У ФОКУСУ МАРТ 2016

Павле Радовановић
Коњаници, 1968.
бронза, 68×59×57 cm

„У фокусу“ за месец март је скулптура Коњаници Павла Радовановића. Вајарским опредељењима Радовановић припада традиционализму који се кретао од интимизма до експресивне форме, а у његовом опусу посебно место заузима портрет, као и знатан број скулптура у слободном простору и споменичке скулптуре.  

Павле Радовановић
Коњаници, 1968.
бронза, 68×59×57 cm

У периоду током којег је на Академији ликовних уметности у Београду Павле Радовановић похађао специјални течај вајарства, његов професор Сретен Стојановић је радио три велика споменика: Петра Петровића Његоша, Филипа Вишњића и Карађорђа Петровића. Иако тадашња јавност није била заинтересована за великане српске историје, професоров избор и ентузијазам за приказивање ових тема утицао је на младог Радовановића, који је у то време почео да се интересује за српске народне јуначке песме, нарочито косовски циклус и за српску средњовековну историју. Посебно су га инспирисали ликови Марка Краљевића, мајке Југовића, Филипа Вишњића и српских ратника.

Радовановић се темом средњовековних ратника бавио од 1960. године када је израдио скулпторску композицију Побратими, приказавши два загрљена коњаника са копљима у рукама. Ову тему је понављао у више варијација, те ће она постати једна од препознатљивости његовог ликовног израза. Композицију Коњаници је израдио 1968. године и она представља стилско јединство и композициони пандан Душановим ратницима из 1962. године. У средишту композиције је фигура коња са коњаником а око њих је постављено седам стојећих фигура ратника. Иако су фигуре дате у сумарним поједностављеним облицима и без тежње за детаљима који се губе у робусним асоцијативним формама, види се да је уметник проучавао изглед средњовековних ратника у жељи да их тачно представи. Ратници изгледају као да су сишли са средњовековне фреске – уочавају се штитови, копља, јајолики шлемови, хелебарда и мач. Композиција је рашчлањена: у доњем делу празним просторима између ногу ратника, док је у горњем делу разуђеност постигнута смењивањем овалних облика глава на различитим нивоима и усправљеним копљима између њих. Улога дубинских планова и празних простора који су настали перфорацијом композиционе целине значајна је за постизање динамичности дела. Иако релативно малих димензија композиција делује монументално. На њој се очитава способност уметника да постигне архитектонски схваћене комплексе, састављене од разноликих а међусобно хармонизованих форми које се положајима, висинама и ставовима ритмично понављају стварајући утисак компактности и јединства.

Композицију Коњаници је уметник извео директно у гипсу користећи као везивни материјал саргију, кудељу и газу, које је натапао у редак гипс, па их онда налепљивао на арматуру. На тај начин је добио рустичну фактуру која није деформисала замишљену форму. После одливања композиција Душанови ратници и Коњаници у бронзи, Радовановић је оба модела раставио, делимично изменио детаље и формирао нове целине у више варијанти назвавши их Ратници.

У Галерији Матице српске се налази преко деведесет радова, цртежа и скулптура Павла Радовановића. Скулптура Коњаници је поклон уметникове ћерке Гордане Штрбац Радовановић која је Галерији Матице српске 1997. године даровала 32 скулптуре, 46 цртежа и 1 акварел свога оца.

Павле Радовановић (Зрењанин, 3. март 1923. – Нови Сад, 9. децембар 1981) је рођен у имућној трговачкој породици, а његово школовање је започело у правцу настављања породичне традиције. Био је студент Трговачке академије у Зрењанину, а 1945. године је уписао Економски факултет у Београду, који напушта крајем наредне године када почиње да се интересује за вајарство. Од 1948. године је похађао курс цртања и вајања у Шуматовачкој улици у Београду, а Академију ликовних уметности је уписао 1950. Студије је прекинуо 1952. године када је одведен на Голи оток, а наставио након повратка из заточеништва 1954. године. После одслужења војног рока 1958. дипломирао је вајарство код професора Илије Коларовића, а 1960. године је завршио специјални течај код професора Сретена Стојановића.

Први пут је излагао 1958. године у Београду на групној изложби поводом Дана младости у Дому синдиката. Наредне године је постао члан Удружења ликовних уметника Србије а убрзо потом и члан Удружења ликовних уметника Југославије и Интернационалног комитета пластичних уметности. Од 1959. до 1979. године је учествовао у раду ликовних колонија у Ечки, Бечеју, Бачкој Тополи, Борковцу и Острошцу. Од 1962. године је живео у Новом Саду и радио као слободан уметник. У свом атељеу на Петроварадинској тврђави често је примао ученике обучавајући их за студије ликовних уметности, а био је и иницијатор оснивања ливнице скулптура у Машинском школском центру у Новом Саду 1971. године. У периоду од 1965. до 1968. године је обављао дужност секретара УЛУС-а, подружнице за Војводину. Од 1979. године је био члан-сарадник Матице српске.

Павле Радовановић је имао дара и склоности за извођење великих меморијалних споменика на отвореном простору. Са лакоћом и уверљивошћу је постављао велике композиције којима је настојао да изрази своје визије и поруке о снази, слози, пријатељству, братству, човечности и жртви човека. Од 1952. до 1981. године је израдио више успелих споменика на тему борбе и страдања народа у Другом светском рату у којем је и сам био учесник и сведок. Са колегама је 1975. године основао „Мајску групу” са намером да се на новосадском кеју, у парковима и на трговима, поставе скулптуре.

За собом је оставио опус од преко 600 вајарских и сликарских радова. Учествовао је на 93 групне изложбе, док самостално није излагао. Добитник је награде УЛУС-а за скулптуру Уметников дед (1959), друге награде на Међународном анонимном конкурсу за идејно решење споменика у славу Молијера у Пезенасу, Француска (1968) и других награда и признања.

 


У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно