У ФОКУСУ АВГУСТ 2019

Мира Сандић
МЛАДОСТ, 1969.
бронза, R: 15 cm

Мира Сандић
МЛАДОСТ, 1969.
бронза, R: 15 cm

Према подацима Уједињених нација тренутно у свету постоји 1.8 милијарди младих између 10 и 24 године, што је највећи број младих до сада. Велики број њих живи у конфликтним зонама лишени основних права, због чега је 12. август проглашен Међународним даном младих. Овог месеца У фокусу је рељеф Младост Мире Сандић која нас подсећа на трагично детињство ратне генерације и нагони на размишљање о изазовима и проблемима са којима се млади у свету и данас суочавају.

Вајарка Мира Сандић је готово читав стваралачки живот посветила младости као основној ликовној, естетској и емотивној преокупацији. Припада послератној уметничкој генерацији чији рад је обележен отпором против стерилности и једноумља социјалистичког реализма и његових захтева за монументалном скулптуром. Као „дете рата” чије је одрастање насилно прекинуто и угрожено ратним збивањима у земљи и свету, не чуди да је управо ово основна и често једина тема њених ликовних и емотивних испитивања. Уметница је и сама у интервјуима истицала своју опседнутост непроживљеним детињством обојеним зебњом, недоумицама, страхом; о чежњи за просторима дечје безбрижности, о радости, о ведрини дечјег духа, о детету као њеној вечитој инспирацији. Њени радови прожети су једнако интензивно и ведрином и тескобом, у грчевитом покушају да кроз меке форме ухвати сензацију младости. Композиције у рељефу, којима припада и Младост, чине посебну целину. У њима је дете ишчупано из свог света и као оличење невине жртве заробљено у ограниченом простору рељефа. Кроз игру теме и форме специфични доживљај нагло прекинутог детињства достигао је максималну тензију. Дечак и девојчица приказани на рељефу, чија етимологија потиче од латинске речи relevareшто значи израсти, својим меланхоличним изразима лица као да покушавају да саопште посматрачу да је њихово „израстање” заувек остало заробљено у бронзаном отиску.

Мирослава Мира Сандић (Београд, 1924–2010) у свом богатом уметничком опусу бавила се скулптуром, керамиком, таписеријом, израдом медаљона и плакета. Као стипендиста фонда Моша Пијаде, уписала је студије вајарства на Академији ликовних уметности у Београду (1951–1956). Након завршених основних студија постала је члан УЛУС-а и од тада учествује на њиховим групним изложбама. Tоком наредне 1957. године похађала је специјални вајарски курс и магистрирала у класи професора Илије Коларовића, и први пут самостално излагала у Београду. Свој стилизовани израз усмерила је ка интимистичком неговању сопствених преокупација, бавећи се темом детета, дечје игре, младости, маштарија и сањарења. У основи, њен однос према вајарству исказивао се кроз могућност нарације тема за које је била сентиментално везана. Поред самосталних изложби, учествовала је и на преко стопедесет групних изложби, како у земљи, тако и у иностранству. Добитница је бројних награда и признања. Уметничка дела Мире Сандић налазе се у бројним  музејима, галеријама, збиркама и приватним колекцијама, а њене скулптуре део су и јавних грађевина и паркова у Београду, Сомбору, Бору, Пожаревацу, Апатину и другим градовима широм Србије.

Уметнички пар Мирослава и Сава Сандић je у неколико наврата Галерији Матице српске поклонио своје радове, од којих су формиране поклон-збирке. У Галеријској колекцији налази се дванаест скулптура у гипсу и бронзи и осамнаест рељефа Мире Сандић.

У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно