СТАЛНА ПОСТАВКА XIX ВЕКА

АКАДЕМИЗАМ - ПАЈА ЈОВАНОВИЋ И УРОШ ПРЕДИЋ

У последњим деценијама XIX века, српски сликари су се почели окретати Минхену као центру школовања и његовој Академији ликовних уметности, која је у односу на бечку била авангарднија и прогресивнија. Ипак, већи број њих је остао веран бечкој Академији у којој је систем школовања још увек био заснован на устаљеним школским, традиционалним поступцима и техничким вештинама. 
Највиши домет академизма у српском сликарству с краја XIX века представљају портрети Паје Јовановића и Уроша Предића.

Павле (Паја) Јовановић (Вршац, 1859. – Беч, 1957) је сликарско образовање стекао на Академији ликовних уметности у Бечу као стипендиста Матице српске. Већ као студент постигао је изузетан уметнички углед и признања. Много је путовао, сликао и излагао тако да су његова дела расута широм света. Поред композиција из историје српског народа и представа традиције балканског поднебља, значајно место у његовом опусу представљају портрети. Портретишући најзнаменитије људе свог времена, владаре, племство али и блиске пријатеље, успешно је на својим сликама представио сјај и раскош једне епохе.

Урош Предић (Орловат, 1857. – Београд, 1953) је кao стипендиста Матице српске похађао Академију ликовних уметности у Бечу. У Предићевом опусу у значајној су мери заступљене слике религиозне садржине, жанр и историјске композиције, ређе предео и акт. Сликајући у духу академизма највише се исказао у портрету. У настојању да постигне што уверљивију сличност са ликом наручиоца и инсистирањем на препознатљивости, постао је драгоцени хроничар свога времена.

РЕЛИГИОЗНО СЛИКАРСТВО XIX ВЕКА
ГРАФИКА XIX ВЕКА
НЕОКЛАСИЦИЗАМ - АРСЕНИЈЕ ТЕОДОРОВИЋ И ПАВЕЛ ЂУРКОВИЋ
БИДЕРМАЈЕР - КОНСТАНТИН ДАНИЛ И НИКОЛА АЛЕКСИЋ
EПОХА РОМАНТИЗМА
ИСТОРИЗАМ
АКАДЕМИЗАМ - ПАЈА ЈОВАНОВИЋ И УРОШ ПРЕДИЋ
ОРИЈЕНТАЛИЗАМ
РЕАЛИЗАМ - ЂОРЂЕ КРСТИЋ
СИМБОЛИЗАМ - СТЕВАН АЛЕКСИЋ
АКТ - ЂОКА ЈОВАНОВИЂ

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно