У ФОКУСУ МАЈ 2016

Константин Данил
Петар Јагодић, 1829–1831.
79 x 59 cm

„У фокусу“ за месец мај је портрет Петра Јагодића, адвоката, члана Матице српске, пореклом из познате племићке породице Јагодића од Крњаче. Аутор портрета је Константин Данил, један од најистакнутијих представника српског бидермајерског портретног сликарства XIX века.

Константин Данил
Петар Јагодић, 1829–1831.
79 x 59 cm

О слици:
Боравећи у Панчеву током рада на иконостасу Успенске цркве, Константин Данил је насликао портрете чланова спахијске породице „племенитих“ Јагодића од Крњаче. Први је настао портрет велепоседника Спасоја Јагодића 1825. године, и представља један од најстаријих потписаних Данилових радова. Портрети осталих чланова породице могу се на основу женске моде датирати са извесном прецизношћу у време између 1827. и 1831. године: Роксанде, друге жене Спасоја Јагодића; портрети Спасојеве деце из другог брака са Роксандом, Рахиле Теодори од Пештере рођ. Јагодић, Еуфемије Кезан рођ. Јагодић и синова Петра и Павла. У портретима две генерације Јагодића, Данил је усвојио принципе бидермајеровског натурализма чији је представник остао до краја живота.

Петар Јагодић, син Спасоја Јагодића, је приказан као племић, телом благо окренут ка посматрачу, одевен у оновремено модерно грађанско одело, са левом руком наслоњеном на мач. На портрету Петра Јагодића, Данил је пуну пажњу посветио натуралистички верној, готово тактилно опипљивој обради материје, текстила, доводећи притом мајсторство сликања лазурима до савршенства.

Портретисани Петар Јагодић (Панчево, 1800. – ?, после 1886), пореклом из познате племићке породице Јагодића од Крњаче, завршио је основну школу у Панчеву а прву годину филозофије слушао је 1819–1820. године у Пожуну (данас Братислава). У Пешти је завршио студије права, где је 1826. године положио адвокатску заклетву. Био је посланик Вршачке епархије на Народно-црквеном сабору у Сремским Карловцима 1842. године на којем је Јосиф Рајачић изабран за карловачког митрополита. Такође, Петар Јагодић је био истакнути члан Матице српске, којој је поклонио литографију портрета барона Михаила Михаљевића. Поседовао је имање код места Конак, у Банату, подигнуто 1835. године, које је након Другог светског рата конфисковано.

Константин Данил (Лугош, Румунија, 1802. – Велики Бечкерек, 25. мај 1873). Сачувано је мало података о првим деценијама његовог живота, о младости и сликарском образовању. Помињу се могући учитељи, Арсеније Теодоровић, Андреас Несенталер, Јозеф Бајер или Јозеф Волк. Први, данас сачувани, датовани и потписани портрети Константина Данила потичу из 1825. године. О Даниловом животу и сликарским активностима зна се много више у времену након 1827. године. У Великом Бечкереку (данас Зрењанин) сликао је портрете за породицу спахије Стефана Карачоњија. Ту је упознао будућу супругу Софију Дели, с којом се венчао у фебруару 1828. године и живот наставио у овом граду. Од маја 1829. године био је ангажован на осликавању иконостаса Успенске цркве у Панчеву. Захваљујући овом послу стекао је велики углед али и бројне нове поруџбине. Крајем 1833. године је започео осликавање иконостаса цркве у Уздину, након чега су уследили радови на иконостасима цркве у Темишвару од маја 1838. до новембра 1843, српске цркве у Добрици 1855. године и српске цркве у Јарковцу, који је био уједно и последњи иконостас који је завршио 1861. године. Боравио је у Италији 1848. и 1851. године, о чему сведочи слика Мртва природа, коју је урадио по угледу на дело венецијанског сликара Локателија.

Поред бројних иконостаса, Константин Данил је урадио велики број портета. Постао је један од најтраженијих портретиста отменог банатског друштва: од припадника новоутемељене грађанске класе, њихових супруга и деце, банатских спахија и народних добротвора, преко свештених лица различитих вероисповести до националних јунака, хусарских официра и аустријских чиновника. Најистакнутији је сликар српског бидермајерског сликарства. Током пола века Константин Данил је на портретима бележио ликовну хронику грађанског друштва Баната чији идеал је био „умерена просечност“. 

 


У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно