СТАЛНА ПОСТАВКА XVIII ВЕКА

ГРАФИКА XVIII ВЕКА

Бакрорез – цртеж нанесен челичном иглом на бакарну плочу и отиснут на хартији − постаје у првој половини XVIII века водећа графичка техника. Као садржајан и технички прецизан предложак, снажано је  утицао на сликарску и дрворезбарску уметност.
Графику можемо посматрати као прву масовну производњу уметности или – осмишљену визуелизацију просветитељских идеја. У тако постављеним циљевима бакрорезни лист са одређеним садржајем и писаном речју, постаје популаран начин саопштавања порука кроз уметност, подједнако и сакралних и профаних тема. Штампање бакрореза са ликовима угледних српских владара уклапало се у идеје о континуитету српске државности. Фрушкогорски и други манастири у Карловачкој митрополији поручују бакрорезне листове на којима су представљени свеци заштитници са изгледом манастира. Тако је графика XVIII века прворазредни документ о изгледу и стању манастирских грађевина и пре појаве фотографије.Напуштањем и потискивањем визуелних уметности у корист писане речи као главне комуникацијске делатности, графика се у последњим деценијама XVIII века повлачи и све више ставља у службу илустрација књига.

КОПИЈЕ ЗИДНИХ СЛИКА ИЗ МАНАСТИРА КРУШЕДОЛА
ГРАФИКА XVIII ВЕКА
НАСЛЕЂЕ ПОСТВИЗАНТИЈСКЕ ТРАДИЦИЈЕ
ТРАДИЦИОНАЛНО СЛИКАРСТВО
СЛИКАРСТВО РАНОГ БАРОКА
СЛИКАРСТВО ВИСОКОГ БАРОКА
ИКОНОСТАС МИТРОПОЛИЈСКО-ПАТРИЈАРШИЈСКЕ КАПЕЛЕ НА ХОРУ САБОРНЕ ЦРКВЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА
СЛИКАРСТВО КАСНОГ БАРОКА
ПОРТРЕТ XVIII ВЕКА
ПОРТРЕТИ ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ ТЕКЕЛИЈА
НОВЕ ТЕМЕ - НОВИ САДРЖАЈИ

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно