СТАЛНА ПОСТАВКА XIX ВЕКА

ИСТОРИЗАМ

У складу са општим идејама историзма, као доминантног обележја културе XIX века у европским оквирима, прворазредну улогу у процесу конституисања националног идентитета имали су догађаји и личности из националне прошлости. Они су представљали репрезенте златног доба нације, које је у српској култури XIX века поистовећивано са периодом владавине династије Немањића. Идеализовање славне прошлости, независно од тога да ли је она почивала на реалним чињеницама или миту, било је главно средство у конституисању и хомогенизацији нације. Тиме је идеализована прошлост директно била у служби глорификације садашњости, која је истицала идеју о обнови некадашње српске славе. Ове идеје су се директно одражавале и на визуелне уметности епохе – историјске композиције, али и патриотске сцене које илуструју догађаје из непосредне прошлости добијају све већи значај. Оне величају нацију кроз идеализацију догађаја и личности, постајући истовремено и ангажована средства комуникације с циљем да пробуде национална и патриотска осећања.

Георгије (Ђура) Јакшић (Српска Црња, 1832. – Београд, 1878), сликар и песник, један је од најзначајнијих представника романтичарског израза у српском сликарству. У његовом стваралаштву проблеми осветљења и боје су носиоци стилског израза, тако да романтичарски садржај и изражајни облик представљају чврсто јединство. Ови елементи стила најбоље се уочавају на сликама са национално-историјском тематиком. Серија ликова историјских личности, на првом месту српских средњовековних владара и јунака, као и заинтересованост за савремене догађаје и учешће у њима, чине компоненту српског ликовног романтизма, који нико сем њега није заступао тако узбуђено и убедљиво.

Павле Симић (Нови Сад, 1818–1876) се школовао у Бечу на Академији ликовних уметности у годинама када се сликарство нашло на раскрсници између класицистичко-бидермајерских схватања с једне и романтичарских наговештаја с друге стране. На основу ликовних карактеристика портрета и религиозних композиција један је од водећих представника српског бидермајера и најбољи репрезент назаренског сликарства. Његове композиције са темама из националне историје могу се сврстати у опус српског романтичарског сликарства. Инспирацију за ове теме проналазио је у епским народним песмама, значајним личностима предустаничке и устаничке Србије, као и у савременим догађајима.

РЕЛИГИОЗНО СЛИКАРСТВО XIX ВЕКА
ГРАФИКА XIX ВЕКА
НЕОКЛАСИЦИЗАМ - АРСЕНИЈЕ ТЕОДОРОВИЋ И ПАВЕЛ ЂУРКОВИЋ
БИДЕРМАЈЕР - КОНСТАНТИН ДАНИЛ И НИКОЛА АЛЕКСИЋ
EПОХА РОМАНТИЗМА
ИСТОРИЗАМ
АКАДЕМИЗАМ - ПАЈА ЈОВАНОВИЋ И УРОШ ПРЕДИЋ
ОРИЈЕНТАЛИЗАМ
РЕАЛИЗАМ - ЂОРЂЕ КРСТИЋ
СИМБОЛИЗАМ - СТЕВАН АЛЕКСИЋ
АКТ - ЂОКА ЈОВАНОВИЂ

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно