У фокусу

У ФОКУСУ

„У фокусу“ за месец август је слика Амор Аксентија Мародића која је настала по узору на дело италијанског барокног сликара Гвида Ренија (Guido Reni, 1575‒1642). Копије дела великих европских мајстора које се чувају у колекцији Галерије Матице српске представљају значајан сегмент уметничког стваралаштва кроз који се изражава и директна повезаност српских уметника са европским уметничким центрима и европским културним наслеђем.

Аксентије Мародић
АМОР, 1866.
уље на платну, 111,5 × 90 cm

Слика Амор настала је 1866. године за време Мародићевих студија на Академији ликовних уметности у Бечу. О времену, месту и узору за настанак слике податке је оставио сам уметник у тексту исписаном у два реда на постаменту: А. Мародић. 8/6 866 п.р. у Бечу, по: / Guido Reni 1575. † 1642. Поред тога што слика сведочи о времену Мародићевог учења и уметничког формирања, она је и одраз личних афинитета уметника. По повратку у завичај Мародић је, као и већина српских уметника, свој рад обликовао у складу с потребама средине и захтевима наручилаца, уносећи знања и новине које је стекао у европским центрима кроз образовање и контакт с ремек-делима европских класичних мајстора. Копирајући дело Гвида Ренија савладавао је говор барока као интелектуалне и чулне уметности, као и могућности маштовитог спајања идеја и симболичног и алегоријског исказивања порука кроз уметничко дело.

Сликом доминира фигура нагог Амора који стоји на каменом постаменту на којем је исписанo AMOR. Представљен је као замишљен, златокоси дечак са раширеним крилима, у ставу контрапоста. У десној руци прислоњеној на груди држи стрелу а у левој лук којим се ослања на постамент. Иза леђа се види део тоболца чији је горњи део заклоњен телом и крилима чиме не дозвољава посматрачу да види колико још стрела у тоболцу има. Амор је загонетан ‒ одлука коме ће упутити стрелу којом побуђује љубав, чежњу и пожуду остаје неразјашњена и неодређена. Блажени поглед уперен ка небеским висинама и светлост која исијава из плаве позадине представи Амора дају и сакралну димензију. Оваквим приказом идеја о љубави, коју симболизује Амор у римској митологији, се усложњава. Уметник спаја идеју свете и профане љубави, чиме изражава и замисао о љубави као снажној спони између душе и апсолутног.

Слика Амор Аксентија Мародића је у колекцији Галерије Матице српске од 1946. године када је откупљена од породице Мародић.

Аксентије Мародић
(Суботица, 20. фебруар 1838. – Нови Сад, 24. март 1909)

Аксентије Мародић, академски сликар, бавио се поред сликарства и теоријским радом који се може пратити кроз писање критичких осврта о националној уметности, који су објављивани у часописима Застава и Јавор. Током друге половине XIX века имао је значајну улогу у развоју српске културе и уметности и активно се залагао за напредак српског друштва својим политичким и културним ангажманом.

Прве сликарске поуке, више техничке природе, стекао је у радионици Петра Пилића у Сенти, да би потом своја знања проширио поукама стеченим код сликара Николе Алексића који је у то време боравио у Карлову (данас Ново Милошево). У том периоду упознао је и сликара Новака Радонића чији су га подстицаји, охрабрења и похвале усмерили ка даљем сликарском образовању. Године 1862. уписао је Академију ликовних уметности у Бечу коју је завршио 1866. године. За време студија насликао је и неколико дела која се данас налазе у колекцији Галерије Матице српске: Старац са шеширом (1865), Талијан брусач (1865–1866) и Амор (1866).

По завршетку студија у више наврата је путовао у Венецију, Рим и Напуљ. Студијска путовања по Италији била су за српске уметнике веома значајна јер су им омогућавала директан контакт са делима европских мајстора чиме су обогаћивали и проширивали стечена сликарска знања. Своју опчињеност италијанским културним наслеђем Мародић је описао у путописним причама и текстовима о Италији који су објављени у часописима Застава (Карневал у Риму, 1875)и Јавор (Два дана у Риму, 1881).

Након завршених сликарских студија и путовања посветио се сликању иконостаса и портрета. Први већи посао на пољу црквене уметности био је осликавање иконостаса за манастирску цркву у Ковиљу (1870‒1875) који скоро у целини представља копије познатих дела италијанске ренесансе и маниризма. Након ковиљског, довршио је иконостас у Иланџи (1880) који је започео Новак Радонић, а потом се посветио портретисању. Међу портетима које је радио по наруџбинама значајно место заузимају портрети добротвора и часника Матице српске: Јована Суботића, Стевана Брановачког, Петра Костића, Теодора Павловића, Платона Атанацковића и Петра Коњевића, које је радио у периоду од 1880. до 1890. године.

Први Мародићев рад за Матицу српску био је израда нацрта за спомен-медаљу поводом стогодишњице рођења Саве Текелије, коју је 1861. године издала Матица српска. Исте године Мародић се обратио и генералном секретару Матице српске Јовану Хаџићу са молбом да се материјално помогне његово предстојеће школовање у Бечу. За редовног члана Матице српске изабран је 1880. а за члана Књижевног одељења Матице српске 1883. године.

Данас се у колекцији Галерије Матице српске налази седамдесет и седам студија, цртежа и слика Аксентија Мародића.
 

2018
2017
2016
2015
2014
2013

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно