У ФОКУСУ

Воја Трифуновић
Сликарева мајка, 1912.
уље на платну, 90,7 × 56 cm

„У фокусу“ за месец септембар 2017. године је дело Сликарева мајка Воје Трифуновића, уметника који је стварао у оквирима академског реализма.

Воја Трифуновић
Сликарева мајка, 1912.
уље на платну, 90,7 × 56 cm

Сликарева мајка је један од првих Трифуновићевих радова насталих у Новом Саду непосредно по завршетку студија у Будимпешти 1912. године. На основу њега је већ у раним годинама уметниковог стваралаштва било могуће наслутити велики таленат.
Своју мајку Персиду Трифуновић приказао је у интимној кућној атмосфери. По теми, поставци и колориту слика је блиска слици енглеског уметника Џејмса Вистлера Уметникова мајка из 1871. године. За разлику од Вистлерове мајке, чији замишљен поглед неодређено усме­рен у даљину доприноси утиску меланхоличности и мистичности, Пер­сида Трифуновић је потпуно предана плетењу. На њеном пор­трету је нешто наглашенији осећај изолованости, осамљености и везано­сти за дом, што говори о положају жене у српском друштву почетком ХХ века. Сликарева мајка приказана је у профилу, мало погнуте главе, оде­вена у једноставну тамну хаљину закопчану до грла. Док седи за столом у полумраку, бочно светло акцентује само њене руке и периферни део лица. Од самог портрета светлошћу је више истакнута десна половина слике на којој је приказана мртва природа с порцуланским прибором за чај и половином лимуна, која указује на удобност породичног дома. Благо погнута глава, спуштен поглед и концентрисаност на плетиво говоре о карактеру сликареве мајке, о њеној кроткости и скромности. Тонским моделовањем и детаљним реалистичним приказом, Трифуно­вић је показао своје академско образовање. Средства ликовног изражавања су сведена на минимум, што се нарочито примећује у палети која је заснована на контрастима основних боја комбинованим са жуто-зе­ленкастим нијансама.
По оснивању Музеја Матице српске 1933. године, управник Фрања Малин је војвођанским уметницима упутио писмо с молбом да новоо­снованом Музеју уступе по један свој рад за формирање галерије сав­ремених југословенских сликара и вајара. Један од уметника који су се одазвали позиву био је Воја Трифуновић. Подстакнут осећањем захвал­ности према Матици српској која га je стипендирала током школовања у Будимпешти, даровао је њеном Музеју 1934. године шест својих слика међу којима је и Сликарева мајка.

Воја Трифуновић (Гардиновци, 1888. – Нови Сад, 6. септембар 1935) је основну школу и нижу гимназију завршио у Новом Саду. Као стипендиста Матице српске, у периоду између 1906. и 1912. године студирао на је Академији класичног сликарства у Будимпешти. По завршетку студија живео је у Новом Саду. Током Првог светског рата се као добровољац повлачио са српском војском преко Албаније и учествовао на Солунском фронту, након чега је стигао у Француску. По повратку у земљу у годинама после рата бавио се педагошким радом. Као наставник сликања радио је у крагујевачкој Гимназији и у другим местима у Србији.

Вођен жељом да се посвети искључиво уметности, 1929. године je напустио државну службу, и остатак живота провео у Новом Саду. У овом периоду настао је најзначајнији део његовог ликовног опуса, што је 1934. године резултирало великом самосталном изложбом у Новом Саду. У периоду између два светска рата Воја Трифуновић је заједно с Васом Ешкићевићем, Савом Ипићем, Карлом Барањијем, Миленком Шербаном и Стеваном Боднаровим, чинио најактивнију групу новосадских ликовних уметника. Уживао је велику популарност као портретиста израдивши бројне портрете новосадских грађана, а у неколико наврата је портретисао чланове краљевске породице Карађорђевић. Као посебан Трифуновићев квалитет критичари су истицали „то што у својим портретима концентрише сав унутрашњи живот портретисане особе”. Поред портрета радио је ентеријере, пејзаже и мртве природе. Изненадна смрт 1935. године прекинула је његово стваралаштво и даљи уметнички развој.   

Поводом изложбе Воје Трифуновића у Новом Саду 1934. године у Гласу Матице српске је дата веома афирмативна оцена његовог рада: „Идући стопама својих великих предходника и учитеља, наших одличних војвођанских сликара Уроша Предића и Паје Јовановић, који заиста могу да служе за узор млађим сликарима, господин Трифуновић се постепено развио у сликара од стварне уметничке вредности”.

У Галерији Матице српске се налази четрнаест слика Воје Трифуновића, углавном портрета и мртвих природа.

2017
2016
2015
2014
2013

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно