У ФОКУСУ

За септембарску рубрику У фокусу изабрали сте слику Саве Шумановића, а ми вам доносимо кратку причу о њој. Током друге недеље септембра имаћете прилику да у њој уживате у Соби за препуштање уметности у оквиру наше сталне поставке.

Сава Шумановић
Жена крај прозора, 1924.
уље на платну, 92 x 72 cm

Међу делима потписаним француском транскрипцијом Sava Choumanovitch је слика Жена крај прозора из 1924. године. Настала је у периоду између прва два боравака у Паризу ‒ исте године када настају и његови теоријски текстови Сликар о сликарству и Зашто волим Пусеново сликарство, којима објашњава свој сликарски став. У њима образложена стилска кретања од конструктивизма и посткубизма до неокласицзима и новог реализма, евидентна су и на његовим делима из тог периода. Тражећи пут ка креацији и чистом сликарству Шумановић проналази и инсистира на ритму, симетрији, равнотежи, ликовне прорачунатости и хармонији схваћеној као еквилибрацији контраста.

Посматрајући младу жену крај прозора, насликану у неутралном простору, суочени смо са ликовним елементима – савршено глатко изведеним површинама, лишеним видљивих потеза четкице, монохроматским ритмом сивог и белог, акцентима црвене који стварају хармоничан ритам сведен на однос хладних и топлих тонова. Угласте и обле форме – на лицу младе девојке, на чаши, у односу прозора и меких облака, вешто уклопљене, стварају динамизам површине. Директно окренута, у нама изазива снажну потребу за комуникацијом које бивамо лишени у тренутку покушаја остваривања контакта с њеним очима. Осећамо њен поглед, али га не видимо. Он остаје недокучив и сакривен благим  премазом сиве боје која га заувек замућује. Постајемо свесни да она припада свету слике у ком, ослобођена терета пролазности, реалности, остаје заувек. Ненахрањеност, неиспуњеност, малтене празнина почиње да нас мучи али истовремено подстиче разиграност мисли, нагонећи непомичну тишину да проговори. Суочени с њом, поглед скрећемо ка прозору који се отворио и подржао даљи ток наших мисли у потрази за изгубљеним и недореченим.

Замрзнути покрет и положај руку указују на интимне делове тела, који бивају прекривени чврстим облицима и наборима одеће. Геометризованости и скулптуралности, којима прикрива еротизам насликаних фигура, Шумановић ће се ослободити у наредном периоду, сликајући опуштенија омекшала тела.

Жена крај прозора могла би се посматрати и као сума дотадашњих уметничких сазнања, борби и тражења,  у којој је сажео препознатљиве мотиве његовог будућег рада –  пејзаж и људску фигуру која над њим доминира.

Слика Жена крај прозора је од 1950. године део колекције Галерије Матице српске у којој се налази 49 уметничких дела и један скицен-блок Саве Шумановића. Од седам слика, изведених техником уља на платну, две су изложене у оквиру поставке Слике великих формата,  а пет у сталној поставци српске уметности ХХ века Модернизми – континуитети и сучељавања.

 

Сава Шумановић (Винковци, 22. јануар 1896. ‒ Сремска Митровица, 28. август 1942) се као четворогодишњак са породицом преселио у Шид. Завршио је Реалну гимназију у Земуну, током које је истовремено похађао приватне часове цртања код професора Исидора Јунга. Уметничко школовање наставио је 1914. године у Загребу на Вишој школи за умјетност и обрт. Од 1917. године редовно је учествовао на смотрама југословенских уметника. Прву самосталну изложбу имао је 1918. године у Загребу, а већ 1919. учествовао је на Изложби југословенских уметника у Паризу. Године 1920. стигао је први пут у Париз где се уметнички усавршавао у атељеу кубистичког сликара Андре Лота. Током тог боравка урадио је велики број слика, углавном са париским мотивима, али и неколико портрета и мртвих природа. По повратку у Загреб 1921. године приредио је изложбу која је добила негативне критике. У то време радио је као библиотекар у Музеју за умјетност и обрт у Загребу и објавио текстове Сликар о сликарству и Зашто волим Пусеново сликарство. Шумановић је 1925. године други пут стигао у Париз у којем је остао до 1928. године. Током тог периода постигао је запажене успехе. Његова слика Доручак на трави репродукована је у угледном часопису L' Art Vivant, осликао је стубац у ресторану „La Coupole” на Монпарнасу а слику Пијани брод излагао је на Салону Независних у Паризу. Боравећи у кафанама на Монпарнасу, дружио се са уметницима из целог света. Због лошег здравственог стања вратио се 1928. године у Шид, где је насликао 22 слике за циклус Сремски предели које је исте године изложио на самосталној изложби у Београду. Подстакнут позитивним оценама критике вратио се трећи, последњи, пут у Париз. Међутим, није успео да пронађе своје место на актуелној уметничкој сцени и 1930. године заувек је напустио француску престоницу. Након краће паузе вратио се сликарству 1932. године. Тада настају слике шидских сокака и предела и циклус Шидијанке. Излагао је на групним изложбама југословенских уметника у Лондону, Амстердаму и Бриселу. На Новом универзитету у Београду приредио је 1939. године изложбу са 410 радова, која је имала изузетно позитиван одјек у јавности. По избијању Другог светског рата као регрутовани војник био је кратко време у заробљеништву. Ухапшен је у рацији 28. августа 1942. године и са групом Шиђана стрељан у Сремској Митровици. За собом је оставио обиман уметнички опус од преко 600 уљаних слика и велики број цртежа. Највећи део Шумановићевог опуса налази се у Галерији „Сава Шумановић” у Шиду.

 

2020
2019
2018
2017
2016
2015
2014
2013

Информације

Стална поставка

Музејска продавница

Актуелно