У ФОКУСУ АПРИЛ 2018

Надежда Петровић
ПОМПЕЈИ, 1907.
уље на лесониту, 13,2 × 9,8 cm
Стална поставка српске уметности ХХ века Галерије Матице српске

„У фокусу“ за месец април је слика Помпеји Надежде Петровић на којој је приказан  археолошки локалитет Помпеји који је уништен у ерупцији вулкана Везува 79. године н. е. Избором ове слике Галерија Матице српске се прикључује обележавању Године европског културног наслеђа подсећањем на важан топос античке римске културе, али и на дело Надежде Петровић, уметнице која је у свом раду прихватила идеје тада актуелних европских ликовних модернизмима и створила јединствен сликарски израз.

Надежда Петровић
ПОМПЕЈИ, 1907.
уље на лесониту, 13,2 × 9,8 cm
Стална поставка српске уметности ХХ века Галерије Матице српске

У сталној поставци српске уметности ХХ века, на самом почетку низа слика које носе причу о токовима српских модернизама, налази се дело малих димензија али изузетне визуелне снаге – Помпеји Надежде Петровић. Слика је у власништву Галерије Матице српске од 2017. године захваљујући дару компаније Tarkett d.o.o. из Бачке Паланке која је Галерији поклонила своју уметничку колекцију од осамдесет и три уметничка дела.

Антички град Помпеја основан је у 6. веку п. н. е. на југу Апенинског полуострва, југоисточно од данашњег Напуља. У својој историји, која је трајала око 700 година, у Помпеји су живели Самнити, Грци, Етрурци и Римљани који су 80. године п. н. е. колонизовали Помпеју. Град је уништен у ерупцији вулкана Везува 79. године н. е. Половином XVIII века (1748) откривен је испод слојева вулканског пепела и откопан већи део града, што је допринело стицању нових сазнања о античкој римској цивилизацији, култури и уметности.

Надежда Петровић је на слици Помпеји рушевине древног града оживела импресионистичком палетом и експресионистичком енергијом. Свој истраживачки дух и жељу да буде у току с актуелним уметничким збивањима задовољавала је честим путовањима по европским уметничким центрима у којима је посећивала значајне изложбе. Тако је 1907. године, с намером да посети VII венецијанско бијенале отпутовала у Италију. Током тог боравка настала су два дела на којима је приказала мотиве везане за античку римску цивилизацију: Колосеум и Помпеји. Обе слике указују на њену обузетост светлошћу која је подстакнута сунцем Медитерана. Управо те 1907. године, иако Надежда Петровић још увек није била у Паризу, почиње њена импресионистичка фаза а слика Дереглије на Сави постаје програмско дело српског импресионизма.

На слици Помпеји доминантни ликовни елементи су чиста боја, широко схваћена форма и ослобођеност од дословне потчињености предмету. Остаци грађевина приказани су густим пастозним наносима боје, док су контуре и тамни тонови потпуно ишзчезли под утицајем светлости. У пастелном колориту, плавим и љубичастим сенкама и одсуству црне боје види се Надеждино прихватање постулата импресионизма. С друге стране, снажна пастуозност слике, брзи потези у различитим правцима и снажни, иако расветљени бојени контрасти, указују на њену природу експресионисте. Живом, темпераментном и радозналом духу Надежде Петровић одговарало је стално тражење нових могућности, тако да је импресионизам брзо напустила, али је свесна значаја његових тековина прихватила његове принципе.

Позивамо Вас да се лично уверите у квалитете и лепоту слике Помпеји Надежде Петровић, као и других уметничких дела која су изложена у оквиру сталне поставке српске уметности ХХ века под називом Модернизми: континуитети и сучељавања.

Надежда Петровић (Чачак12. октобар 1873. – Ваљево, 3. април 1915) са породицом се 1884. године доселила у Београд где је 1891. завршила Вишу женску школу. Године 1892. положила је испит за наставницу цртања у средњим школама, а следеће године је постављена за учитељицу цртања у Вишој женској школи. Прво сликарско образовање стекла је у атељеу Ђорђа Крстића 1892. након чега је свој таленат усавршавала у Српској цртачкој и сликарској школи Кирила Кутлика (1896–1898). Студије сликарства наставила је у Минхену, најпре код Антона Ажбеа (1898–1901), где се први пут сусрела са plein-air начином сликања (сликање на отвореном, у природи), а затим у летњем атељеу Јулијуса Екстера (1901–1903). По повратку у Београд била је један од организатора и оснивача Прве југословенске уметничке изложбе (1904), а наредне године се ангажовала око оснивања уметничког удружења „Лада” и иницирала је покретање Прве југословенске уметничке колоније у Сићеву. Учествовала је и у оснивању Српског уметничког удржења (1907). Од 1911. до 1912. године боравила је у Паризу где је излагала на Јесењем салону. Једна је од оснивача Кола српских сестара (1903), а своју потребу за друштвеним и хуманитарним радом остварила је и као добровољна болничарка у Балканским ратовима и у Првом светском рату. Обављајући дужност болничарке Инфективне војне болнице у Ваљеву оболела је од пегавог тифуса од чега је преминула 3. априла 1915. године.

Своју прву самосталну изложбу Надежда Петровић је одржала 1900. године у Београду. Излагала је с уметничким удружењем „Лада” (од 1906), са групом „Медулић” (од 1912), као и на бројним групним изложбама у земљи и у иностранству (Минхен, Париз, Лион, Рим, Хановер). Поред сликарства, бавила се фотографијом, уметничком критиком и активно је учествовала у културном, друштвеном и политичком животу Србије.

Стваралаштво Надежде Петровић је донело значајне новине у српско сликарство и најавило колористички експресионизам треће и четврте деценије XX века. Њена слика Дереглије на Сави из 1907. године сматра се једном од првих манифестација импресионизма у српском сликарству, због светле палете и скицозног поступка, али се њене остале слике не могу сматрати импресионистичким. Пастуозност и изражена склоност ка интензитету боје сврставају Надежду Петровић у претходнике колористичког експресионизма. Омиљени мотиви били су јој пејзаж родне земље и људи из народа. У њеном стваралаштву период између повратка из Минхена и одласка у Париз, који је провела обилазећи Србију и Македонију и сликајући пејзаже и људе ових крајева, обележен је снажним националним осећањем.

У колекцији Галерије Матице српске су се, пре поклона компаније Tarkett d.o.o. из Бачке Паланке, налазили један цртеж и један акверал Надежде Петровић, а захваљујући овом несебичном дару галеријска колекција је обогаћена са још две њене слике рађене у техници уља: Помпеји и Српски сељак.

У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно