Слика у фокусу за јул 2018

У ФОКУСУ ЈУЛ 2018

Габријел Декер
МИНА КАРАЏИЋ, 1847.
литографија на папиру, 34 × 22,2 cm
Стална поставка српске уметности XIX века

„У фокусу“ за месец јул је портрет Мине Караџић, кћерке Вука Стефановића Караџића, који је бечки уметник Габријел Декер извео у техници лито­графије. Због угледа свог оца и доброг образовања Мина је била изузетно цењена у бечким друштвеним круговима. Бавила се сликарством и књижевним радом, а њен превод српских народних приповедака на немачки језик оставио је трага у европској култури.

Габријел Декер
МИНА КАРАЏИЋ, 1847.
литографија на папиру, 34 × 22,2 cm
Стална поставка српске уметности XIX века

Вилхелмина Мина Караџић, удата Вукомановић (Беч, 12. јул 1828 – 12. јун 1894) била је позната не само као кћи чувеног реформатора српског језика, већ и као сликарка и књижевница. Одрастајући у дому Вука Ст. Караџића и Ана Марије Краус у бечком предграђу Ландштрасе Мина је стекла изузетно образовање. Цртање је најпре учила код капелана Јозефа Пфајфера, а средином педесетих година XIX века наставила је усавршавање у атељеу сликара Фридриха Шилхера. Путујући уз оца упознала је галерије Беча, Венеције, Берлина и Дрездена, што је свакако имало утицаја на сазревање њених сликарских опредељења. Са око педесет сликарских радова које је оставила иза себе, Мина Вукомановић Караџић је уз Катарину Ивановић и Полексију Тодоровић остала упамћена као једна од првих српских сликарки.

Поред ликовног стваралаштва бавила се и књижевношћу. Посебну даровитост испољавала је према језицима. Течно је говорила српски, немачки и француски, учила је енглески и италијански. Знање језика највише је користила помажући оцу као његов секретар за страну преписку. Превела је на немачки језик очеву збирку народних приповедака за коју је предговор написао Јакоб Грим. То је било прво издање и први превод српских народних прича. 

На портрету Габријела Декера Мина Караџић је приказана као девојка обучена у српски грађански костим с везом и крзном око рукава и декол­теа, и богато набраном сукњом од сатена. На портрету се истичу детаљи попут феса са звездастим брошем на глави, ружа заденута у косу и деколте, као и раскошан накит: минђуше, наруквице, прстење и округли медаљон око врата. Благи осмех и поглед удесно одају утисак чедности и нежности младе девојке.

Декеров портрет Мине Караџић одсликава њен живот у младости. Одрасла је у кругу интелектуалаца, књижевника и уметника попут Бранка Радичевића, Ђуре Даничића, Павла Симића, Анастаса Јова­новића, Стеве Тодоровића и других, који су посећивали кућу њених родитеља у Бечу. Својом лепотом и харизмом пленила је све око себе и била инспирација многим уметницима. Посебно запажена била је њена појава на Словенском балу у Бечу 1847. године на којем се појавила у српском грађанском костиму попут овог на Декеровој гра­фици која је настала исте године. Мина је тада имала осамнаест година, а савременици су је описивали као маркантну црнку, живог духа и завидног образовања.  

Године 1858. Мина се удала за братанца кнегиње Љубице Обреновић, Алексу Вукомановића, професора београдског Лицеја и члана Друштва србске словесности. Наредне године рођен је син Јанко, а само три месеца касније њен супруг је преминуо. Од тада су за Мину наступиле године пуне бриге и жалости. Син Јанко који се школовао у Русији преминуо је 1878. године, у својој 19 години. Мина је преминула 1894. године у Бечу, а њени посмртни остаци су пренети у Београд и сахрањени на Ташмајданском гробљу поред супруга и сина. Приликом прекопавања Ташмајданског гробља 1905. године њихови посмртни остаци су пренети у гробницу породичне цркве Вукомановића у селу Савинцу код Горњег Милановца.

Податак да је био­графија Мине Вукомановић Караџић забележена у неколико деветнаестовековних лексикона знаме­нитих српских личности сведочи о томе да су је савременици поштовали. Овим портретом Габриела Декера сачуван је од заборава и њен лик из младости. >

Габриел Декер / Gabriel Decker (Будимпешта, 25. август 1821. – Беч, 26. август 1855) је био син сликара Јохана Стефана Декера од којег је добио прве уметничке поуке. Његова браћа Алберт и Георг Декер такође су били уметници. С обзиром на то да је одрастао у уметничкој породици не изненађује чињеница да је постао познат сликар и литограф. Габријел Декер је израдио у техници литографије бројне портрете значајних личности бечког друштва XIX века. Такође, био је тражени акварелиста и минијатуриста.

У колекцији Галерије Матице српске се поред портрета Мине Караџић налазе још две литографије Габриела Декера: портрети кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде Карађорђевић који су изведени према портретима Уроша Кнежевића.

У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно