У ФОКУСУ

Ђорђе Табаковић
ЗГРАДА ГАЛЕРИЈЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ I, 1960‒1970
оловка на папиру, 19,3 х 29,4 cm

„У фокусу“ за месец мај је цртеж Зграда Галерије Матице српске I Ђорђа Табаковића, једног од најистакнутијих представника новосадске међуратне архитектуре, који је остао упамћен и по цртежима и акварелима с представама старог Новог Сада.

Ђорђе Табаковић
ЗГРАДА ГАЛЕРИЈЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ I, 1960‒1970.
оловка на папиру, 19,3 х 29,4 cm

Ђорђе Табаковић припада кругу српских архитеката који су прихватили модерни стил у архитектури. Уз пројектовање нових зграда, бавио се реконструкцијама ентеријера јавних установа, а упамћен је остао и по многобројним цртежима и акварелима старог Новог Сада. У колекцији Галерије Матице српске налазе се два цртежа на којима је Табаковић представио данашњу зграду Галерије Матице српске, некадашњу зграду Продуктне берзе из 1926/27. године, коју је пројектовао архитекта Лазар Дунђерски.

Зграда је током времена често мењала намену. До Другог светског рата у њој се налазила Продуктна берза, да би се током рата у њу уселила Мађарска тајна полиција, а од 1944. године зграда је дата на коришћење Управи државне безбедности. Током 1954. године у договору с Градским народним одбором и њеним председником донета је одлука да се зграда Продуктне берзе на тадашњем Тргу пролетерских бригада (данас Трг галерија) додели Матици српској за потребе смештања њене Галерије. Адаптација простора за потребе музеја започета је 1954. године, по пројекту архитекте и конзерватора Ивана Здравковића, а под  надзором и контролом архитекте Ђорђа Табаковића. Адаптација се одвијала у фазама, како би се од пословно-управног уређеног простора некадашње Продуктне берзе створила савремена и функционална музејско-галеријска зграда. Нова стална поставка Галерије Матице српске у адаптираној згради отворена је за јавност 1. јуна 1958. године.

На цртежу Ђорђа Табаковића масивношћу облика и површина издваја се зграда Галерије. Приказана је десна страна централне фасаде и бочна фасада која се протеже низ данашњу улицу Мике Антића (тада Бориса Кидрича), с некадашњим окружењем и кућама које данас више не постоје. Цртеж се датира у период између 1960. и 1970. године и сведочи о амбијенту и простору који се током година доста изменио, и представља вредан визуелни документ за историју града и зграде данашње Галерије Матице српске.

Током протекле деценије Галерија Матице српске је континуирано радила на уређењу зграде са жељом да постане и буде место високих музеолошких стандарда. Успешно је саниран сутерен, увећан је капацитет простора за конзерваторске атељее и радионице, проширени су депои и унапређени услови чувања уметничких дела, саниран је кров, уграђен је лифт, и тако остварен пројекат замишљен још средином педесетих година прошлог века током адаптације зграде за музејски простор. У години када Галерија Матице српске обележава 170 година од свог оснивања завршава се последња фаза ‒ обнова фасаде зграде и њене околине, и тим поводом ће 1. јуна бити приређена свечаност.

 

Ђорђе Табаковић (Арад, 3. мај 1897. – Нови Сад, 1. септембар 1971) је у родном месту завршио основну школу и гимназију. Студије архитектуре уписао је 1915. године на Техничкој великој школи у Будимпешти. Након паузе у школовању, у периоду од 1918. до 1920. године проузроковане ратним збивањима, вратио се студијама. Међутим, у априлу 1921. године универзитетске власти су га искључиле с факултета због јавног испољавања одушевљења због победе српске војске у Првом светском рату. Након тога уписао је Технички факултет у Београду на ком је 1922. године дипломирао на одсеку за архитектуру. Током 1924. године боравио је у Паризу и усавршавао се код архитеката Едуарда Андреа и Жака Мишела. Од 1925. наставио је да се усавршава у родном Араду као сарадник свога оца Милана, такође архитекте, где је положио Државни испит 1927. године. Наредне године Ђорђе Табаковић се с породицом преселио из Арада у Нови Сад у којем је остао до краја живота. Од 1928. године почео је његов плодан стваралачки период који је нагло прекинут 1941. избијањем Другог светског рата. Између 1941. и 1944. године предавао је архитектуру у новосадској Средњој техничкој школи. По завршетку рата, од 1. априла 1945. до 31. августа 1953. године био је професор и шеф Архитектонског одсека Грађевинске средње техничке школе у Новом Саду. Поводом седамдесет година живота и четрдесет година рада у Новом Саду је 1967. године приредио ретроспективну изложбу својих радова у Великој галерији Радничког универзитета. На предлог Друштва архитеката Новог Сада исте године је добио Октобарску награду града Новог Сада.

До почетка Другог светског рата Ђорђе Табаковић је пројектовао велики број јавних објеката и стамбених зграда, профаног и сакралног садржаја: Соколске домове у Новом Саду, Сремским Карловцима, Петроварадину, здања Црвеног крста и Лекарске коморе у Новом Саду, хотеле „Парк” уз Јодну бању и „Rex” (касније „Путник”) у Новом Саду, Берзе рада у Суботици и Зрењанину, Танурџићеву палату у Новом Саду и др. У Сремским Карловцима је пројектовао Патријаршијску библиотеку и Богословију. Аутор је многих православних храмова: у Руском Крстуру, Хоргошу, Мошорину, Стајићеву, Војводи Степи и Банатском Александрову. Након Другог светског рата престао је да пројектује и посветио се држању предавања, опремању књига и превођењу, фотографији и уређењу ентеријера.

Ђорђе Табаковић је пионир модернистичке архитектуре у Војводини прве половине XX века, који је дао знатан допринос урбаном животу и развоју Новог Сада и Војводине. У квалитетном и обимном опусу створио је нека од најлепших дела међуратне архитектуре. У Новом Саду је 1994. године у знак захвалности најистакнутијем градитељу Новог Сада, Друштво архитеката Новог Сада (ДаНС) установило Табаковићеву награду за архитектуру, вредно признање за стваралаштво у области архитектуре.

У колекцији Галерије Матице српске налазе се три цртежа Ђорђа Табаковића: Нови Сад (Николајевска црква) из 1946, Зграда Галерије Матице српске I и Зграда Галерије Матице српске II из 1960‒1970. године

.

2017
2016
2015
2014
2013

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно