У ФОКУСУ ЈУН 2016

Миливој Узелац
Три грације, 1925
уље на платну, 170,5 ×184 cm

„У фокусу“ за месец јун је слика Три грације Миливоја Узелца, уметника који је сликао композиције, актове и портрете у сопственој варијанти експресионизма, а касније био наклоњен класичном начину изражавања. Афирмисао се и као виртуозан цртач и илустратор.

Миливој Узелац
Три грације, 1925.
уље на платну, 170,5 ×184 cm
Стална поставка уметности прве половине ХХ века

за месец јун је слика Три грације Миливоја Узелца, уметника који је сликао композиције, актове и портрете у сопственој варијанти експресионизма, а касније био наклоњен класичном начину изражавања. Афирмисао се и као виртуозан цртач и илустратор.

Слика Три грације већ својом темом указује на повратак класичном наслеђу. Грације по римској или харите по грчкој митологији, Зевсове су кћери и богиње које представљају све што је лепо у природи и узвишено у људском духу. Живеле су на Олимпу где су свом оцу певале песме и својим присуством красиле гозбе богова. Традиција није сагласна о њиховом броју и именима, али се најчешће помињу и у уметности приказују три грације: Еуфросина (Веселост), Аглаја (Сјај, Лепота) и Талија (Цват, Задовољство).

Слика је настала 1925. године, две године након што се Миливој Узелац настанио у Малакофу, јужном предграђу Париза, који је био стециште многих уметника. У том периоду сликао је много настојећи да ухвати актуелни језик слике у коме се препознају класицистички елементи са крупним и чврстим формама. Слика Три грације потврђује да је на добар начин прихватио начела својствена поетици retour a l’ordre. Уместо боја, разарања форме и одбацивања традиције овом сликом се истиче конструктивност и мирнија целина. Узелац користи валерски начин грађења облика, запостављајући боју у корист истицања јасноће композиције и чврстине форме. Сама поставка сцене такође је традиционална и ослања се на обрасце старих мајстора попут Петера Паула Рубенса, Сандра Ботичелија и Рафаела Сантија. Три грације су постављене на средину платна тако да формирају круг. Једна, она у средини, је леђима окренута посматрачу, док су друге две постављене фронтално са благо погнутим главама у профилу, тако да стварају ефекат одраза у огледалу. У позадини се налази идиличан пасторални пејзаж. Свечани музејски призвук осећа се у композицији, у валерском сукобу, и у ставу сликаних фигура.

Слика Три грације део је колекције Галерије Матице српске од 1958. године када је на основу одлуке тадашњег управника Миливоја Николајевића, кустоскиње Олге Микић и стручног референта Радивоја Ковачевића, откупљена како би допунила савремену галеријску збирку. Ову слику као и остварења других значајних протагониста модерне српске уметности можете погледати у Сталној поставци уметности прве половине ХХ века Галерије Матице српске.

Миливој Узелац (Мостар, 23. јул 1897. – Котињак, Француска, 6. јун 1977) се 1903. године са породицом преселио у Бања Луку где је похађао гимназију, и где је у атељеу Петра Поповића, ученика Влаха Буковца, почео озбиљније да се бави сликарством. Године 1912. је прешао у Загреб, уписао се у приватну сликарску школу Томислава Кризмана, а 1913. и 1914. је похађао Привремену вишу школу за умјетност и обрт код Отона Ивековића. Након избијања Првог светског рата стигао је у Праг где је са Вилком Гецаном, Владимиром Варлајем и Маријаном Трепшом основао уметничку групу „Четворица”. У Загреб се вратио 1919. године и са осталим члановима групе често изла Прољетним салонима. Сликарство Миливоја Узелца из тог времена носи експресионистичка обележја. После 1921. године се приближио кубизму и неокласицизму са све јачим нагласком на форми и композицији.

Године 1923. се преселио у Париз и настанио у јужном предграђу Малакоф у којем је живео до 1928. године. Прву самосталну изложбу у Паризу имао је 1925. године, а излагао је и на париским салонима. У Паризу је стекао признања и уживао друштвени углед, што му је обезбедило наруџбине из виших кругова. Извео је зидне декорације у париској Палати спортова, и у хотелимау Довилу и Шамонију У овом периоду радио је доста за позоришта (плакати, сценографије) и бавио се илустрацијом.Његова палета постаје светла и жива а композиција постепено све лежернија, прозрачнија и допадљиво декоративна. Постепено појачава деловање боје, често мењајући локални тон. Од четрдесетих година прошлог века све чешће је одлазио на југ Француске, а 1963. године је дефинитивно напустио Париз и настанио се у Котињаку где је остао до краја живота.

Године 1971. је имао велику ретроспективну изложбу у Модерној галерији у Загребу, а 2008/2009. је приређена његова друга ретроспективна изложба, такође у Загребу, у Умјетничком павиљону, на којој су сакупљене слике из великог броја галерија и приватних колекција, међу којима је била изложена и слика Три грације из Галерије Матице српске.

 


У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно