У ФОКУСУ НОВЕМБАР 2020

Петар Добровић
МАРГАРИТА, 1928.
уље на картону, 73 × 51 cm

Новембарску слику „У фокусу” посвећујемо теми овогодишње манифестације Музеји за 10  ̶ Музеји за једнакост: разноликост и инклузија. Од три слике Старица Јосифа Фалте, Циганка Ива Ауера и Маргарита Петра Доборовића, публика је одабрала последњу. Причом о слици желимо да подстакнемо јачање разноликости и инклузије у друштву, а пре свега у уметности и култури.

Портрет Маргарита део је циклуса који Петар Добровић ствара на Лопуду код Дубровника, у тренутку када га лепота Медитерана и богатство вегетације мотивише ка  ослобађању боје, која ће у овом сликаревом раздобљу добити сопствену аутономију.
Уметников став да колорит даје расположење и емотивност делу сасвим је очит на портрету Маргарите, на којем је боја изгубила своју дескриптивност и постала носилац уметничких исказа и идеја које ће створити амблематску слику Добровићевог модернизам. Већ на први поглед сасвим је јасно да је реч о једном типично модерном портрету коју у фокус не ставља само портретисану личност већ и доживљај сунчаног летњег дана који постаје једнако важан елемент слике. Љубичасто дрво, ватрено црвена земља, наглашена декоративност коју производе црне контуре и плошност површине познате су референце модерне уметности. Још једна ствар портрет чини модерним – репрезентација Маргаритиног родног идентитета. Њена андрогеност врло често код посматрача ствара сумњу да ли је реч о младићу или девојци. Истицањем адрогености током двадесетих година ХХ века, постојала је жеља за смањењем  дистанце међу половима и стварањем новог типа лепоте без стереотипа. Маскулинизација жена и популарни la garçonne изглед ослобађао је од ограничења која намеће хегемони концепт женствености и постао својеврсна врста (модног) тренда. Иако је период између два рата био погодан за алтернативне мушкости и самосвесне женскости, друштвене структуре су непрекидно биле оријентисане према представи о хегемоним моделима. Популаризација андрогене естетике коју је јавност повезивала с култом младости и аспирацијама модерног света, у уметничком смислу имала је за циљ представу универзалне људске лепоте.

Слика Маргарита део је колекције Галерије Матице српске захваљујући завештању др Милоша Бокшана. Године 1944. тадашњем Музеју Матице српске предато је четрдесет седам слика, два бакрореза и четири вајарска рада из оставине овог адвоката, културног делатника и добротвора. У Поклон-збирци др Милоша Бокшана поред портрета Маргарите налазе се још две слике Петра Добровића: Јужна вегетација с морем и Улица у Хвару.

У фокусу



Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно