У ФОКУСУ НОВЕМБАР 2016

Јохан Штадлер
према слици Уроша Кнежевића
КАРАЂОРЂЕ, 1840.
литографија на папиру, л.: 54,1 × 34,5 cm
Стална поставка националне уметности XIX века

„У фокусу“ за месец новембар је литографија Карађорђе Јохана Штадлера рађена према портрету Карађорђа Петровића који је насликао Урош Кнежевић. Ђорђе Петровић (Вишевац, 16. новембар 1762. – Радовањски луг, 26. јул 1817), познат као Карађорђе, Црни Ђорђе, био је вођа Првог српског устанка и родоначелник династије Карађорђевић.

Јохан Штадлер
према слици Уроша Кнежевића
КАРАЂОРЂЕ, 1840
.

Истакнувши се у догађајима везаним за почетак српске револицује и борбе за ослобођење Вожд Карађорђе је остао упамћен као једна од најзначајнијих личности историје српског народа. У скоро десетогодишњој борби српских устаника против Турског царства (1804–1813) Карађорђе је био прва личност. Након што је Турска војска 1813. године угушила устанак, Вожд је пребегао у Аустрију а наредне године прешао је у Русију. У жељи да настави борбу у циљу протеривања Турака из Србије вратио се 1817. године у земљу како би се договорио са Милошем Обреновићем о заједничкој акцији, међутим, исте године убијен је у селу Радовању.

Интересовање за личност Карађорђа Петровића и жеља да се у ликовној уметности очувају и славе херојски ликови устаничких вођа јавила се као резултат полета ондашње Србије и њене тежње ка еманципацији и прогресу. Низ значајних политичких и друштвених промена одиграо се у српској средини нарочито током тридесетих година XIX века. Захваљујући кључним актима о аутономији Србије, Хатишерифима из 1830. и 1833. и Берату из 1830. године, дошло је до коначног ослобађања од Турака и успостављања српске државе и Београда као њеног центра. Тих година у Кнежевину Србију стизали су бројни прекосавски сликари са намером да потпомогну културни развитак и дају свој допринос буђењу националне уметности.

Јохан Штадлер је 1840. године у Бечу литографисао Карађорђев портрет према Вождовом портрету Уроша Кнежевића а који је настао према портрету руског сликара Боровинског. На литографији је приказан допојасни репрезентативни портрет Вожда у раскошном раму. Карађорђе стоји фронтално окренут ка посматрачу, одевен у богато украшену вождовску одећу. Опасан је широким везеним појасом за који су заденуте две кубуре. За појас је окачен мач са угравираним натписом који Карађорђа слави као „заштитника отечества“, док су му на грудима лента и орден. Десном руком ослања се на сто на којем се налази калпак са перјаницом. Испод портрета је натпис: ГЕОРГИ ПЕТРОВИЧ – ЧЕРНИ, врховни вожд Сербски у почетку 19. столетија (на српском и француском језику), а испод натписа су стихови:
Ти кои месец мишицом обараш,
И сунце вери, отечеству ствараш,
Прими наш венац, о јуначка главо,
Слободе снаго, Србска рода славо.

У дну приказа налази се и запис: Из Оригинала у С. Петербургу рађеног копирао и на Свет издао Урош Кнежевић Живописац.

Литографија Карађорђе Јохана Штадлера изложена је у сталној поставци XIX века Галерије Матице српске заједно са портретима осталих личности значајних за српску историју.

Прву верзију чувеног Карађорђевог портрета израдио је руски дворски сликар Владимир Лукич Боровински (1757–1825), који је представљаo велико име у руском сликарству на прелазу из XVIII у XIX век. Боровински је портретисао Карађорђа вероватно 1816. године, за време Вождовог боравка у Санкт Петербургу. Урош Кнежевић је могао да види овај портрет и да изради његову копију 1840. године када га је Карађорђев син Александар „Черни“, тада ађутант кнеза Михаила Обреновића (касније кнез Александар Карађорђевић) донео из Русије у Србију. Кнежевићев портрет је потом послужио као основа за репрезентативни литографски портрет који је израдио Јохан Штадлер у Бечу 1840. године. Наредне године је у Сербским новинама објављен Штадлеров литографски портрет уз који је Кнежевић додао обавештење да је „Карађорђево (Георгија Петровича Черног) портре са оригиналног портрета његова, које је у Ст. Петербургу рађено, када је он тамо био, на мање прекопирао и у Бечу га литографирати дао...“.

Карађорђев портрет Боровиковског подстакао је велико интересовање међу српским уметницима, па су га осим Уроша Кнежевића копирали и Јован Поповић и Арсеније Петровић. Осим верзије из 1840. године Урош Кнежевић је насликао још неколико копија овог портрета међу којима је најзначајнија она из 1852. године рађена за кнеза Александра Карађорђевића који је желео да педесетогодишњицу Првог српског устанка обележи галеријом устаника. Као једном од најпродуктивнијих портретиста у Кнежевини Србији, тај посао је поверен Урошу Кнежевићу који је рад на галерији започео управо ликом вожда Карађорђа.

Урош Кнежевић (Сремски Карловци, 2. јануар 1811. – Београд, 21. октобар 1876) је још као ђак Карловачке гимназије похађао цртачку школу коју је у Карловцима основао митрополит Стефан Стратимировић. Једно време учио је код Константина Данила у Панчеву и помогао му приликом осликавања иконостаса за панчевачку Саборну цркву. Око 1834. године прешао је у Кнежевину Србију у којој уметнички критеријуми нису били тако високи као код клијентеле у Банату. Почев од те године датују се његови портрети настали у Србији, који сведоче о добром угледу који је уживао. Иако је већ имао велики број дела иза себе, Кнежевић је 1844. године отишао у Беч да се школује на Ликовној академији. У Србију се вратио 1848. године. Настанио се у Београду у којем је остао до краја живота. Кнежевићева најзначајнија дела су портрети из галерије кнеза Александра Карађорђевића коју је он наручио 1852. године поводом педесете годишњице од Првог српског устанка. Плодна уметничка делатност Уроша Кнежевића прекинута је тешком болешћу која га је 1871. године онеспособила за даљи рад. Осим неколико појединачних икона његов опус је испуњен портретима без којих се не може замислити културна и ликовна историја Србије средином XIX века.  

У историји српског портретног сликарства Урош Кнежевић је оставио велики траг. На око две стотине сачуваних портрета забележио је ликове најзнаменитијих Срба XIX века. Они представљају сведочанство о владарима, министрима, професорима, војницима, свештеницима, трговцима, занатлијама, укратко, о Србији тога времена. У колекцији Галерије Матице српске налазе се четири портрета у уљу које је израдио Урош Кнежевић. Такође, у галеријској колекцији се чува и неколико дела изведених према његовим портретима: литографије Карађорђе Јохана Штадлера, Кнез Александар Карађорђевић и Кнегиња Персида Карађорђевић Габријела Декера, као и слика Господар Јован Обреновић Стевана Тодоровића.

У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно