У ФОКУСУ ФЕБРУАР 2019

Милан Коњовић
АУТОПОРТРЕТ С ЦИГАРЕТОМ, 1923.
уље на платну, 55,7 x 45 cm

Поводом обележавања титуле Новог Сада као Омладинске престонице Европе за 2019. годину, нашу рубрику „У фокусу” посвећујемо младима. У фебруару представљамо слику Аутопортрет с цигаретом Милана Коњовића, једног од најзначајнијих представника модерног српског сликарства друге половине XX века. У време када је насликао овај аутопортрет 1923. године, он је био двадесетпетогодишњи млади сликар који трага за личним идентитетом, сопственим ликовним изразом и за својом позицијом на уметничкој сцени Европе.  

Милан Коњовић
АУТОПОРТРЕТ С ЦИГАРЕТОМ, 1923.
уље на платну, 55,7 x 45 cm
Стална поставка националне уметности ХХ века

Почетком двадесетих година ХХ века Милан Коњовић се нашао између два различита ликовна модела. На њега су, с једне стране, утицали необуздани потез и боја које је проналазио на платнима немачких експресиониста Оскара Кокошке и Емила Нолдеа, а с друге, повратак реду, геометризација форме и кубизам. Тежња ка сезановском геометријском сагледавању света подстакла је младог уметника на стварање чврстих облика које налазимо на Аутопортрету с цигаретом.

Ова слика је резултат самодисциплине коју је уметник наметнуо себи чак и по цену пригушивања емоцијa и личног доживљаја, што нарочито долази до изражаја када се упореди с необузданим темпераментом његових каснијих слика. Коњовић је Аутопортрет с цигаретом израдио у Прагу под утицајем хрватског сликара Марина Тартаље, у периоду када су заједно припремали изложбу „Пет ликовњака југословенских”. Поучен Тартаљиним начином тонског моделовања форме у пригушеном тамном тоналитету, Коњовић је желео да потисне боју како би несметано градио композицију. Колорит је лишен ефеката драматичности својствених овом уметнику и сведен на тамне зелене тонове с топлим акцентима црвене и жуте. Овај рационалан и контролисан поступак и редукована палета помогли су Коњовићу да спроведе пластичну, скоро скулпторску чврстину форме.

Осим што Аутопортрет с цигаретом пружа увид у Коњовићева различита ликовна изражавања у покушају да дође до зрелог израза, он свакако указује на самоспознају младог уметника на европској уметничкој сцени. У тренутку настанка аутопортрета Коњовић је имао двадесет и пет година и већ је четири године провео путујући Европом на релацији Праг–Беч–Минхен–Берлин–Дрезден где је стекао уметничко знање и извесно самопоуздање. На слици је приказан мушкарац наглашених обрва и тамне зачешљане косе који гледа у страну преко десног рамена, показујући нам свој полупрофил. Одевен је у тамни сако, белу кошуљу и кравату, а у углу усана je упаљена цигарета, истакнута величином и бојом. Цигарета је саставни део Коњовићевог става и личног стила, одраз зрелости а истовремено говори о његовом припадању боемским и уметничким круговима.  

Милан Коњовић (Сомбор, 28. јануар 1898. – 20. јануар 1993) је први пут своја дела представио јавности на изложби у сомборској Гимназији 1914. године. Већ у овој раној фази стваралаштва препознају се елементи који ће бити општа карактеристика Коњовићевог сликарског опуса, а то су мотив природе и слободна интерпретација виђених предела. Године 1915. уписао је учитељску школу у Сомбору, а за време Првог светског рата учествовао је на Руском и Италијанском фронту 1917. године.

На Академију ликовних уметности у Прагу уписао се 1919. године, у класи професора Влаха Буковца. Након два семестра, напустио је Академију и почео самостално да ради. Уметничко усавршавање наставио је у Бечу и по немачким музејима у Минхену, Берлину и Дрездену. Године 1924. је заједно са супругом, чехињом Емом Маштовски стигао у Париз, у којем је остао све до 1932. године, до коначног повратка у Сомбор. Похађао је вечерње часове цртања акта на Académie de la Grande Chaumière, две недеље је провео у школи Андреа Лота, а редовно је одлазио у Лувр, где је проучавао и копирао дела класичне уметности. Запажене успехе постигао је на самосталним изложбама и у париским салонима.

Током уметничког рада Милан Коњовић је прошао кроз неколико фаза дајући сваком делу снажан лични печат. У Паризу је настала Коњовићева „плава фаза” (1929–1933), његова прва зрела уметничка физиономија. По повратку у Сомбор 1932. године, посветио се сликању родног краја, његовог пејзажа, људи и амбијента. Током летњих месеци боравио је у Далмацији (Млини, Цавтат, Дубровник). Тада је настала „црвена фаза” која је трајала од 1934. до 1939. године, а коју је поред равничарских и приморских предела, обележило и обновљено интересовање за фигуру. Други светски рат, шестомесечно заробљеништво у логору Оснабрик (Немачка) и негативни критички ставови о његовом сликарству од стране подржаваоца соцреалистичког приступа уметности, снажно су утицали на Коњовићеву уметност. Уследио је период „сиве фазе” (1940‒1952) током које се сликарева палета „замућује”, а доминантан мотив обраде постају карикатурално конципирани ликови. Преокрет у Коњовићевом сликарству десио се 1953. године, када је уметников однос према предмету постао слободнији, а палета интензивнија, што је обележило „колористичку фазу” која је трајала до краја пете деценије. Од 1960. до 1984. године развијала се Коњовићева „асоцијативна фаза” током које се све више удаљавао од предметности, приближавајући се апстрактном сликарству. Последња, „византијска фаза” у којој се сликар бавио темама византијске уметности трајала је од 1985. године. Овом фазом у Коњовићевом сликарству, инспирисаном византијским иконама и фресакма, затвара се круг његовог плодног и разноврсног уметничког стваралаштва.

Уметничко стваралаштво Милана Коњовића изузетно је богато и разноврсно. Радио је у техникама уља, пастела, темпере, акварела, цртежа, таписерије, витража, мозаика, графике. Такође, бавио се позоришном сценографијом и костимом. Учествовао је на преко 300 самосталних и на око 700 групних изложби у земљи и иностранству. За редовног члана Војвођанске академије наука и уметности изабран је 1979. године, за дописног члана Југословенске академије знаности и умјетности 1986. године, а за редовног члана Српске академије наука и уметности 1992. године. Добитник је бројних значајних награда и признања.

У Галерији Матице српске налази се тридесет шест радова овог уметника, од чега је двадесет и пет слика, док су остало цртежи и пастели. Овом приликом Вас позивамо да посетите Галерију Матице српске и погледате слике Милана Коњовића које су изложене у сталној поставци националне уметности ХХ века – Аутопортрет с цигаретом (1923), Мртва природа (1935) и Из Касиса (1929).

У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно