У ФОКУСУ НОВЕМБАР 2017

Теодор Илић Чешљар
ВИЗИЈА СВЕТОГ ЈОВАНА ЈЕВАНЂЕЛИСТЕ, 1790.
уље на платну, 45 × 35 cm
Стална поставка XIX века Галерије Матице српске

„У фокусу“ за месец новембар је слика Визија Светог Јована јеванђелисте Теодора Илића Чешљара, уметника који је као доследан преносилац барокних и рокајних карактеристика европског сликарства допринео брзом успону српске грађанске уметности.

Теодор Илић Чешљар
ВИЗИЈА СВЕТОГ ЈОВАНА ЈЕВАНЂЕЛИСТЕ, 1790.
уље на платну, 45 × 35 cm
Стална поставка уметности XVIII века

Визије светитеља су велика тема западноевропске барокне уметности, али нису биле честа тема у уметности Карловачке митрополије и као самосталне композиције ретко су сликане. Ипак, у сликарском опусу Теодора Илића Чешљара налазимо две такве композиције. Поред Визије Светог Јована јеванђелисте, представа визије јавља се и на средишњој икони Арханђел се јавља Исусу Навину иконостаса у Старој Кањижи. У српском барокном сликарству тема визије остала је везана за кодификоване литургијске, јеванђеоске и хагиографске теме.

Сложени композициони планови Визије Светог Јована јеванђелисте показују најбоље карактеристике Чешљаревог зрелог сликарства. Основним наративним тоном композиција се ослања на традицију приказивања представе Светог Јована јеванђелисте како пише Откровење на острву Патмосу. У предњем левом плану композиције приказан је Свети Јован како седи пред тремом базилике на Патмосу у моменту писања Јеванђеља и Откровења. Једном руком придржава манускрипт ослоњен на колена, док у другој држи перо. Поред њега постављени су већ исписани рукописи и дивит с мастилом, а испред је Јованов симбол – орао који гледа у правцу визије која се отвара пред занесеним апостолом. У први план десне стране постављен је постамент с Чешљаревим потписом крупним црвеним словима и годином настанка слике. Композиција је у другом плану допуњена најзначајнијом сценом из мартиријума Светог Јована − потапање апостола Јована у котао с кипућим уљем пред римским царем Домицијаном и окупљеним народом, након чега је прогнан на острво Патмос, као што је Господ рекао Светом Јовану у сну.

У другој половини XVIII века оваква врста слика представљала је новину у сликарству Карловачке митрополије. Оне нису биле намењене унутрашњости храма и нису биле директно везане за уобичајену литургијску функцију. Поводи за настанак Чешљареве Визије Светог Јована јеванђелисте могли су бити везани за Светог Јована као заштитника писане речи, учених људи, библиотека и библиотекара, али и за шири морализаторски контекст барокних визија, популарног облика реформисане побожности западне цркве.

 

Теодор Илић Чешљар (Чуруг, 1746. – Темишвар, 20. новембар 1793) је сликарске подуке стекао у некој од зографских радионица у Темишвару почетком шездесетих година XVIII века, а први утицајнији учитељ био му је Јован Поповић. Први поуздан траг Чешљареве сликарске делатности јесте плаштаница с његовим потписом из цркве Светих Аранђела у банатском селу Кумане, као и три престоне иконе које је насликао за исту цркву. Године 1769. боравио је у Новом Саду, а затим је прешао у Будим где је 1775. године на звонику српске цркве Свете Тројице насликао четворицу јеванђелиста. Након завршетка радова у Будиму, 1776. године упутио се у Беч где је уписао двогодишње студије на Академији за ликовне уметности. Први значајан рад Теодора Илића Чешљара настао по завршетку бечке ликовне Академије представља иконостас и зидне слике цркве Светог архистратига Михаила у Мокрину (1782), након чега је уследило осликавање иконостаса и две зидне слике Тајна Вечера и Вазнесење Христово у цркви у Великој Кикинди (1790). У међувремену, између два поменута посла, сликао је портрете црквених великодостојника и њихових породица, као и неколико композиција у бочним олтарима католичке катедрале у Великом Вараду (1786). Године 1791. Чешљар је преузео осликавање иконостаса у Старој Кањижи који представља његово најзрелије остварење од којег је, нажалост, мало шта изворно сачувано. Његово последње дело је иконостас цркве у Бачком Петровом Селу започет средином 1793. године а прекинут крајем исте године изненадном смрћу уметника. У оквирима српског сликарства последњих деценија XVIII века Теодор Илић Чешљар се истиче као водећи представник рококоа у средњоевропској еклектичној варијанти која је у Карловачку митрополију стигла преко бечке ликовне Академије.   

У Галерији Матице српске налази се седам слика Теодора Илића Чешљара од којих је пет изложено у сталној поставци српске уметности XVIII века. Такође, у Збирци копија налази се копија његове зидне слике Тајна вечера (1790) из цркве Светог Николе у Кикинди, рад Станислава Чавића из 1985. године.

У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно