У ФОКУСУ ЈАНУАР 2017

Милан Коњовић
МОДЕЛ У АТЕЉЕУ, 1932.
уље на платну, 92,3 × 72,5 cm

„У фокусу“ за месец јануар 2017. године је слика Милана Коњовића Модел у атељеу. Милан Коњовић је рођен 28. јануара 1898. године у Сомбору и један је од најзначајнијих представника модерног српског сликарства друге половине XX века.

Милан Коњовић
МОДЕЛ У АТЕЉЕУ, 1932.
уље на платну, 92,3 × 72,5 cm

На слици Модел у атељеу приказана је обнажена жена удобно смештена у фотељу, прекрштених ногу док је десну руку немарно забацила иза главе. На себи има раскопчан црвени огртач који представља основни колористички акценат слике. Контуре којима су оивичени женска фигура и предмети на слици су наглашене, тамне и немирне. Колорит је заснован на топлим црвено-смеђим и зеленим нијансама с контрастним акцентима тамно плаве. Уметник не обрађује детаљно лице и тело жене већ их скицозно назначава брзим и експресивним потезима.

Слика Модел у атељеу је настала пред сам крај Коњовићевог боравка у Паризу, где је сликар у периоду између 1924. и 1932. године живео и стварао, и показује све одлике тада савремене европске уметности. Та модерност се с једне стране очитава у ликовним одликама, а с друге у мотиву који је уметник одабрао да прикаже. Представљањем сцене из уметничког атељеа с нагим моделом који му позира у првом плану Коњовић посматрачу пружа могућност ексклузивног, готово воајеристичког погледа у простор ствараоца. У кадар делимично улазе штафелаји као део инвентара уметниковог атељеа који говоре о Коњовићевој професији, остављајући тако на слици неку врсту индиректног аутопортрета.

Модел у атељеу најављује завршетак уметникове „плаве фазе“ и почетак „црвене фазе“. У овом периоду црвена боја све више преовлађује у општем тоналитету слике. У поређењу с лирском „плавом фазом“, „црвена фаза“ представља уметникову пуну зрелост. Она је драматичнија, чулнија и обојенија од претходне. Колорит на Коњовићевим сликама полако постаје „бучнији“, контраст оштрији, а потез све слободнији и плаховитији. На слици Модел у атељеу пикторална материја је сочна и густа, фактура немирна а фигура уопштена показујући да је Коњовић на својим сликама уместо хармоније тражио динамику.

На Коњовићевој изложби у Уметничком павиљону у Београду 1932. године слика је била први пут изложена. Милан Кашанин је тада Модел у атељеу са још две слике Мој атеље (1931) и Праља (1932) оценио као „Кључ изложбе и, свакако, од најбољих које може да покаже наше модерно сликарство“.

Године 1936. Милан Коњовић је слику Модел у атељеу поклонио Музеју Матице српске. Данас се у колекцији Галерије Матице српске налази тридесет и седам радова овог уметника, двадесет и четири слике у уљу из различитих фаза његовог стваралаштва и тринаест скица и цртежа.


Милан Коњовић (Сомбор, 28. јануар 1898. – 20. јануар 1993) је своја дела први пут представио јавности на изложби у сомборској Гимназији 1914. године. Већ у овој раној фази његовог стваралаштва препознају се елементи који ће бити општа карактеристика Коњовићевог сликарског опуса, а то су мотив природе и слободна интерпретација виђених предела. Године 1915. уписао је учитељску школу у Сомбору, а за време Првог светског рата учествовао је на Руском и Италијанском фронту 1917. године.

На Академију ликовних уметности у Прагу уписао се 1919. године, у класи професора Влаха Буковца. Тамо је провео два семестра, након чега је напустио Академију и почео самостално да ради. Своје уметничко усавршавање наставио је у Бечу и по немачким музејима у Минхену, Берлину и Дрездену. Године 1924. је заједно са супругом, чехињом Емом Маштовски стигао у Париз. Тамо је похађао вечерње часове цртања акта у Académie de la Grande Chaumière, две недеље је провео у школи Андреа Лота, а редовно је одлазио у Лувр, где је проучавао и копирао дела класичне уметности. Запажене успехе постигао је на самосталним изложбама и у париским салонима.

Током свог уметничког рада Милан Коњовић је прошао кроз неколико фаза дајући сваком делу снажан лични печат. У Паризу је настала Коњовићева „плава фаза“ (1929–1933), његова прва зрела уметничка физиономија. По повратку у Сомбор 1932. године, посветио се сликању родног краја, његовог пејзажа, људи и амбијента. Током летњих месеци боравио је у Далмацији (Млини, Цавтат, Дубровник). Тада је настала сликарева „црвена фаза“ која је трајала од 1934. до 1939. године, а коју поред равничарских и приморских предела, обележава и обновљено интересовање за фигуру. Други светски рат, шестомесечно заробљеништво у логору Оснабрик (Немачка) и негативни критички ставови о његовом сликарству од стране подржаваоца соцреалистичког приступа уметности, снажно су утицали на Коњовићеву уметност. Уследио је период „сиве фазе“ (1940‒1952) током које се сликарева палета замућује, а доминантан мотив обраде постају карикатурално конципирани ликови. Преокрет у Коњовићевом сликарству десио се 1953. године, када је његов однос према предмету постао слободнији, а палета интензивнија. До краја пете деценије трајала је уметникова „колористичка фаза“, која је добила назив посредством чистих и интензивних боја у овом периоду стварања. Од 1960. до 1984. године развијала се Коњовићева „асоцијативна фаза“ током које се све више удаљавао од предметности, приближавајући се апстрактном сликарству. Последња „византијска фаза“ у којој се сликар бавио темама византијске уметности уочљива је од 1985. године.

Уметничко стваралаштво Милана Коњовића изузетно је богато и разноврсно. Радио је у техникама уља, пастела, темпере, акварела, цртежа, таписерије, витража, мозаика, графике. Такође, бавио се позоришном сценографијом и костимом. Учествовао је на преко 300 самосталних и на око 700 групних изложби у земљи и иностранству. За редовног члана Војвођанске академије наука и уметности изабран је 1979. године, за дописног члана Југословенске академије знаности и умјетности 1986. године, а за редовног члана Српске академије наука и уметности 1992. године. Добитник је бројних значајних награда и признања.


У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно