СТАЛНА ПОСТАВКА XVIII ВЕКА

ПОРТРЕТ XVIII ВЕКА

Портрет као самостална ликовна форма у српској уметности појављује се у XVIII веку када грађанска класа преузима водећу улогу у економском и културном развитку. Портретно сликарство ослања се директно на западноевропске узоре и омогућава бављење индивидуализацијом личности. Такође, наговештава да се уметност више не бави само религиозним темама него да има свој пут у оквирима историјског сликарства. Портрет није само жанр, већ је форма којој атрибутивно припадају различити садржаји: статусни, меморијални, парадни, идеализовани, алегоријски, сакрални. Попут пиктограма, портрет прича о жељи поручиоца, као и о намери и могућностима ствараоца-уметника. Он показује социолошки и културолошки контекст времена у коме је настао и даје могућност увида у различите феномене живота.

КОПИЈЕ ЗИДНИХ СЛИКА ИЗ МАНАСТИРА КРУШЕДОЛА
ГРАФИКА XVIII ВЕКА
НАСЛЕЂЕ ПОСТВИЗАНТИЈСКЕ ТРАДИЦИЈЕ
ТРАДИЦИОНАЛНО СЛИКАРСТВО
СЛИКАРСТВО РАНОГ БАРОКА
СЛИКАРСТВО ВИСОКОГ БАРОКА
ИКОНОСТАС МИТРОПОЛИЈСКО-ПАТРИЈАРШИЈСКЕ КАПЕЛЕ НА ХОРУ САБОРНЕ ЦРКВЕ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА
СЛИКАРСТВО КАСНОГ БАРОКА
ПОРТРЕТ XVIII ВЕКА
ПОРТРЕТИ ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ ТЕКЕЛИЈА
НОВЕ ТЕМЕ - НОВИ САДРЖАЈИ

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно