У ФОКУСУ ЈУН 2017

Иван Радовић
АКТ У ЕНТЕРИЈЕРУ, 1933.
уље на платну, 55 x 81 cm

„У фокусу“ за месец јун 2017. године је слика Акт у ентеријеру Ивана Радовића, сликара и ликовног педагога, чији сликарски опус је, осим по обиму, значајан и због места које заузима у српској уметности ХХ века.

 

Иван Радовић
АКТ У ЕНТЕРИЈЕРУ, 1933.
уље на платну, 55 x 81 cm

Након серије војвођанских пејзажа на које су га инспирисали родни Вршац и Сомбор у којем је живео, доминантни мотиви у сликарству Ивана Радовића постају сликарски атеље, акт и грађански ентеријер. Године 1928. Радовић се доселио у Београд где је најпре скромно живео с мајком и сестром. Неколико година касније, 1933. оженио се Олгом Михајловић из угледне породице Крсмановић, чиме је ушао у више престоничке кругове. Осећање љубави и брачне среће испунило је уметникову свакодневицу и одразило се на оживљавање интимистичке, лирске атмосфере у његовом сликарству.

На платну Акт у ентеријеру уметник је у првом плану приказао женски акт, смештајући га у декоративну интимистичку позадину. Акт је сликан светлијом палетом и густом пастом наношеном брзим потезима. Линија је мека и нежно стопљена са формом што доприноси стварању сфумато утиска. Позадином доминирају топли црвенкасто-окер и неутрални плавосиви тонови. Поред акта је приказана ваза с цвећем, а у позадини кревет са стварима, комода с лампом и две слике на зиду. Читав приказ собе с детаљима као обележјима топлине дома одише благим меланхоличним осећањем које појачавају пригушена светлост и пастелни колорит. Реч је о посвећености породичном кругу и личним темама. Иван Радовић је на платно преносио живот у којем се, након склапања брака, препустио идиличним тренуцима и заједничким радостима.

Модел за ову и за многе друге слике које су настале у периоду између 1930. и 1960. године уметнику је била супруга Олга. Подстакнут посматрањем вољене жене и уживањем у њеној лепоти Радовић је израдио серију актова. Постепено се ослобађао ренесансних и сезановских постулата у приказивању једрог, зрелог женског тела којима је био наклоњен двадесетих година ХХ века, опредељујући се за нов доживљај женске путености без еротског набоја и сензуалности. Циљ оваквог приступа теми акта био је слављење женске лепоте неоптерећене сексуалном привлачношћу као ни њеним нестајањем услед неизбежног протока времена, које је уметник на својим сликама зауставио. Овај Радовићев начин третирања женског тела доводи до концепта „вечне невиности”, те се тело показује с извесном бојажљивошћу, остајући заувек младо. Могуће је уочити аналогију између позиције коју је Иван Радовић имао у локалној средини и оне коју је истовремено у Паризу заузимао француски интимистички сликар Пјер Бонар, нарочито када се узме у обзир присутност женског тела у Бонаровом сликарству и његова опчињеност супругом Мартом.

Платно Акт у ентеријеру и сличне интимистичке слике испуњене тананом осећајношћу и сетом, резултат су Радовићевог настојања да не слика према мотиву, већ према осећању и властитим сањаријама. У тим фантазијама његова супруга постаје недодирљива муза, с наговештајем замишљености и туге у полузатвореним очима.

Сликује Галерија Матице српске 1962. године откупила од тадашњег власника, а од 2007. до 2016. године била је део Сталне поставке српске уметности прве половине ХХ века.

Акт у ентеријеру Ивана Радовића, као и дела других уметника интимистичког круга можете видети на изложби „Слике пролазног света. Односи француског и српског интимизма” од 1. јуна 2017. године у Галерији Матице српске.

Иван Радовић (Вршац, 21. јун 1894. – Београд, 13. август 1973) је студирао сликарство на Уметничкој академији у Будимпешти код професора Иштвана Ретија, у периоду од 1917. до 1920. године. Лето 1918. године провео је у сликарској колонији у Нађбањи. Ради  даљег уметничког усавршавања Радовић је путовао у Праг и Париз (1921), Беч и Минхен (1922), Венецију (1925), и поново у Беч и Париз (1934). Године 1920. настанио се у Сомбору где је радио као професор цртања у Учитељској и Вишој девојачкој школи (1922–1924). У Београду је живео од 1928. године наставивши с педагошким радом као професор цртања на Уметничкој школи (1932–1939). Прву самосталну изложбу приредио је 1925. године у Београду, а након тога је самостално излагао у Београду, Зрењанину, Вршцу и Новом Саду. Припадао је уметничким групама „Облик” и „Шесторица” и био је члан УЛУС-а. Дописни члан САНУ постао је 1970. године.

Иван Радовић је добитник бројних признања и награда за свој уметнички рад. Поред сликарства бавио се сценографијом и илустровањем књига. Свирао је виолину и клавир, а високу друштвену позицију стекао је бавећи се тенисом у чему је 1929. године био државни првак. Као репрезентативац Југославије такмичио се на Дејвис купу 1930. године.   

Током плодног шездесетогодишњег уметничког рада Иван Радовић је прошао кроз неколико фаза. Његови рани радови припадају колористичком сликарству (пленеризам и постимпресионизам). Као млад сликар наклоњен модерним збивањима у европској уметности, почетком двадесетих година ХХ века радио је цртеже, колаже и аквареле строгих геометријских форми, блиске апстрактном и кубофутуристичком изразу. Током боравка у Сомбору сликарство је усмерио ка конструкцији чврстих форми карактеристичних за нови реализам треће деценије. Постепено је дошао до аутентичног стила блиског наивној уметности који је био инспирисан народним тканинама, иконама на стаклу и шарама с ускршњих јаја. У његовим радовима из овог периода доминирају наглашена линија, чврсто компоновани облици и орнамент, као и наративна тематика инспирисана Војводином – људи са села, пејзажи бачких равница и амбијенти војвођанских ентеријера. У четвртој деценији ХХ века код Радовића најснажније долази до изражаја интимистички штимунг и умеће да пренесе лирско расположење. У овом периоду сликао је мотиве из београдског живота – градски предео, грађански портрет и акт у ентеријеру. После Другог светског рата његов потез постаје бржи и слободнији, а палету чине јарки преливи зелених и оранж тонова. У позном раздобљу сликао је искључиво пејзаже Војводине и визије равничарских предела.

У уметничкој колекцији Галерије Матице српске налази се око 150 радова Ивана Радовића од чега су три слике, док су остало цртежи и једна литографија.


У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно