Програм петком у 19.00

12. април 2019.
Ауторско тумачење
ЂУРА ЈАКШИЋ. ИЗМЕЂУ МИТА И СТВАРНОСТИ
Др Снежана Мишић, музејски саветник

Тумачењем ће бити указано на ликовно стваралаштво Ђуре Јакшића – уметника који аутентичном и снажном стваралачком личношћу заузима истакнуто место у српској култури и уметности XIX века, кроз три главне тематске целине сликаревог опуса: портретно, религиозно и историјско сликарство. Уз представљање ликовног опуса и указивање на вербално-визуелно прожимање у његовом стваралаштву, ауторка изложбе ће публици приближити Ђуру Јакшића кроз причу о његовом животном путу, уметничком и идејном формирању. Такође, пубилика ће имати прилику да сазна више о митовима који су временом конструисани око личности Ђуре Јакшића а на основу којих је, у највећој мери, утврђено његово место у националној меморији као несхваћеног уметника и боема. На овај начин биће омогућено потпуније сагледавање и разумевање Ђуре Јакшића и његовог уметничког стваралаштва, као и места које оно заузима у српској култури и уметности.

 

19. април 2019.
Предавање
ЂУРА ЈАКШИЋ, РОДОЉУБИВА ПОЕЗИЈА ‒ ИСТОРИЈА И МИТ
Др Милан Мицић, историчар

Предавање на тему Ђура Јакшић,родољубива поезија‒ историја и мит садржи рефлексију историјских догађаја, збивања и процеса у епохи у којој је Ђура Јакшић живео и стварао, на његову родољубиву поезију, утицај поетског стварања Ђуре Јакшића на токове сопственог времена, усвајање српских митских тема у његовом поетском родољубивом опусу и стварање нових митских момената у његовој родољубивој поезији. Такође, на предавању ће бити речи о утицају родољубиве поезије Ђуре Јакшића на историјске токове прве половине XX века.

 

3. мај 2019.
Предавање
ИЗМЕЂУ ПРОШЛОСТИ И АКТУЕЛНОСТИ –
ИСТОРИЈСКО СЛИКАРСТВО ЂУРЕ ЈАКШИЋА
Др Снежана Мишић, музејски саветник Галерије Матице српске

Историјске слике Ђуре Јакшића биле су израз личне жеље и потребе, али и актуелног политичког тренутка. Лично проживљено ратно искуство, утицаји савремене уметности с којом се упознао у Бечу и Минхену, политичка клима позивања на прошлост, на златно доба српске нације што је требало да служи као подстрек актуелним тежњама за националним ослобођењем, довело је до Јакшићевог интересовања за историјско сликарство, у којем је и постигао највише уметничке домете. Своје историјско сликарство је углавном засновао на догађајима из блиске и савремене политичке историје српског народа у Аустријском царству, Кнежевини Србији, Црној Гори, Херцеговини и Босни, а нарочито на херојској борби Црногораца и Херцеговаца и на српско-турским ратовима, остављајући визуелно сведочанство о кључним историјским и политичким догађајима српског народа у времену од 1848. до 1878. године.

 

10. мај 2019.
Предавање
УМЕТНИК У СЛУЖБИ ДИНАСТИЧКЕ ПРОПАГАНДЕ:
ЂУРА ЈАКШИЋ И СРПСКЕ ДИНАСТИЈЕ СРЕДИНОМ XIX ВЕКА
Проф. др Игор Борозан, историчар уметности

Дефинисање Ђуре Јакшића као вербалног и визуелног панегиричара српских династија је постављено у шири контекст односа уметника и власти. Особито је његов ангажовани визуелни језик у славу династије Обреновић био предмет критичке анализе. Делујући у јавном простору и стварајући канонске династичке представе, Јакшић је дефинисао стратегију репрезентације у време окончања уобличавања модерне српске државе. Портрети и историјске представе су препознати као проворазредно пропагандно средство у служби легитимисања владајуће династије, што је произвело тезу о Ђури Јакшићу као првом медијском стратегу у модерно доба.

 

17. мај 2019.
Предавање
КАД БИ МОМА ЗВЕЗДА БИЛА
Проф. др Мирјана Д. Стефановић, историчар књижевности

На метонимијско питање „Читате ли Ђуру Јакшића” одговори не би били ни раскошни ни полифонијски, јер се поезија овог романтичарског песника чита у стереотипном кључу. Зато би данас, а као извињење његовој понорничкој судбини, требало размислити o томе колико је овај књижевник неговао модерне стилске поступке, модеран стих и неуобичајене кованице, по чему је свакако могао бити узор у иновативности звука и ритма свом сабрату – Лази Костићу. Ето сада прилике да овог песника необичног слуха за ритам, боју и глас почнемо да разумевамо на начин авангардности. И да поставимо још једно питање: шта заправо значи канонизовани придев „романтичарски”?

 

24. мај 2019.
Предавање
НОВОСАДСКЕ КАФАНЕ ‒
СТЕЦИШТА СРПСКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ У XIX ВЕКУ
Зоран Кнежев, хроничар Новог Сада

Судбине старих кафана у Новом Саду сличне су судбинама кафана широм Европе. Кафане су засигурно одиграле улогу „малих градских парламената” ‒ у њима се исписивала историја, дебатовало се, доносиле су се важне политичке и друштвене одлуке. У време када су новине и писана сведочења била права реткост, кафане су представљале праве изворе информација, биле су прва медијска средства кроз историју, први јавни сервиси информисања. Готово да не постоји значајније књижевно дело а да у њему није споменута нека од кафана. Поред свештеника, учитеља, доктора и сенатора, кафеџије су биле међу најугледнијим људима у прошлости Новог Сада. У својим кафанама су окупљали највиђеније људе – српску интелигенцију која је била главни носилац националног препорода у XIX веку, а неке од догодовштина уписане су и у историју града. Кафане имају свој век, као и људи, рађају се, живе и умиру, али и захтевају озбиљнију научну анализу и приступ.
Предавање је засновано на дугогодишњем истраживању Зорана Кнежева и његовом писању о кафанама и кафанском животу Новог Сада,.

 

31. мај 2019.
Предавање
ПИГМЕНТИ НА СЛИКАМА ЂУРЕ ЈАКШИЋА
Др Даниела Королија Црквењаков, конзерватор саветник

У проучавању опуса једног сликара, поред историчара уметности, важни сарадници су и конзерватори, као и стручњаци других профила. У бројним ситуацијама су се после чишћења слика и уклањања потамнелих лакова и слојева чађи и прљавштине указивале боје много блиставије него што се то деценијама, па некад и вековима, могло видети. И тек тада је могуће доносити праве закључке о томе каква  је била палета сликара, које је боје бирао, како их је комбиновао, какве је ефекте постизао. Данас је могуће ићи и даље и сазнати које је пигменте користио, да ли су они били модерни и нови међу доступним сликарским материјалима који су бивали све бројнији, или је био веран традиционалним комбинацијама, извлачећи максимум колористичког богатства из малог броја основних боја? У време живота Ђуре Јакшића већ је ушао на сликарске палете велики број модерних пигмената, насталих у хемијским лабораторијама, али су и даље били у широкој употреби традиционални пигменти. О подлогама на којима је сликао, материјалима које је користио и како нам ти подаци могу бити корисни у даљем проучавању и атрибуцији његових дела, биће речи у предавању Даниеле Королија Црквењаков и сарадника Лабораторије за испитивања материјала у културном наслеђу Технолошког факултета у Новом Саду.

 

7. јун 2019.
Предавање
МИТСКА СЛИКА ХЕРОЈА ‒ БАЈО ПИВЉАНИН
Мр Данило Вуксановић, стихове казује Лазар Јованов

Знаменити јунак Бајо Николић Пивљанин представља изузетну историјску личност чији живот карактерише борба, изгон и херојско страдање огрнуто митским велом различитих предања и многобројних епских народних песама. Ђура Јакшић сместио га је заједно са његовом чувеном невестом на сликарску палету  - уз познату поему коју је написао и тако се одредио према недоумицама због чега се Бајо одметнуо из родне Пиве у Црној Гори у сталној потрази за слободом, преко Боке которске, Истре, Венеције, Задра, па све до Вртијељке где је славно изгубио живот у борби са Турцима. Да ли је могуће одредити границе мита и стварног у узбудљивом животу Баја Пивљанина? Које су све драматичне слике из његовог живота утицале на стварање легенде о Бају Пивљанину, живо видљиве и данас у великом броју топонима које носе његово име?

 

14. јун 2019.
Предавање
ПРВИ МОДЕРНИ: ЂУРА ЈАКШИЋ И СТВАРАЊА МИТА О УКЛЕТОМ УМЕТНИКУ
Проф. др Игор Борозан, историчар уметности

Смештање Ђуре Јакшића у одређени простор је превасходно културолошка пројекција. Она настаје у склопу накнадног рашчитавања прошлости, и представља савремени осврт уназад, усклађен са важећим културним, идејним и друштвеним оквирима времена. Доминантно препознавање Ђуре Јакшића у домаћој историографији је донедавно почивало на његовом препознавању као уметника боема, што је претпоставило побуњеника и аутсајдера грађанског друштва. Истовремено, препознавање значаја боје и светла у његовом сликарству је довела до његовог препознавања ‒ као првог модерног.  

 

21. јун 2019.
Ауторско тумачење
ЂУРА ЈАКШИЋ. ИЗМЕЂУ МИТА И СТВАРНОСТИ
Др Снежана Мишић, музејски саветник

На завршном тумачењу изложбе биће указано на ликовно стваралаштво Ђуре Јакшића – уметника који аутентичном и снажном стваралачком личношћу заузима истакнуто место у српској култури и уметности XIX века, кроз три главне тематске целине сликаревог опуса: портретно, религиозно и историјско сликарство. Уз представљање ликовног опуса и указивање на вербално-визуелно прожимање у његовом стваралаштву, ауторка изложбе ће публици приближити Ђуру Јакшића кроз причу о његовом животном путу, уметничком и идејном формирању. Такође, пубилика ће имати прилику да сазна више о митовима који су временом конструисани око личности Ђуре Јакшића а на основу којих је, у највећој мери, утврђено његово место у националној меморији као несхваћеног уметника и боема. На овај начин биће омогућено потпуније сагледавање и разумевање Ђуре Јакшића и његовог уметничког стваралаштва, као и места које оно заузима у српској култури и уметности.

 

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно