У ФОКУСУ ФЕБРУАР 2017

Стеван Тодоровић
Крунисање Стефана Првовенчаног, 1899−1900.
уље на платну, 35,2 × 70,4 cm

„У фокусу“ за месец фебруар 2017. године је слика Стевана Тодоровића Крунисање Стефана Првовенчаног. Ове године навршава се 800 година од када је према предању Стефан Немањић крунисан за краља, а српска држава први пут постала краљевина.

Стеван Тодоровић
Крунисање Стефана Првовенчаног, 1899−1900.
уље на платну, 35,2 × 70,4 cm

У култури и уметности XIX века широм Европе историзамje представљао доминантан процес који је за циљ имао конституисање националног идентитета и националних држава. У српској култури идеје историзма овековечене су кроз личности и догађаје из националне прошлости, нарочито из „златног доба“ нације које се поистовећивало са периодом владавине династије Немањић. Идеализована прошлост, неретко и мит, била је у служби истицања садашњости односно формирања српске државе и ослобођења од туђинске власти.

Један од најзначајнијих светитељских култова био је култ Светог Стефана Првовенчаног који је почетком XIX века од религиозног прерастао у политички, а његов лик постао је симбол рађања нове српске државе. У историји је Стефан Немањић запамћен као први српски средњевековни владар који је од римског папе добио краљевску круну и тиме начинио српску државу самосталном краљевином. Према једном од предања крунисао га је његов млађи брат Сава, који је у међувремену обезбедио аутокефалност српске цркве и постао први српски архиепископ. Чин крунисања је 1899/1900. године насликао Стеван Тодоровић, један од најпродуктивнијих и најутицијанијих сликара XIX века, у чијем опусу важно место заузима религиозно-патриотска тематика. У ентеријеру цркве представио је владара Стефана Немањића како клечи испред архиепископа Саве који му на главу полаже краљевску круну. Иза владара налази се свита дворјана док су поред архиепископа неколико свештеника и епископа.

На основу ове композиције Стева Тодоровић је заједно са супругом Полексијом 1901. године извео једну од шест зидних композиција у цркви Свете Тројице у Неготину. Међутим, поставља се питање да ли је ова композиција само скица и да ли онда припада профаном сликарству или сакралном? До разрешења би довело сазнање о самој Тодоровићевој намери – да ли је сликар стварао историјске композиције које је, када би се указала потреба, искористио за црквено сликарство, или је унапред правио скице и разраде теме које је требало употребити за живопис? Чињеница да слика није завршена открива нам да је Тодоровић стварао ово дело по принципима сликарства, правећи претходно цртеж. С друге стране, формат слике и недовршеност указују да је највероватније ипак била само припрема за зидну композицију у цркви.

Током XIX века у свим срединама национални програми осликавања цркава повезивали су национално црквену и политичку историју, па се тако вера национализовала, а нација сакрализовала. То је постепено довело и до проширивања тема у религиозној уметности јер се у њу укључују епизоде из живота светих српских краљева које имају одређену савремену конотацију. Према речима историчара уметности Игора Борозана прави пример те идеје је управо слика Крунисање Стефана Првовенчаног која указује на јасно дефинисану позицију српске круне на крају века: „дефинисана национализмом и српским православљем, очарана златним средњим веком, наслоњена посредно или непосредно на западне узоре, она је у заједништву са националном идејом стварала свој идентитет“.

 

Стеван (Стева) ТОДОРОВИЋ  (Нови Сад, 13. април 1832. –  Београд, 22. мај 1925)
Године 1850. уписао је студије сликарства на Ликовној академији у Бечу, које је убрзо прекинуо и повремено посећивао приватни атеље аустријског сликара и ликовног педагога Фердинанда Георга Валдмилера, до 1851. године. Услед немаштине која га је задесила напустио је Беч, да би се две године касније вратио и наставио неко време да учи сликарство у приватном атељеу сликара Карла Рала. Из Беча је отпутовао најпре у Рим, потом у Минхен, да би по повратку у Беч крајем 1854. године наставио да се усавршава код Карла Рала све до 1857. године. Након уметничког формирања у Бечу настанио се у Београду, установио сликарску школу у којој су ђаци поред сликања учили хорско певање и изводили телесне вежбе. Основао је Прво српско друштво за гимнастику где је своје ученике подучавао гимнастици и мачевању за потребе театра. Учествовао је у организовању дилетантског позоришта, наступао је као глумац и сарађивао са Народним позориштем у Београду као сценограф. На позив кнеза Милоша Обреновића постао је васпитач његовог ванбрачног сина Велимира, што му је омогућило да путује по европским градовима. Године 1864. оженио се Полексијом, кћерком Матије Бана, која је претходно учила сликарство у његовој школи. Са њом је провео неколико месеци у Фиренци, где је у музејима и галеријама копирао слике италијанских ренесансних уметника. Постао је члан, а потом и председник Београдског певачког друштва 1865. године. Исте године постављен је за професора цртања у вишим разредима гимназије, полугимназије и реалке. Упоредо с тим водио је и приватну сликарску школу кроз коју је прошао велики број младих уметника. У српско-турским ратовима 1876−1878. године био је ратни сликар и новински извештач. Био је члан Српског ученог друштва (данашње САНУ), петроградске Академије за художество (Русија) и Академије наука, књижевности и уметности у Катанији (Италија).
У току свог дугог и плодног уметничког живота стварао је у оквиру различитих ликовних поетика, од бидермајера преко романтизма до академизма. Одликује га тачан, наглашен цртеж увек у функцији дефинисања реалног облика. Потези четкицом су строго контролисани, композиција уравнотежена и симетрична.
Изузетно богат сликарски опус Стеве Тодоровића чине портрети, пејзажи, историјске композиције, иконе, зидне слике, иконостаси, цртежи и илустрације. Његов покушај груписања и периодизације српске уметности у публикацији Колико и каквих живописних слика има у Београдским јавним збиркама представља значајан допринос историји српске уметности.

У колекцији Галерије Матице српске налази се двадесет девет уметничких дела Стеве Тодоровића.


У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно