У ФОКУСУ АВГУСТ 2018

Аксентије Мародић
АМОР, 1866.
уље на платну, 111,5 × 90 cm

„У фокусу“ за месец август је слика Амор Аксентија Мародића која је настала по узору на дело италијанског барокног сликара Гвида Ренија (Guido Reni, 1575‒1642). Копије дела великих европских мајстора које се чувају у колекцији Галерије Матице српске представљају значајан сегмент уметничког стваралаштва кроз који се изражава и директна повезаност српских уметника са европским уметничким центрима и европским културним наслеђем.

Аксентије Мародић
АМОР, 1866.
уље на платну, 111,5 × 90 cm

Слика Амор настала је 1866. године за време Мародићевих студија на Академији ликовних уметности у Бечу. О времену, месту и узору за настанак слике податке је оставио сам уметник у тексту исписаном у два реда на постаменту: А. Мародић. 8/6 866 п.р. у Бечу, по: / Guido Reni 1575. † 1642. Поред тога што слика сведочи о времену Мародићевог учења и уметничког формирања, она је и одраз личних афинитета уметника. По повратку у завичај Мародић је, као и већина српских уметника, свој рад обликовао у складу с потребама средине и захтевима наручилаца, уносећи знања и новине које је стекао у европским центрима кроз образовање и контакт с ремек-делима европских класичних мајстора. Копирајући дело Гвида Ренија савладавао је говор барока као интелектуалне и чулне уметности, као и могућности маштовитог спајања идеја и симболичног и алегоријског исказивања порука кроз уметничко дело.

Сликом доминира фигура нагог Амора који стоји на каменом постаменту на којем је исписанo AMOR. Представљен је као замишљен, златокоси дечак са раширеним крилима, у ставу контрапоста. У десној руци прислоњеној на груди држи стрелу а у левој лук којим се ослања на постамент. Иза леђа се види део тоболца чији је горњи део заклоњен телом и крилима чиме не дозвољава посматрачу да види колико још стрела у тоболцу има. Амор је загонетан ‒ одлука коме ће упутити стрелу којом побуђује љубав, чежњу и пожуду остаје неразјашњена и неодређена. Блажени поглед уперен ка небеским висинама и светлост која исијава из плаве позадине представи Амора дају и сакралну димензију. Оваквим приказом идеја о љубави, коју симболизује Амор у римској митологији, се усложњава. Уметник спаја идеју свете и профане љубави, чиме изражава и замисао о љубави као снажној спони између душе и апсолутног.

Слика Амор Аксентија Мародића је у колекцији Галерије Матице српске од 1946. године када је откупљена од породице Мародић.

Аксентије Мародић
(Суботица, 20. фебруар 1838. – Нови Сад, 24. март 1909)

Аксентије Мародић, академски сликар, бавио се поред сликарства и теоријским радом који се може пратити кроз писање критичких осврта о националној уметности, који су објављивани у часописима Застава и Јавор. Током друге половине XIX века имао је значајну улогу у развоју српске културе и уметности и активно се залагао за напредак српског друштва својим политичким и културним ангажманом.

Прве сликарске поуке, више техничке природе, стекао је у радионици Петра Пилића у Сенти, да би потом своја знања проширио поукама стеченим код сликара Николе Алексића који је у то време боравио у Карлову (данас Ново Милошево). У том периоду упознао је и сликара Новака Радонића чији су га подстицаји, охрабрења и похвале усмерили ка даљем сликарском образовању. Године 1862. уписао је Академију ликовних уметности у Бечу коју је завршио 1866. године. За време студија насликао је и неколико дела која се данас налазе у колекцији Галерије Матице српске: Старац са шеширом (1865), Талијан брусач (1865–1866) и Амор (1866).

По завршетку студија у више наврата је путовао у Венецију, Рим и Напуљ. Студијска путовања по Италији била су за српске уметнике веома значајна јер су им омогућавала директан контакт са делима европских мајстора чиме су обогаћивали и проширивали стечена сликарска знања. Своју опчињеност италијанским културним наслеђем Мародић је описао у путописним причама и текстовима о Италији који су објављени у часописима Застава (Карневал у Риму, 1875)и Јавор (Два дана у Риму, 1881).

Након завршених сликарских студија и путовања посветио се сликању иконостаса и портрета. Први већи посао на пољу црквене уметности био је осликавање иконостаса за манастирску цркву у Ковиљу (1870‒1875) који скоро у целини представља копије познатих дела италијанске ренесансе и маниризма. Након ковиљског, довршио је иконостас у Иланџи (1880) који је започео Новак Радонић, а потом се посветио портретисању. Међу портетима које је радио по наруџбинама значајно место заузимају портрети добротвора и часника Матице српске: Јована Суботића, Стевана Брановачког, Петра Костића, Теодора Павловића, Платона Атанацковића и Петра Коњевића, које је радио у периоду од 1880. до 1890. године.

Први Мародићев рад за Матицу српску био је израда нацрта за спомен-медаљу поводом стогодишњице рођења Саве Текелије, коју је 1861. године издала Матица српска. Исте године Мародић се обратио и генералном секретару Матице српске Јовану Хаџићу са молбом да се материјално помогне његово предстојеће школовање у Бечу. За редовног члана Матице српске изабран је 1880. а за члана Књижевног одељења Матице српске 1883. године.

Данас се у колекцији Галерије Матице српске налази седамдесет и седам студија, цртежа и слика Аксентија Мародића.

У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно