У ФОКУСУ

Урош Предић
Надурена девојчица, 1879.
уље на платну, 40 × 32 cm

Посебно место међу сликама Уроша Предића у колекцији Галерије Матице српске има Надурена девојчица. Она веома ретко напушта зграду музеја јер је постала симбол Галерије. На недавно отворену изложбу Српски модернизма 1880-1950. Из колекције Галерије Матице српске у Народној галерији у Љубљани отпутовала је само видео прича о овој Предићевој слици, а ми вам је представљамо у овомесечној рубрици „У фокусу“.

Слика је настала током Предићевих студија сликарства на Академији уметности у Бечу и била је награђена 1879. године Гундловом наградом као најбољи студентски рад уљаним бојама. Предић је насликао читаву галерију дечјих ликова на чијим портретима до пуног изражаја долази сâмо дечје биће. Приликом портретисања посебну је пажњу обраћао на личност детета, настојећи да прикаже његов душевни свет. Мајсторски је умео да на платну дочара плаховити детињи темперамент, као што је учинио на портрету Надурена девојчица, али и нежну физиономију на портретима Анице Савић и Девојчице из породице Бургер.

Своју љубав према деци Урош Предић је испољио и радећи дужи низ година као илустратор за дечји лист Невен, који је 1880. године покренуо и уређивао Јован Јовановић Змај. Сва је прилика да га је за настанак Надурене девојчице инспирисала Змајева песма Срда:
Ја се често намрштим
И станем за врата,
Пак се срдим и срдим
По два по три сата.

Вештом пикторалном карактеризацијом приказао је личност девојчице и њена осећања. Исте године настао је још један дечји портрет, у поставци и колориту сличан овом, на којем је девојчица приказана с лутком.

Занимљиво је да се Урош Предић од Надурене девојчице није одвајао све до 1948. године када је одлучио да је поклони Матици српској и тако помогне рад њене Галерије. Током читавог живота Предић је био везан за Матицу српску: први је и уз Пају Јовановића најзначајнији стипендиста Матице српске, за њеног редовног члана изабран је 1892, а за почасног 1927. године. Такође, био је и члан њеног  Књижевног одбора и доживотни почасни председник Музејског одбора. У историју Матице српске уписао се и као њен велики добротвор који је, поред поклоњених дела, Матици тестаментом завештао неко-лико својих слика, скица и цртежа.

Урош Предић
(Орловат,1857. Београд, 1953)

Урош Предић је студирао сликарство на Академији ликовних уметности у Бечу од 1876. до 1880. године, у класи професора Kристијана Грипенкерла, истакнутог бечког сликара, захваљујући стипендији Матице српске (од 1877. до 1883. године). Након дипломирања, две године је провео као сарадник у приватном атељеу Kристијана Грипенкерла, а од 1883. до 1885. године радио је као његов асистент на Академији. У родни Орловат се вратио 1885. године, а од 1909. године се трајно настанио у Београд. Први светски рад провео је у избеглиштву у Kрушевцу. Често је долазио у Нови Сад јер су га сликарски послови везивали за Матицу српску. Позиван је много пута да изради портрете Матичиних часника и добротвора, а радио је и нацрте за корице књига, календаре и дипломе. За редовног члана Матице српске изабран је 1892, за дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1909. године, а за редовног 1910. године. Прву самосталну изложбу имао је 1888. године у Београду. Један је од оснивача уметничке групе „Лада” (1904) чији је био дугогодишњи председник и Удружења ликовних уметника у Београду (1919) и његов први председник.

На бечкој Академији ликовних уметности је усвојио неприкосновени бечки академизам. Управо захваљујући стилу „академског реализма” стекао је врхунску афирмацију и признање у српској историји уметности. У његовом изузетно богатом сликарском опусу налазе се портрети, жанр сцене, историјске композиције, религиозне композиције. Радио је иконостасе за цркву у Новом Бечеју, православну цркву у Орловату, Преображенску цркву у Панчеву и многе друге. Посебан квалитет у његовом уметничком раду представља цртеж, што се уочава у Предићевим сачуваним блоковима за скицирање. Током свог дугог стваралачког живота остао је веран академским правилима, и истицању цртежа и јасноће композиције, одолевајући тежњама савременог сликарства.

.

 

2020
2019
2018
2017
2016
2015
2014
2013

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно