У ФОКУСУ ОКТОБАР 2017

Јован Исајловић Млађи
ТАБЛО ПОРОДИЦЕ СТАНКОВИЋ ИЗ СТАПАРА, 1874.
уље на платну, 79,5 × 111 cm
Стална поставка XIX века Галерије Матице српске

„У фокусу“ за месец октобар је слика Јована Исајловића Млађег Табло породице Станковић из Стапара. Исајловић се, уз сликара Димитрија Аврамовића, убраја у ране представнике српске културно-уметничке елите којa je заузимањем ангажованог политичког става допринела успону младе Кнежевине Србије.

Јован Исајловић Млађи
ТАБЛО ПОРОДИЦЕ СТАНКОВИЋ ИЗ СТАПАРА, 1874.

уље на платну, 79,5 × 111 cm
Стална поставка XIX века Галерије Матице српске

Породични портрети као и портрети деце појављују се у српској уметности крајем XVIII века, али се њихов прави развој може пратити од почетка тридесетих година XIX века. Идеје просветитељства утицале су на свест људи да детињство посматрају као важан тренутак у животу човека у које треба улагати, а да је породица коју чине родитељи и деца стуб сваког друштва. Промене у поимању породице довеле су до новог облика унутрашњег породичног живота. Све већи значај придаје се осећањима између чланова породице, и истиче се важност дома и његовог изгледа. Просторије дома се украшавају портретима чланова породице, а понекад и групним породичним портретима какав је и Табло пордице Станковић из Стапара.
Будући да Јован Исајловић Млађи није засновао сопствену породицу, пред крај живота уточиште је нашао у Стапару, код кћерке свога брата, Катарине Исајловић, која је била удата у имућној породици Станковић. У њиховом дому настали су Исајловићеви последњи радови међу којима је и слика Табло породице Станковић из Стапара
На слици је у овалним рамовима приказано девет чланова породице. Централно место заузима глава породице Станковић, Катаринин свекар Урош обучен у грађанско црно одело, а поред њега су син Лазар и његова жена Катарина с бебом Урошем у наручју. Изнад њих је петоро деце: Вукосава, Боривоје, Бошко, Зорка и Видосава, међу којима се издваја дечак у средини насликан у профилу, док су остали приказани анфас. С обзиром на композицију, слика више подсећа на скупину појединачних портрета, него на групни породични портрет. Радећи ову слику Јован Исајловић Млађи се свакако угледао на концепт грађанског породичног портрета који одликује уздржаност и озбиљност. У стилском смислу, Исајловић прати свој класицистички манир који подразумева чврсту моделацију ликова постигнуту сенчењем и пригушен и сведен колорит.
У колекцији Галерије Матице српске се поред слике Табло породице Станковић из Стапара, коју можете видети у сталној поставци уметности XIX века, налази још деветнаест његових слика, углавном портрета и икона. Међу њима је и аутопортрет уметника, као и портрет његове синовице Катарине Станковић рођ. Исајловић.

Јован Исајловић Млађи (Даљ, 23. октобар 1803. – Стапар, 1885) био је унук сликара и управитеља даљског митрополијског спахилука Јована Исајловића Старијег. Школовао се за учитеља на Препарандији у Сомбору, где је започео и сликарску обуку код уметника Илије Лончаревића. У периоду између 1823. и 1826. године радио је као учитељ у Иригу. Сликарско образовање је наставио највероватније код Димитрија Лазаревића и Теодора Дрезмановића који су 1824. године у цркви Светог Теодора Тирона у Иригу обнављали позлату иконостаса и радили зидно сликарство. С једним од њих је од 1826. до 1829. године боравио у месту Мединци у Славонији, где је помагао при сликарским пословима. Самостално је радио за наручиоце у Иригу, Новом Саду, Сомбору, Стапару, Лежимиру и највише у Даљу.
Године 1833. прешао је у Кнежевину Србију, у Крагујевац код стрица Димитрија, професора и управитеља тамошњег Лицеја, где је сликао иконе и портрете и израдио завесе и сценографије за театар Јоакима Вујића. Године 1836. започео је студије на Академији уметности у Бечу које је прекинуо 1839. године. Поред сликања, бавио се прикупљањем пренумераната за књиге Симе Милутиновића Сарајлије и виђао се са Србима који су у то време такође боравили у Бечу: Вуком Ст. Караџићем, Теодором Павловићем, Петром Петровићем Његошем и Катарином Ивановић.

Од средине 1839. до септембра 1840. године боравио је у Кнежевини Србији и тада је насликао фунералну композицију Кнез Милан на одру. Године 1841. поново је отишао у Беч како би наставио прекинуто школовање на Академији уметности. У Кнежевину Србију се вратио 1843. године. Из тог времена је композиција Срби око гуслара која се налази у Галерији Матице српске, а која је настала према цртежу Катарине Ивановић из 1839. године. Јован Исајловић Млађи је 1844. године у листу Пештанско-будимски скоротеча огласио продају првог званичног портрета кнеза Александра Карађорђевића литографисаног у великом формату, који није сачуван. По наруџбини Јована Хаџића, једног од оснивача и првог председника Матице српске, сликао је минијатурне портрете српских војвода и јунака из Првог српског устанка, којима је требало да буде илустровано Хаџићево дело Устанак под Црним Ђорђем. Од 1847. године углавном је боравио у јужним областима Аустријског царства, где се уз сликање портрета интензивно бавио црквеним живописом (Винковци, Маркушица, Горњи Товарник, Футог). Половином шесте деценије ХIX века са Димитријем Посниковићем је радио зидне слике у цркви у Великом Градишту. Претпоставља се да је тада израдио и зидне слике у манастиру Рукумија у близини Пожаревца. Од 1862. године Јован Исајловић Млађи се настанио у Даљу. Током овог периода радио је у Славонији (Бело Брдо, Осијек, Вуковар), а краће време је боравио у Сремским Карловцима, уживајући заштиту патријарха Самуила Маширевића. У овом последњем периоду осликао је камене крстове у Стапару и Сомбору, а радио је и за манастир Ораховица.

 

У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно