СТАЛНА ПОСТАВКА XVIII ВЕКА

НАСЛЕЂЕ ПОСТВИЗАНТИЈСКЕ ТРАДИЦИЈЕ

Најстарија дела у колекцији Галерије Матице српске су иконе XVI и XVII века. Оне показују истрајност византијског иконописа који се одржао све до краја XVII века. Изложена дела показују правце утицаја из различитих региона: руског, италокритског и домаћег, у којима је православна иконографија имала дугу праксу. 
Икона Благовести непознатог иконописца раног XVI века показује најбољу традицију византијског сликарства за коју је Милан Кашанин написао да је једна од најлепших икона насликаних после средњег века. 
Икона Усекованије десет критских мученика грчког мајстора Виктора из 1694. године, настала је у италокритској традицији где су се преплитале источна византијска и западна католичка култура и већ показује упечатљив спој традиционалног византијског сликарства са италијанским сликарским маниром и иконографију својствену западњачкој уметности. Иконе руских мајстора Ивана Максимова, Спиридона Григорјева и Тихона Филатјева Иванова из 1687. године, такође припадају најбољој руској традицији касног средњег века.

КОПИЈЕ ЗИДНИХ СЛИКА ИЗ МАНАСТИРА КРУШЕДОЛА
ГРАФИКА XVIII ВЕКА
НАСЛЕЂЕ ПОСТВИЗАНТИЈСКЕ ТРАДИЦИЈЕ
ТРАДИЦИОНАЛНО СЛИКАРСТВО
СЛИКАРСТВО РАНОГ БАРОКА
СЛИКАРСТВО ВИСОКОГ БАРОКА
ИКОНОСТАС МИТРОПОЛИЈСКО-ПАТРИЈАРШИЈСКЕ КАПЕЛЕ НА ХОРУ САБОРНЕ ЦРКВЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА
СЛИКАРСТВО КАСНОГ БАРОКА
ПОРТРЕТ XVIII ВЕКА
ПОРТРЕТИ ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ ТЕКЕЛИЈА
НОВЕ ТЕМЕ - НОВИ САДРЖАЈИ

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно