У ФОКУСУ

„У фокусу“ за месец јун је слика Косовски бој Петра Лубарде, која нас својим тематским садржајем подсећа на важност очувања сећања на овај значајан историјски тренутак. Слика илуструје битку вођену између српских и турских снага 15. јуна 1389. године на хришћански празник Видовдан, на Косову Пољу, код Приштине. Битка је по својој важности и последицама представљала преокрет у српској историји, и имала је велики одјек у тадашњој Европи јер је привремено зауставила даље напредовање Османлија.

Петар Лубарда
Косовки бој, 1953.
уље на платну, 142 × 190,5 cm

Важну улогу у сликарству Петра Лубарде имало је откривање различитих потенцијала народне културе – митови, легенде, усмена предања и епска народна поезија – нарочито у циклусу слика који је посвећен биткама из националне историје и мито-поетској евокацији националне прошлости. Косовски мит је имао средишње место у духовном животу српског народа током препорода националне идеје у XIX веку и многи уметници попут Уроша Предића, Адама Стефановића и других, стварали су дела с мотивима Косовског боја. Петар Лубарда обнавља ову тему уносећи у њу савремена размишљања о слици, нове концепте и модерну ликовност. Циклус „Косовски бој” у његовом опусу броји преко двадесет цртежа и слика. Током 1952. и 1953. године радио је скице и студије у различитим техникама на ову тему, припремајући се да реализује велику зидну слику наручену за тадашњу зграду Владе Србије (данас зграда Председништва Србије) у Београду.

Представа Косовске битке на слици из колекције Галерије Матице српске конструисана је као сукоб бојених маса уоквирених тамним линијама. Колорит је јасан и снажан, сведен на контрастне односе црвене, жуте, плаве, тиркизне и беле боје. Динамичност композиције постигнута је кратким акцентујућим потезима беле боје. У оквиру овог циклуса Лубарда се кретао од реалистичног приказа ка апстраховању слике. Док се на ранијим сликама из Косовског циклуса јасније могу разазнати стреле, заставе и копља, у горњој зони, на овој, и осталим сликама из касније фазе, уметник се фокусирао на најдинамичнији део сцене тежећи да га представи пре сумболички него миметички. У складу с модерним идејама о неилузивности и плошности слике уметник је развио динамичан призор слагањем, уклапањем и сучељавањем збијених бојених облика. Сликом доминира форма зева оличена у разјапљеним чељустима коња, и робусним четвртастим облицима, усмерена најчешће с лева на десно или с десна на лево, одређујући правце основног судара форми и подижући општу визуелну напетост призора.  

Петар Лубарда (Љуботињ, 27. јун 1907. – Београд, 13. фебруар 1974) је основну школу похађао у Љуботињу, на Цетињу и у Херцег Новом (1914–1919), а гимназију у Херцег Новом, Сплиту, Сињу и Никшићу (1919–1924). Године 1925. уписао је уметничку школу у Београду, али ју је након неколико месеци напустио. Ликовно образовање је наставио 1926. године у Паризу где је кратко похађао Академију лепих уметности. Овај први Лубардин боравак у Паризу обележен је и првим озбиљнијим излагачким наступима: први пут је излагао на Салону независних 1927. године, а прву самосталну изложбу је имао 1929. године у Уметничкој кући Брагаља у Риму. У Југославију се вратио 1932. године настанивши се у Београду, где је активно учествовао у уметничком животу – приредио је три самосталне изложбе и редовно је учествовао на Пролећним и Јесењим изложбама сликарских и вајарских радова југословенских уметника. Године 1938. се поново настанио у Паризу након чега су уследила путовања по Шпанији, Немачкој, Алжиру, Тунису и Египту. Ратне године (1941–1943) провео је као војни заробљеник у логорима у Аустрији и Италији. Године 1945. постављен је за ванредног професора на Академији ликовних уметности у Београду, а од 1946. је живео на Цетињу где је 1947. године са Милом Милуновићем основао прву Уметничку школу у Црној Гори. У Београд се вратио 1950. где је наредне године приредио изложбу у Уметничкој галерији УЛУС-а која се, означивши раскид с праксом и теоријом социјалистичког реализма, сматра прекретницом на домаћој уметничкој сцени. Године 1938. постао је члан Друштва српских уметника „Лада”. Један је од оснивача УЛУЦГ (1946). За дописног члана САНУ изабран је 1959, а за сталног 1961. године. Поред великог броја самосталних и групних изложби, организоване су ретроспективне изложбе Петра Лубарде у Београду, Крагујевцу, Новом Саду и Израелу.

Током првог боравка у Паризу Петар Лубарда је прошао кроз еклектичну фазу која представља трагање за сопственим ликовним изразом. Касније, по повратку у Црну Гору, предмет на његовим делима, најчешће пејзаж, постаје полазиште око којег се гради одређена унутрашња визија и епско-драматична слика света, која ће у шестој и седмој деценији ХХ века кулминирати у стварању националне варијанте асоцијативне апстракције.

У колекцији Галерије Матице српске налази се тридесет и седам радова Петра Лубарде из различитих фаза његовог стваралаштва. Од тога је тридесет и пет радова стигло у Галерију 2017. године као поклон компаније „Tarkett” d.o.o. из Бачке Паланке.
 

2018
2017
2016
2015
2014
2013

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно