У ФОКУСУ ЈАНУАР 2018

Петар Добровић
МАРГАРИТА, 1928.
уље на картону, 73 × 51 cm

„У фокусу“ за јануар 2018. године је слика Маргарита Петра Добровића, сликара, универзитетског професора и ликовног критичара, који је, по сопственом исказу, био ,,објективан историчар свог времена”.

Петар Добровић
МАРГАРИТА, 1928.
уље на картону, 73 × 51 cm

Портрет Маргарита део је циклуса који је Петар Добровић стварао на Лопуду код Дубровника, када су га лепота Медитерана и богатство вегетације мотивисали да у свом стваралаштву почне да користи чисте боје и да дође до ведрог хедонистичког експресионизма.
Добровић је приказао допојасни портет девојчице Маргарите која безбрижно седи на столици. Иако је очигледно да је уметник тежио извесној психологизацији лика, његов циљ није био искључиво ства­рање психолошког портрета. Подједнако пажње посветио је прикази­вању Маргаритиног лика и њених осећања као и представи сунчаног летњег дана и аутентичном доживљају природе. Тако се иза девојчице на слици појављује пејзаж с маслиновим дрветом које је чест мотив на Добровићевим портретима из овог периода. Поред тога што омогућава уметнику да у слику унесе више свежине и боје, пејзаж доприноси цело­купној атмосфери слике, а самим тим и доживљају портретисане лично­сти.
Портрет Маргарите с пејзажом у позадини, цртачки и композици­оно рационално је представљен, док је боја у слику ушла пуним интен­зитетом задржавајући сопствену аутономију. Уметник не користи боју у описне сврхе како би приказао реалан изглед предмета, већ трага за нај­бољим хроматским решењем за своју композицију. Тако не постоји раз­лог да кора дрвета не буде представљена љубичастим, а земља ватрено-наранџастим и црвеним тоновима. Колорит слике је изузетно ведар и топао с изузетком тамноплавог неба које се појављује у горњем десном углу слике.
Добровић је сматрао да колорит слици даје расположење и емотивност, да је цртеж носилац форме и идеје, а да је крајњи облик њихова синтеза. Због тога је подједнаку пажњу посветио богатом колориту и цртежу који је упадљив и наглашен декоративном црном контуром. Његова платна из овог циклуса занимљива су управо због те изражене декоративности. Захваљујући плошно схваћеном лику девојчице, наглашеној дводимен­зионалности као и призвуку клоазонизма оличеном у црним линијама које уоквирују различита јарко бојена поља, стиче се утисак колажне технике, попут исечених сличица из новина, тако да читаво платно има ефекат мас-медија, плаката или поп-арта. На овај начин градећи специ­фичан поступак сликања портрета Петар Добровић је испунио обавезе портретисте према моделу, а притом остао доследан себи као сликару.
Слика Маргарита део је колекције Галерије Матице српске захваљујући завештању др Милоша Бокшана. Године 1944. тадашњем Музеју Матице српске предато је четрдесет седам слика, два бакрореза и четири вајарска рада из оставине овог адвоката, културног делатника и добротвора. У Поклон-збирци др Милоша Бокшана поред портрета Маргарите налазе се још две слике Петра Добровића: Јужна вегетација с морем и Улица у Хвару.

           Петар Добровић (Печуј, 14. јануар 1890. – Београд, 27. јануар 1942) је у Печују завршио основну школу и цистерцитску гимназију. Похађао је скулпторски одсек Занатско-уметничке школе у Будумпешти (1907/08) а затим од 1909. до 1912. године студирао је сликарство на будимпештанској ликовној Академији. Године 1918. је  учествовао у побуни Шестог пешадијског пука у Печују и због тога био ухапшен. У време капитулације Аустро-Угарске успео је да побегне из затвора и да оде прво у Нови Сад, а потом у Париз где је 1919. године учествовао на Изложби југословенских уметника. Неколико пута је боравио у Паризу (1912–1914, 1919, 1926–1930) на студијским усавршавањима. Редовно је посећивао изложбе и писао критике за париске и немачке новине. Прву самосталну изложбу имао је 1912. године у Печују, а 1913. је учествовао у раду уметничке колоније у Кечкемету. Године 1919. је имао самосталне изложбе у Загребу и Новом Саду. Исте године се вратио у Печуј где је изабран за председника српско-мађарске Барањско-Бајске републике. Пропаст те идеје натерала га је да напусти Мађарску и дође у Нови Сад, где се запослио као наставник цртања у Гимназији. Године 1921. се трајно настанио у Београду где је између 1923. и 1925. предавао на Уметничкој школи, а 1937. је изабран за професора Уметничке академије. На Коларчевом народном универзитету је 1934. године основао и водио вечерњи курс фигуралног цртања, а сарађивао је и с листом Данас. Сликао је заједно с Миланом Коњовићем у Француској (1927) и с Миленком Шербаном и Иваном Табаковићем на Фрушкој гори (1932). Био је један од оснивача уметничке групе „Облик” 1926. године. Лета је проводио у Далмацији, на Хвару и у Дубровнику, где је настао низ композиција, портрета и пејзажа у акварелу и уљу. Током живота је имао 24 самосталне изложбе, а излагао је на групним изложбама југословенских уметника у Лондону, Хагу, Ротердаму и Амстердаму.
На пештанској Академији је стекао одлично цртачко знање. Био је доследно фигуралан уметник и иако је мењао начине приступа и изражавања, своја дела је заснивао на класичним композиционим решењима (током боравка у Печују и Паризу је копирао дела старих мајстора). У раним годинама је прошао кроз импресионистичку и кубистичку фазу. После боравка на медитеранском приморју расветлио је палету да би у четвртој деценији XX века до пуног изражаја дошле блистава светлост и веома упечатљив колорит. Масовна страдања људи у Првом светском рату дубоко су га погодила, што показује на својим сликама Пролећна слава (1917) и Покољ у Шапцу (1918).

Супруга и син Петра Добровића, Олга и Ђорђе Добровић, поклонили су граду Београду уметников легат који је изложен у Галерији Петра Добровића која је отворена за јавност 1974. године. У Галерији Матице српске се налази укупно шездесет и два дела овог уметника, углавном уља на платну и цртежа.

У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно