У ФОКУСУ ЈУН 2019

Новак Радонић
МЛАДИ ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ, 1854.
уље на платну, 57 × 44 cm

Новак Радонић
МЛАДИ ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ, 1854.
уље на платну, 57 × 44 cm
Стална поставка уметности XIX века

Половином XIX века у Бечу су се упознала три будућа великана српске културе и уметности ‒ Јован Јовановић Змај, Новак Радонић и Ђура Јакшић. Јунак наше приче на портрету је млади Јован Јовановић, аутор портрета је Новак Радонић, а Ђура Јакшић херој наше актуелне изложбе. Због тога портрет младог Јована Јовановића стављамо у фокус за месец јун и подсећамо да је Нови Сад ове године европска престоница младих.

Новак Радонић, Јован Јовановић и Ђура Јакшић упознали су се током студија у Бечу и започели дугогодишње дружење. Млади Јован Јовановић и Ђура Јакшић делили су студентску собу, Новак Радонић је неговао Ђуру када се разболео, Јовановић је младог Јакшића увео у свет књижевности, а дружење је настављено у Новом Саду и Београду, све до смрти Ђуре Јакшића 1878. односно Новака Радонића 1890. године. Јовановић се често сећао тих студентских дана и својих пријатеља о чему је и писао, па тако знамо да је Радонића упознао „педесетих година у Бечу, кад је копирао више слика у бечком Белведеру”.

Портрет младог Јована Јовановића, потоњег Змаја, настао је 1854. године. Компонујући портрет пријатеља Јована Јовановића, Радонић се инспирисао портретима бечког сликара Франца Ајбла. Портрет младог Јовановића представља песника по романтичарском идеалу: приказан је у попрсју, одевен у атилу, а сва пажња концентрисана је на лик портретисаног. Јовановић на глави има шешир са широким ободом који баца прозрачну сенку на горњи део лица, тако да су му очи у сенци а доњи делови лица, обрасли у златасту браду и бркове, осветљени су. Моделација лица изведена је широким потезима који подсећају на манире двојице бечких сликара, Радонићевих узора, Карла Рала и Фридриха Амерлинга, на које упућује и бочно осветљење портрета.

Јован Јовановић Змај (Нови Сад, 6. децембар 1833 – Сремска Каменица, 14. јун 1904) књижевник и лекар, био је један од најзначајнијих лиричара српског романтизма. Након завршене гимназије уписао је студије права у Пешти, а потом у Прагу и у Бечу, који ће нарочито бити значајан за његово књижевно и политичко формирање. После завршених студија права, вратио се 1860. године у Нови Сад, и као један од најближих сарадника Светозара Милетића постао службеник у новосадском Магистрату. У годинама које су уследиле посветио се књижевном раду. Покренуо је књижевни часопис Јавор. Године 1863. преселио се у Пешту, где је уписао студије медицине, и једно време радио као надзорник Текелијанума. Године 1864. покренуо је сатирични лист Змај чији ће назив постати саставни део његовог имена. По завршетку студија медицине и повратка у Нови Сад 1870. године, а потом и пресељења у Панчево, доживео је породичну трагедију – смрт деце и супруге Еуфросине Руже Личанин, која је произвела најпознатију збирку елегије у српској књижевности Ђулићи увеоци. Оснивач је часописа Илустрована ратна хроника, као и дечјег листа Невен. Бавио се политиком, медицином, преводио бројне писце попут Лесинга, Гетеа, Хајнеа, Пушкина, а повлашћено место у историји српске књижевности заузео је најпре као лирски песник.

Портрет младог Јована Јовановића откупила је Матица српска 1880. године од Новака Радонића поводом прославе двадесетпетогодишњице књижевног рада Јована Јовановића Змаја. Данас је изложен у сталној поставци уметности XIX века. Поред овог, у Галерији Матице српске налази се још један Јовановићев портрет, који је 1855. године Новак Радонић извео у цртежу.

 

Новак Радонић (Мол, 31. март 1826 – Сремска Каменица, 11. јул 1890) је по завршетку основне школе у родном месту уписао гимназију у Сегедину, али га је отац, видевши у њему склоност ка цртању, одвео у Сенту код сликара Петра Пилића. Усавршавање је наставио код сликара Николе Алексића у Араду, који је имао веома јак утицај на касније Радонићево сликање. Године 1852. уписао је Академију уметности у Бечу на којој је студирао до 1856. године. Већ као студент сликао је портрете и иконе, а посебно интересовање показивао је за аутопортрет. По повратку из Беча настанио се у Новом Саду 1857. године. Тада је почео најплоднији период његовог уметничког рада. Многе познате личности тог времена желеле су да их Радонић портретише. Међу њима су: Светозар Милетић, Јован Јовановић Змај, Марија и Данило Медаковић, Марија и Јосиф Трандафил, патријарх Јосиф Рајачић и други. Крајем 1858. године отпутовао је у Италију где је посетио значајне уметничке центре и имао прилику да се упозна са уметничким делима ренесансе. По повратку са пута крајем 1859. године јавило се разочарење што никада неће моћи да слика као Рафаел и Микеланђело, и сумња у сопствену уметност, због чега је скоро сасвим напустио сликарство и посевтио се књижевном раду.

Књижевним радом се почео бавити од 1860. године када је у часопису Даница објавио чланак под насловом „О различитим стварима”. Његово најзначајније књижевно дело су Молска мудровања (1878) у којима је осим сабраних чланака из часописа додао и своје приче. Савременици у његовим текстовима проналазе доситејевски дух, што је велика похвала за сликара који се опробао као писац. Радонић је 1864. године постао члан Матице српске, а за потпредседника Књижевног одељења Матице српске изабран је 1887. године. Био је и дописни члан Српског ученог друштва (данашња САНУ) од 1878. године.

Осим великог броја портрета знаменитих личности свога доба, аутопортрета и дела црквеног сликарства, Новак Радонић је сликао и историјске композиције, личности из националне историје и народне књижевности, а радио је и копије по страним мајсторима. Уговор за рад на Сентомашком иконостасу склопио је 1859. године, и то му је најзначајнији иконописачки рад. Други иконостас израдио је за цркву у Ади 1867. године, где је осликао и зидне композиције. Иако се све више удаљавао од сликарства прихватио је 1875. године рад на иконостасу у Иланџи, међутим, урадио је само пет икона, након чега је одустао и посао препустио сликару Аксентију Мародићу.

У колекцији Галерије Матице српске налази се преко седамдесет слика и цртежа Новака Радонића. У Сталној поставци уметности XIX века изложене су две религиозне композиције Каменовање светог Стефана и Богородица са Христом, портрети и аутопортрет, као и историјска композиција Смрт цара Уроша.

У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно