У ФОКУСУ МАЈ 2019

Сава Шумановић
Енглескиње у Паризу, 1925.
уље на платну, 162,5 × 130 cm

„У  фокусу” за месец мај 2019. године је слика Eнглескиње у Паризу Саве Шумановића, која ће  од 15. маја до 31. јуна бити представљена француској публици на изложби „Сава Шумановић и тајна под куполом“ у Културном центру Србије у Паризу.

Сава Шумановић
Енглескиње у Паризу, 1925.
уље на платну, 162,5 × 130 cm

У јесен 1925. године Сава Шумановић по други пут одлази у Паризу у ком време проводи радећи у изнајмљеном атељеу у Rue Danvil, похађајући академију Андреа Лота и посећујући кафее на Монпарнасу – тадашњем средишту париског уметничког и друштвеног живота. Овај период у Шумановићевом стваралаштву обележен је великом уметничком продуктивношћу, признањима, непрестаним радом али и одвајањем од претходног искуства и сликарске реторике засноване на посткубистичким истраживањима. Инспирацију проналази у непосредној реалности и већ по самом доласку у Париз током 1925. године насликао је неколико монументалних композиција у стилу новог реализма, са препознатљивим мотивом људске фигуре која доминира у пејзажу, који је скоро по правилу, представљен у другом плану слике.

На слици Енглескиње у Паризу Сава Шумановић је насликао три даме које се, у друштву своје деце, одмарају у башти ресторана, док се иза њих види парк-излетиште пуно људи. Енглескиње су одевене у модерне хаљине јарких боја, са шеширом, односно, капом на глави и лепезом у руци, а у складу с њима одевени су и дечаци. Ведрим и светлим колоритом уметник је приказао сунчан, пролећни дан идеалан за дружење и одмор у природи, остављајући трајно сведочанство о изгледу и активностима грађанске класе. Такође, то је и приказ стандардне и друштвено прихватљиве ,,женске“ забаве јер је репрезентација жене интегрисана у критеријуме социјалне стварности првих деценија двадесетог века.

Шумановић креира и аранжира свет слике са приказом склада, ведрине, безбрижности и породичне хармоније. У њему он не репродукује, не преноси, не понавља, већ га ствара и стварајући установљава његове законе. Кроз пластичку структуру коју компонује пажљиво, рационално, мисаоно и прорачунато, Сава Шумановић, по сопственим речима, даје своју сликарску предоџбу света за коју је спољна природа била само материјал.

Сава Шумановић (Винковци, 22. јануар 1896. ‒ Сремска Митровица, 28. август 1942) се као четворогодишњак са породицом преселио у Шид. Завршио је Реалну гимназију у Земуну и истовремено је похађао приватне часове цртања код професора Исидора Јунга. Уметничко школовање наставио је 1914. године у Загребу на Вишкој школи за умјетност и обрт. Од 1917. године редовно је учествовао на смотрама југословенских уметника. Прву самосталну изложбу имао је 1918. године у Загребу, а већ 1919. је учествовао на Изложби југословенских уметника у Паризу. Године 1920. је први пут стигао у Париз где се уметнички усавршавао у атељеу кубистичког сликара Андре Лота. Током тог боравка урадио је велики број слика, углавном са париским мотивима, али и неколико портрета и мртвих природа. По повратку у Загреб 1921. године, приредио је изложбу која је добила негативне критике. У то време радио је као библиотекар у Музеју за умјетност и обрт у Загребу и објавио текстове Сликар о сликарству и Зашто волим Пусеново сликарство. Шумановић је 1925. године други пут стигао у Париз у којем је остао до 1928. године. Током тог периода постигао је запажене успехе. Његова слика Доручак на трави репродукована је у угледном часопису L' Art Vivant, осликао је стубац у ресторану „La Coupole” а слику Пијани брод излагао је на Салону Независних у Паризу. Боравећи у кафанама на Монпарнасу, дружио се са уметницима из целог света. Ипак, због лошег здравственог стања се 1928. године вратио у Шид, где је насликао 22 слике за циклус Сремски предели. Слике из тог циклуса изложио је на самосталној изложби у Београду 1928. године. Подстакнут позитивним оценама критике вратио се по трећи, последњи, пут у Париз. Међутим, није успео да пронађе своје место на актуелној уметничкој сцени и 1930. године је заувек напустио француску престоницу. Након краће паузе вратио се сликарству 1932. године. Тада настају слике шидских сокака и предела и циклус Шидијанке. Излагао је на групним изложбама југословенских уметника у Лондону, Амстердаму и Бриселу. На Новом универзитету у Београду приредио је 1939. године изложбу са 410 радова, која је имала изузетно позитиван одјек у јавности. По избијању Другог светског рата као регрутовани војник био је кратко време у заробљеништву. Ухапшен је у рацији 28. августа 1942. године и са групом Шиђана стрељан у Сремској Митровици. За собом је оставио обиман уметнички опус од преко 600 уљаних слика и велики број цртежа.

Слика Енглескиње у Паризу је од 1950. године део колекције Галерије Матице српске у којој се налази 49 уметничких дела и један скицен-блок Саве Шумановића. Пет слика, изведених техником уља на платну, изложена су у сталној поставци уметности ХХ века Модернизми – континуитети и сучељавања.

У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно