У ФОКУСУ

У фокусу за месец новембар 2019. године је слика Саве Шумановића На бунару, којом подсећамо да је Нови Сад овогодишња европска престоница младих. Двадесет осмогодишњи сликар урадио је ову композицију годину дана пре свог другог одласка у Париз у нади да ће његова уметност доживети велики успех у престоници уметничког живота међуратне Европе.

Сава Шумановић
НА БУНАРУ, 1924.

уље на платну, 130,5 × 162 cm
Стална поставка ‒ „Слике великих формата ‒ сведочанства епоха“

У фокусу за месец новембар 2019. године је слика Саве Шумановића На бунару, којом подсећамо да је Нови Сад овогодишња европска престоница младих. Двадесет осмогодишњи сликар урадио је ову композицију годину дана пре свог другог одласка у Париз у нади да ће његова уметност доживети велики успех у престоници уметничког живота међуратне Европе.

У периоду од 1923. до 1925. године Сава Шумановић је урадио двадесет и четири слике  од којих је њих двадесет и две потписао француском транскрипцијом Sava Choumanovitch. Како поједини истраживачи Шумановићевог рада истичу, разлог таквом потписивању може се пронаћи у чињеници да му нису пријале политичке трзавице које су почеле одмах по оснивању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца, али и због тога што се надао повратку у Париз где је веровао да ће приредити изложбу. Конструктивизам и посткубизам којем се приклонио крајем 1920. године, преточио је у неокласицизам током 1923. и 1924. чијем циклусу припада и композиција На бунару. И даље му је, у ликовном погледу, веома важна пластична структура, равнотежа ликовних елемената и склад целине. Геометризоване, скулпторално масивне фигуре три девојке и једног младића постављене су у пејзажу и сконцентрисане око квадратног бунара. Сликар их је вешто синтетисао у целину, повезао са пределом, а вибрантност приказа постигао је игром топлих и хладних тонова, контрастом црвене и плаве. Приликом моделације форме појачава светлосне ефекте који стварају нову атмосферу, нешто другачију од оне на претходним сликама.

Представа младића и три девојке окупљених око бунара могла би се схватити и као представа аркадијског уточишта. У бајкама и сновима често се појављују бунари као места продирања у непознате светове несвесног, скривеног и свакодневном животу неприступачног, које се лако могу повезати са Шумановићевим очекивањима и стрепњом поводом поновног одласка у Париз. У хришћанском контексту, кроз представе Ребеке и Елиезера, Христа и Самарићанке или кроз бројне Маријанске иконографске варијације, бунар симболише извор живота, исцељења, крштења. Вера у исцелитељску снагу воде потиче још из античких односно праисторијских култова извора. Пијење са извора живота везује се за утољавање жеђи ка вишој спознаји, у овом случају оној уметничкој спознаји којој Шумановић тежи као млади уметник спреман да своје ликовне идеје представи Европи.

 

Сава Шумановић (Винковци, 22. јануар 1896. ‒ Сремска Митровица, 28. август 1942) се као четворогодишњак са породицом преселио у Шид. Завршио је Реалну гимназију у Земуну, током које је истовремено похађао приватне часове цртања код професора Исидора Јунга. Уметничко школовање наставио је 1914. године у Загребу на Вишој школи за умјетност и обрт. Од 1917. године редовно је учествовао на смотрама југословенских уметника. Прву самосталну изложбу имао је 1918. године у Загребу, а већ 1919. учествовао је на Изложби југословенских уметника у Паризу. Године 1920. стигао је први пут у Париз где се уметнички усавршавао у атељеу кубистичког сликара Андре Лота. Током тог боравка урадио је велики број слика, углавном са париским мотивима, али и неколико портрета и мртвих природа. По повратку у Загреб 1921. године приредио је изложбу која је добила негативне критике. У то време радио је као библиотекар у Музеју за умјетност и обрт у Загребу и објавио текстове Сликар о сликарству и Зашто волим Пусеново сликарство. Шумановић је 1925. године други пут стигао у Париз у којем је остао до 1928. године. Током тог периода постигао је запажене успехе. Његова слика Доручак на трави репродукована је у угледном часопису L' Art Vivant, осликао је стубац у ресторану „La Coupole” на Монпарнасу а слику Пијани брод излагао је на Салону Независних у Паризу. Боравећи у кафанама на Монпарнасу, дружио се са уметницима из целог света. Због лошег здравственог стања вратио се 1928. године у Шид, где је насликао 22 слике за циклус Сремски предели које је исте године изложио на самосталној изложби у Београду. Подстакнут позитивним оценама критике вратио се трећи, последњи, пут у Париз. Међутим, није успео да пронађе своје место на актуелној уметничкој сцени и 1930. године заувек је напустио француску престоницу. Након краће паузе вратио се сликарству 1932. године. Тада настају слике шидских сокака и предела и циклус Шидијанке. Излагао је на групним изложбама југословенских уметника у Лондону, Амстердаму и Бриселу. На Новом универзитету у Београду приредио је 1939. године изложбу са 410 радова, која је имала изузетно позитиван одјек у јавности. По избијању Другог светског рата као регрутовани војник био је кратко време у заробљеништву. Ухапшен је у рацији 28. августа 1942. године и са групом Шиђана стрељан у Сремској Митровици. За собом је оставио обиман уметнички опус од преко 600 уљаних слика и велики број цртежа. Највећи део Шумановићевог опуса налази се у Галерији „Сава Шумановић” у Шиду.

Слика На бунару је од 1950. године део колекције Галерије Матице српске у којој се налази 49 уметничких дела и један скицен-блок Саве Шумановића. Пет слика, изведених техником уља на платну, изложено је у сталној поставци српске уметности ХХ века Модернизми – континуитети и сучељавања.

 

2019
2018
2017
2016
2015
2014
2013

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно