству раног барока које се развијало средином XVIII века под руско-украјинским утицајима. Духовни и културни утицај православне Русије је у то време био од великог значаја за развој српске уметности. Деловање руских и украјинских сликара у српској средини, као и српских сликара васпитаваних на духовној академији Кијевопечерске лавре, оставило је изузетна дела и учврстило оријентацију српске уметности ка њеној европеизацији. Један од њих био је „многогрешни Василије Романович от Мале Русије” који је у Карловачку митрополију донео искуства барокизираног словенског сликарства које се ослањало на западноевропске предлошке. На икони Рођење Светог Јована може се уочити постепена трансформација традиционалне уметности и прихватање западноевропских утицаја.  

Сликарство такозваног левантског барока које је долазило из источних центара, покушавало је у себи да измири две супротне духовне и сликарске идеје: традиционалну православно-византијску и барокну западноевропску. Однос према традиционалној икони и њеној религиозној намени мењао се полако, а из западноевропског сликарства су посредством графике преузимана нова иконографска решења и стилска обележја. У ликовном погледу икона све више говори језиком уметности и више није примарно шта она приказује, већ начин на који је догађај представљен. Јавља се тежња да се религиозна тема приказује у оквирима историјског сликарства и прихвата се западноевропско схватање реалистичког опредељења свете слике. Реализам је као начин сликарског казивања био знатно ближи верницима од строге и традиционалне ликовне формуле. Тако се на Романовичевој икони Рођење Светог Јована јасно види намера уметника да прикаже реалан простор, перспективу, атмосферу, и да постигне реалистично сликање људске фигуре. Такође, ентеријер је дат са свим појединостима, а драперије завесе и одеће нису схематизоване као на традиционалној икони већ падају у наборима.

Василије Романович (Кијев (?), око 1718. – Хопово, 1773) се као уметник формирао у најзначајнијем словенском сликарском училишту на духовној академији Кијевопечерске лавре. Према подацима из руске и украјинске литературе претпоставља се да је 1737. године, пре доласка међу Србе у Угарској, са непуних двадесет година сликао сцене Страшног суда и Апокалипсе на зидовима Претеченско-Борисоглебске цркве у Кијеву. Иако су црква и живопис уништени у пожару, забележено је да је ово рано Романовичево дело припадало групи најзначајнијих споменика кијевског монументалног сликарства барокне епохе.

Романович је вероватно заједно са Јовом Василијевичем четрдесетих година XVIII века дошао у Карловачку митрополију, али је за разлику од Василијевича који је био у кругу патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте, претежно био окренут западним областима Митрополије. Још није довољно познато шта је све радио у Славонији пре 1757. године, али се зна да је у то време насликао портрет пакрачког епископа Софронија Јовановића, као и две његове реплике. За истог епископа је урадио и иконе за иконостас његове придворне цркве у Пакрацу (1757–1758). Неколико икона на платну већег формата као што су Тајна вечера и Света Тројица које су настале у време Романовичевог боравка у Пакрацу, могу се приписати овом уметнику. Такође, у исто време је у манастиру у Слатинском Дреновцу насликао иконостас, једини потписан у Романовичевом опусу, који је уништен у Другом светском рату.   

По завршетку сликарских послова у Славонији, Василије Романович је 1758. године први пут боравио у манастиру Хопову, као гост његовог братства. Недуго затим, поново се нашао у Славонији и Хрватској где је 1759. године радио на осликавању иконостаса у цркви Арханђела Михаила и Гаврила у Костајници. Исте године је у Пакрацу портретисао новопостављеног пакрачког владику Арсенија Радивојевића и насликао више икона, да би се 1766. године поново вратио у манастир Хопово и у њему, претпоставља се као искушеник, остао до краја живота.

Василију Романовичу је приписано неколико сликарских радова пронађених у црквама у Срему, као што су: иконе на царским дверима из манастира Бешенова довршене 1770, затим иконе са ликовима апостола Томе и Луке из цркве села Свилош, иконе са сценама из Христовог и Богородичиног живота из ризнице Саборне цркве у Сремским Карловцима и иконе са фигурама апостола које су припадале иконостасу цркве манастира Велика Ремета. Године 1771. урадио је две велике композиције на платну Тајна вечера и Вечера у дому Симона фарисеја за трпезарију у манастиру Хопову.

У Сталној поставци националне уметности XVIII века Галерије Матице српске је поред иконе Рођење Светог Јована изложено још пет икона Василија Романовича, такође из Саборне цркве у Сремским Карловцима, које приказују утицаје украјинског барока које је овај уметник донео у Карловачку митрополију.

 


У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно