У ФОКУСУ МАРТ 2018

Новак Радонић
АМОР ТЕШЕ ЛУК, 1852.
уље на платну, 137,2 × 66,5 cm

„У фокусу“ за месец март 2018. године је слика Новака Радонића Амор теше лук, копија по делу италијанског уметника Франческа Мазоле, познатијег као Пармиђанино. Одабиром ове вредне копије желимо да укажемо на оригиналну слику која се налази у Уметничко-историјском музеју у Бечу и да на тај начин подржимо 2018. као Годину европског културног наслеђа. Такође, с обзиром на то да је последњег дана у овом месецу рођен сликар и књижевник Новак Радонић (31. марта 1826), подсећамо на значај његовог ликовног стваралаштва.

Новак Радонић
АМОР ТЕШЕ ЛУК, 1852.
уље на платну, 137,2 × 66,5 cm

У колекцији Галерије Матице српске налазе се две копије Новака Радонића које су настале по делима великих европских мајстора – Амор теше лук по Пармиђанину (1503‒1540) и Бахус по Петеру Паулу Рубенсу (1577‒1640). Копију Пармиђанинове слике Радонић је насликао као студентски рад, убрзо по доласку у Беч 1852. године. Током четворогодишњег школовања на Академији ликовних уметности у Бечу стицао је нова знања обилазећи музеје и галерије у којима је могао да посматра и копира ремек дела. У опредељењу за Пармиђанина, једног од водећих италијанских представника маниризма у ХVI веку, очигледно је било савета професора али и уметникових личних склоности. Радонићева копија је нешто мања од оригинала рађеног на дрвету, а уз доњи руб платна је запис с годином и потписом: копирао Н. Радонићъ 1852. у Бечу Пармижїанина.

Амор, познат и као Ерос у грчкој или Купидон у римској митологији, је бог чулне љубави и стални пратилац Афродите, односно Венере. У уметности је приказиван као немирни дечак с крилима који помоћу лука у срца богова и смртника одашиља стреле које побуђују љубав и пожуду. На овај начин Амор обезбеђује непрекидно стварање и сталну обнову света.  

Пармиђанино је дело Амор теше лук насликао вероватно у Парми 1534/35. године и оно је данас познато као једно од кључних дела италијанског маниризма. У првом плану, целом дужином и ширином слике доминира стојећа фигура нагог Амора приказаног с леђа, нагнутог над лук који теше помоћу ножа. Ово оруђе ‒ лук ‒ којим ће ширити радост али и бол, ослања на књиге демонстрирајући тријумф над логиком и разумом које оне симболишу. Свој посао обавља мирно, без журбе, а преко рамена упућује поглед посматрачу, дајући му тако до знања да ће га имати у виду кад заврши израду лука. У доњем делу композиције је Аморов помоћник, такође с крилима, који наговара девојчицу која је поред њега да дотакне Амора, што би имало исти ефекат као да је погођена његовом стрелом, међутим, она то одбија јер се плаши да не буде опечена „ватром љубави”.

Пармиђанинова слика Амор теше лук била је веома популарна међу уметницима тако да постоји око педесет познатих копија овог дела. Оригинална слика се истиче нежном светлошћу, мекоћом коже Амора, као и фино обрађеним детаљима, што је вероватно привлачило бројне уметнике да копирају слику. Међутим, код копије Новака Радонића мекоћа и нежна белина Аморовог тела су стављене у други план, а платном преовладава драматични светлосни контраст чиме је уметник показао заинтересованост за решавање проблема светлости на слици. Копије Пармиђанинове слике Амор теше лук као и Рубенсовог Бахуса откупљене су од Радонића 1886. године за Матицу српску.

Новак Радонић (Мол, 31. март 1826. – Сремска Каменица, 11. јул 1890) је по завршетку основне школе у родном месту почео да похађа гимназију у Сегедину, али га је отац, видевши у њему склоност ка цртању, одвео у Сенту код сликара Петра Пилића. Усавршавање је наставио код сликара Николе Алексића из Арада, који је имао јак утицај на касније Радонићево сликање. Године 1852. уписао је Академију ликовних уметности у Бечу на којој је студирао до 1856. године. Већ као студент бавио се израдом портрета и сликањем икона, а посебно интересовање показивао је за аутопортрет. По повратку из Беча настанио се у Новом Саду 1857. године. Тада је започео најплоднији период његовог уметничког рада. Многе познате личности тог времена желеле су да их Радонић портретише. Међу њима су: Светозар Милетић, Јован Јовановић Змај, Марија и Данило Медаковић, Марија и Јосиф Трандафил, патријарх Јосиф Рајачић и други. Крајем 1858. године отпутовао је у Италију где је посетио значајне уметничке центре и имао прилику да се упозна с уметничким делима ренесансе. По повратку из Италије крајем 1859. године код Радонића се јавља разочарење што никада неће моћи да слика као Рафаел и Микеланђело, и сумња у сопствену уметност, због чега је скоро сасвим напустио сликарство.

Књижевним радом се почео бавити од 1860. године када је у часопису Даница објавио чланак под насловом „О различитим стварима”. Његово најзначајније књижевно дело су Молска мудровања (1878) у којима је објавио своје сабране чланке из часописа и приче. Савременици у његовим текстовима проналазе Доситејевски дух, што је велика похвала за сликара који се опробао као писац. Члан Матице српске је постао 1864. године, а за потпредседника Књижевног одељења Матице српске је изабран 1887. године. Био је и дописни члан Српског ученог друштва (данашња САНУ) од 1878. године.

Осим великог броја портрета знаменитих личности свога доба, аутопортрета и дела црквеног сликарства, Новак Радонић је сликао и историјске композиције, личности из националне историје и народне књижевности, а радио је и копије по страним мајсторима. Уговор за рад на Сентомашком иконостасу склопио је 1859. године, и то му је најзначајнији иконописачки рад. Други иконостас израдио је за цркву у Ади 1867. године, где је осликао и зидне композиције. Иако се све више удаљавао од сликарства Радонић је 1875. године прихватио да ради иконостас у Иланџи, међутим, урадио је само пет икона, након чега је одустао и посао препустио сликару Аксентију Мародићу.

У колекцији Галерије Матице српске се налази преко седамдесет слика и цртежа Новака Радонића. У Сталној поставци уметности XIX века могу се видети две религиозне композиције Каменовање Светог Стефана и Богородица са Христом, портрети из зреле фазе његовог стваралаштва и један аутопортрет, као и историјска композиција Смрт цара Уроша.

У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно