У ФОКУСУ АВГУСТ 2017

Лазар Вујаклија
ПАСТИР, 1962.
литографија у боји на папиру, л.: 70,8 × 50,3 cm; пр.: 66,5 × 26,5 cm

„У фокусу“ за август 2017. године је литографија Лазара Вујаклије Пастир. Иако без академског образовања, овај уметник је захваљујући својој посвећености остварио радове аутентичног стила који се дефинише као „наивни експресионизам” или „експресионизам наивног симбола”. Дана 17. августа навршава се 103 године од рођења Лазара Вујаклије.

Лазар Вујаклија
ПАСТИР, 1962.
литографија у боји на папиру, л.: 70,8 × 50,3 cm; пр.: 66,5 × 26,5 cm

На литографији Пастир јасно се сагледавају основне одлике радова Лазара Вујаклије – једноставне схематизоване форме оивичене црном контуром, наглашавање плошности платна, дводимензионалност и сведеност композиције, као и употреба јаких колористичких контраста основних боја. Његова уметност је симболичка и мисаона, тако и на овој литографији мотиви имају пре свега наративну улогу. Лазар Трифуновић је о уметности Лазара Вујаклије рекао: „Она не живи зато да би се ликовно организовала већ да постави загонетку, питалицу, да истину претвори у легенду, дан у ноћ, јаву у сан“.

На централном делу литографског листа приказана је фигура пастира – мушкарац с роговима који држи јагње у наручју. Пастир је симболична слика чувара који се брине о свом стаду и брани га од непријатеља. Често је представљао духовног вођу, попут бога Израела, Мојсија или Христа – доброг пастира. Изнад његове главе је бели голуб, чест мотив на Вујаклијиним делима, који симболизује мир, слободу и радост живота. Идејна окосница иконографије овог уметника често се очитава у симболима сунца и месеца који су присутни и на овој литографији, у плавом пољу у горњем делу композиције. Познато је да је Вујаклија био инспирисан народном уметношћу а нарочито богумилским надгробним споменицима – стећцима, на којима се јављају украси у виду сунца и месеца носећи поруку о пролазности живота. На Вујаклијиним делима ови симболи такође представљају свет дана и ноћи, свет јаве и сна, свет живота и смрти, те указују на исконска питања о постојању, вечности и оностраном.

Вујаклија је користио ове добро познате симболе како би исказао одређену мисао. У средиште своје уметности постављао је снагу и деловање симбола а не формална истраживања због чега је његов ликовни израз остајао једноставан и сведен. У његовим радовима нема много истраживања у области форме, технологије и нових колористичких комбинација. Средства ликовног израза сведена су на једноставне облике, црну контуру која мотив одваја од компактне, једнобојне позадине и на основне контрастне бојене односе. На литографији Пастир, као и на многим другим Вујаклијиним делима колорит се своди на однос хладних плавих тонова и топлих тонова црвене, жуте и окер боје. Управо оваквом редукцијом ликовних елемената уметник је постигао препознатљив сликарски језик. Након што је дошао до оваквог визуелног решења Вујаклија га није много мењао.

Наивна уметност и стећки споменици су и својом ликовношћу, а не само симболичком снагом, утицали на стваралаштво Лазара Вујаклије. На литографији Пастир приказани мотиви су геометризовани, плошни и сведени на знакове, управо као на богумилским стећцима или на делима народне уметности. Не постоји перспектива нити било каква просторна логичност и одређеност. Захваљујући ведрим бојама и једноставном наивистичком цртежу Вујаклијине слике и графике показују ведрину, безбрижност и чистоту једноставног живота.

Литографија Пастир део је мапе литографија коју је Галерија Матице српске 1963. године откупила од Лазара Вујаклије. Осим ове мапе која броји двадесет графичких листова у Галерији се налази још пет радова овог уметника.

Лазар Вујаклија (Беч, 17. август 1914. – Београд, 24. новембар 1995) је у Београду похађао Графичку индустријску школу, књиговезачки смер, а после Другог светског рата је у истој школи предавао књиговезачки занат. Властиту потребу за уметничким образовањем задовољавао је на течају цртања и сликања код Петра Добровића у периоду од 1936. до 1938. године. Стваралаштво Лазара Вујаклије из раног периода (до прве самосталне изложбе 1952. године) је, ослањајући се на поуке добијене на часовима код Добровића, носило карактеристике српске уметности између два рата. Серија пејзажа, портрета и аутопортрета показује различите утицаје, што указује на Вујаклијино уметничко трагање за личним стилом. Цео овај период може се посматрати као нека врста замене за редовне студије.

Сазревајући као сликар Вујаклија се одвојио од традиције београдске школе и изградио препознатљив ликовни израз. Он је најснажније наглашен у радовима симболичне садржине хармонизованим плавом и жутом бојом, с израженом тамном контуром и геометријским облицима.

Вујаклију је открила и подржала група младих сликара окупљених око Графичког колектива почетком 50-их година ХХ века. Од тада се Вујаклија полако афирмисао прво у области графике у боји, која му је била ближа, а затим у сликарству. Прву самосталну изложбу имао је 1952. године у Галерији Графичког колектива у Београду када је изложио слике, цртеже и литографије. Након тога приредио је још осамнаест изложби, од којих су две биле у Буенос Ајресу и Венецији, а остале у градовима некадашње Југославије. Излагао је на великом броју групних изложби у земљи и иностранству.

Добитник је више награда и признања међу којима су награда „Политике“ (1957), Октобарска награда Града Београда (1963), Награда Октобарског салона (1968), и награда УЛУС-а (1994). Био је члан уметничке групе „Самостални” и „Децембарске групе”. Боравио је на студијским путовањима у Паризу, Грчкој, Италији, Швајцарској и у Хиландару.

Лазар Вујаклија се осим сликарства бавио графиком, таписеријом, илустрацијом, а радио је и мурале. Иза себе је оставио неколико мурала у Београду, међу којима је најзначајнији мурал на Западној капији Београда. Такође, за зграду Савезног Извршног већа извео је мозаик Путеви Србије, а у холу биоскопа у Крушевцу израдио је монументалну зидну слику Песма животу.

 

У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно